Sprema se veliko zlo na Bliskom istoku! Isplivala tri secnarija za region, od jednog se diže kosa na glavi - svet drhti i čeka

Dvonedeljni prekid vatre između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, kojem se pridružio i Izrael, otvorio je novo pitanje o budućnosti Persijskog zaliva, Ormuskog moreuza i odnosa snaga na Bliskom istoku.

Posle oštre retorike i nagle deeskalacije, u prvi plan izbija suštinsko pitanje: da li je Iran već pokazao da može da kontroliše saobraćaj u Persijskom zalivu i drži region pod stalnim pritiskom.

Do kraja sedmice očekuju se pregovori o trajnom mirovnom sporazumu, uz posredovanje Pakistana. Međutim, analize sve više ukazuju da bi posle ovog primirja mogao da nastane potpuno novi odnos snaga, u kojem Iran dobija veći uticaj nad Ormuskim moreuzom, arapskim naftnim monarhijama i energetskim tokovima od globalnog značaja.

Prvi scenario: Produžen prekid vatre i nova bezbednosna realnost

Prvi scenario podrazumeva da prekid vatre između SAD, Irana i Izraela potraje mesecima, pa čak i godinama. Čak i bez formalnog mirovnog sporazuma, primirje bi moglo da bude produžavano iznova, dok bi arapske države u međuvremenu pokušavale da se prilagode novoj realnosti u Persijskom zalivu.

U tom slučaju glavni prioritet arapskih zemalja bio bi jačanje protivvazdušne odbrane. I arapske monarhije i Izrael verovatno bi se fokusirali na jeftinije i masovno proizvedene presretače, uz obnavljanje tradicionalnih zaliha sistema PVO. Istovremeno bi usledio pokušaj diverzifikacije logistike, pre svega kroz nove cevovode ka Crvenom moru i traženje alternativa za brodske rute koje prolaze kroz Ormuski moreuz.

Foto: google maps

Cilj takvih poteza bio bi da se smanji zavisnost od iranskog uticaja i ograniči mogućnost da Teheran pritiskom utiče na izvoz nafte i gasa. Ipak, taj problem nije lako rešiv. Geografija Persijskog zaliva ostavlja veliki deo brodskih pravaca, luka, rafinerija, skladišta nafte, desalinizacionih postrojenja i urbanih centara u zoni dometa Irana.

Zato ostaje procena da će arapske države, makar privremeno, pre pristati da plate cenu bezbednog prolaza nego da ulaze u direktan dugotrajan sukob. Suština ovog scenarija jeste da bi se bezbednosni poredak u regionu promenio, a da bi Iran postao faktor bez kojeg više ne može da se garantuje stabilnost plovidbe kroz Persijski zaliv i Ormuski moreuz.

Drugi scenario: Nova eskalacija i veliki ratni rizik

Drugi scenario podrazumeva obnovu velikog rata već za dve nedelje, ali se takav razvoj događaja ocenjuje kao manje verovatan. Iako SAD i Izrael raspolažu ozbiljnom vojnom silom, ostaje pitanje da li imaju jasan način da konvencionalnim sredstvima odlučno poraze Iran.

Jedna mogućnost bila bi velika kampanja strateškog bombardovanja, ali bi takva operacija nosila ogroman rizik. Američki bombarderi morali bi da dejstvuju nad iranskom teritorijom, što bi ih izložilo protivvazdušnoj odbrani i povećalo verovatnoću velikih gubitaka. Istovremeno, iranski raketni i dron kapaciteti, prema ovoj analizi, nisu uništeni, već su pokazali sposobnost oporavka i nastavka dejstava.

To znači da bi svaka nova velika eskalacija mogla da izazove ozbiljnu odmazdu, posebno prema arapskim proizvođačima nafte, što bi dodatno pojačalo globalni energetski šok i otvorilo rizik od šire finansijske krize. U takvom scenariju ni Izrael ne bi bio pošteđen, pošto bi nastavak rata dodatno iscrpeo njegovu protivvazdušnu odbranu i povećao opasnost od uspešnih iranskih udara.

Druga opcija bila bi kopnena operacija velikih razmera, ali i ona nosi ogromne rizike uz nejasan rezultat. Upravo zato se procenjuje da bi pre nove eskalacije Vašington i Tel Aviv morali ponovo da računaju cenu rata, ali sada sa mnogo manje nepoznanica nego na početku sukoba.

Treći scenario: Sukobi niskog intenziteta uz iransku kontrolu Ormuza

Treći scenario, koji se vidi kao najverovatniji, jeste nastavak sukoba niskog intenziteta uz faktičku iransku kontrolu Ormuskog moreuza. U tom modelu ne bi bilo potpunog mira, ali ni otvorenog totalnog rata. Umesto toga, sledili bi povremeni izraelski udari, iranske optužbe za kršenje primirja i povremeni odgovori Teherana, uključujući kratkotrajna zatvaranja moreuza ili ograničavanje saobraćaja.

Takva situacija značila bi trajnu nestabilnost na Bliskom istoku, ali bez potpunog prekida izvoza nafte i gasa iz Persijskog zaliva. Ostatak sveta bi u tom slučaju nastavio da živi sa stalnom krizom kao novom normalnošću, sve dok energenti nastavljaju da izlaze iz regiona.

Upravo ovaj scenario pokazuje zbog čega je Ormuski moreuz postao jedna od ključnih tačaka globalne bezbednosti. Ako Iran zadrži mogućnost da utiče na plovidbu kroz Ormuski moreuz i bez otvorenog rata nameće svoju ulogu susedima, to bi značilo duboku promenu odnosa snaga na Bliskom istoku.

Šta bi značila iranska kontrola Persijskog zaliva

Ključno pitanje više nije samo da li će biti mira između SAD, Irana i Izraela, već kakav će poredak ostati posle ovog primirja. Ako Teheran zadrži uticaj nad saobraćajem kroz Persijski zaliv, to bi značilo novu fazu borbe za kontrolu energetskih pravaca, naftnih tokova i političke moći u regionu.

Zato se rasplet oko primirja, pregovora i Ormuskog moreuza više ne tiče samo Bliskog istoka. Ulog su cena nafte, stabilnost svetske trgovine i odnos snaga između Amerike, Irana, Izraela i arapskih monarhija.

BONUS VIDEO