Od Atile i Napoleona do Trampa... Ovaj čovek će doći glave lideru SAD: Istorija se jezivo ponavlja

Sadašnji sukob pape Lava XIV i američkog predsednika Donalda Trampa nije prva svađa između poglavara Rimokatoličke crkve i nekog svetskog lidera, piše Politiko.

Baš kao i pad Rimskog carstva i Francuska revolucija, rat u Iranu se pridružuje seriji istorijskih prekretnica koje su izazvale sukobe između papa i nekih od najpoznatijih političkih ličnosti civilizacije.

Najnovija razmena oštrih poruka između poglavara Rimokatoličke crkve i predsednika Sjedinjenih Američkih Država izbila je nakon papinih ponovljenih apela za mir.

Papa je, kako prenose mediji, poručio da Bog "ne sluša molitve onih koji vode rat", uz ocenu da su pretnje o "uništenju čitave civilizacije" neprihvatljive.

Tramp je uzvratio rekavši da je papa "slab po pitanju suzbijanja kriminala i loš u spoljnoj politici", dok su članovi njegove administracije insistirali da je sukob na Bliskom istoku "pravedan rat koji se vodi u ime Isusa Hrista".

Iako sukob privlači pažnju, ovo nije novina za Katoličku crkvu, već tradicija papa koji su tokom 2.000 godina ulazili u sukobe sa kancelarima, premijerima, kraljevima, carevima pa čak i "pravim varvarima", prenosi Politiko.

Od biča Božijeg do francuskog cara

Prvi papa Lav (440-461) poznat je po svom sukobu sa hunskim vođom Atilom nakon što je ovaj opustošio delove Evrope i došao u Italiju kako bi pljačkao gradove na severu poluostrva.

Rim je tada bio pod slabom kontrolom cara Valentinijana III i smatra se da je bio osuđen na pad, sve dok Lav nije poslat da ga zaustavi 452. godine.

Pošto nije imao vojsku, papa je izabrao "diplomatiju i oslonio se na pretnju božijom kaznom", a prema grčkom istoričaru Prisku, Atila je bio toliko impresioniran da je naredio povlačenje svojih trupa iz Italije u Nemačku, gde je kasnije i preminuo.

Foto: profimedia

Napoleon protiv dvojice papa

Francuski vojskovođa Napoleon Bonaparta takođe je imao burne odnose sa Katoličkom crkvom otkad je napao Italiju, porazio snage koje su branile Papsku državu i proglasio Rimsku republiku.

Papa Pije VI (1775-1799) se tome usprotivio, nakon čega je bio uhapšen i deportovan u francuski grad Valans, gde je nakon nekoliko meseci umro.

Pije VII (1800-1823), njegov naslednik, pokušao je da postigne dogovor sa Francuskom Republikom i prisustvovao je krunisanju Napoleona u Parizu.

Međutim, odnosi su se pogoršali kada je odbio da podrži Napoleonovu blokadu Britanije. Nakon toga je i on bio uhapšen, a u Rim se vratio tek nakon Napoleonovog poraza kod Vaterloa 1815. godine.

Foto: profimedia

Izazovi 20. veka: Nacizam i Hladni rat

Papa Pije XII (1939-1958) vladao je u jednom od najkompleksnijih perioda moderne istorije.

Pre izbora je pregovarao o sporazumu sa nacističkom Nemačkom, koji je režimu Adolfa Hitlera dao određeni legitimitet, zbog čega je kasnije kritikovan da nije dovoljno javno osudio nacističke zločine.

Foto: profimedia

Njegovi branioci, pak, tvrde da je izbegavao javne izjave kako bi sprovodio tajnu diplomatiju koja je spasila hiljade života, uključujući skrivanje Jevreja u verskim institucijama u Rimu.

Dijalog sa Istokom

Pavle VI (1963-1978) je nakon Kubanske krize usvojio politiku dijaloga poznatiju kao Ostpolitik, usmerenu na odnose sa Istočnim blokom.

Njegov naslednik Jovan Pavle II (1978-2005) dodatno je ojačao veze sa sovjetskim liderima, istovremeno podržavajući pokret Solidarnost u Poljskoj, čime je Katolička crkva zadržala globalni uticaj čak i u ateističkim režimima.

Tramp i Vatikan: Od zidova do klimatskih promena

Tokom prvog mandata Donalda Trampa, papa Franja (2013-2025) kritikovao je njegovu politiku, ali je izbegavao direktne i lične sukobe.

Pre inauguracije 2017. godine, Franja je izjavio da "osoba koja misli samo o gradnji zidova nije hrišćanin", ali je Vatikan kasnije pojasnio da komentar nije bio direktno upućen Trampu.

Franja je kasnije nastavio da kritikuje političke odluke SAD, naročito po pitanju klimatskih promena, ali uvek bez direktnih napada na samog predsednika.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.