Kinezi će poludeti! Rusija je pronašla nešto u Sibiru što hoće ceo svet: Velika sila bacila oko, Pekingu se ovo neće svideti

Indija je zatražila uzorke retkih minerala iz ogromnog sibirskog nalazišta Tomtor, koje je pod kontrolom ruske kompanije Rosnjeft, u pokušaju da obezbedi nove izvore kritičnih minerala i smanji opasnu zavisnost od Kine.

Kako je objavio Rojters, indijska državna kompanija IREL, nekada poznata kao Indian Rare Earths Limited, razgovara sa Rosnjeftom o dobijanju uzoraka iz nalazišta Tomtor u Sibiru. Reč je o jednom od najvećih nerazvijenih nalazišta retkih zemalja na svetu, koje je Rosnjeft preuzeo prošle godine.

Za Nju Delhi ovo nije običan rudarski posao. Retki minerali su postale jedna od ključnih sirovina novog tehnološkog rata, jer se od njih proizvode magneti neophodni za električne automobile, vetroturbine, čipove, sisteme veštačke inteligencije, vojnu industriju i obnovljive izvore energije.

Prvo uzorci, pa ozbiljniji dogovor

Indija za sada ne ulazi direktno u veliki sporazum sa Rosnjeftom. Prvi korak je mnogo oprezniji: IREL želi da prouči mineralni sastav sibirskog nalazišta pre nego što razmotri dublje uključivanje u projekat.

Prema Rojtersu, razgovori se vode preko vladinih kanala, a uzorci bi najpre bili obrađeni u Rusiji, pre slanja u Indiju.

To pokazuje da Nju Delhi ne želi da se zaleti. Indija zna da su retki minerali strateška roba, ali i da se ne računa samo količina rude. Ključno pitanje je šta se tačno nalazi u zemljištu, koliko se toga može izvući, koliko košta prerada i da li se čitav lanac može izgraditi bez oslanjanja na Kinu.

Tomtor se nalazi u Jakutiji, u ruskom delu Sibira, i smatra se jednim od najvažnijih ruskih nalazišta retkih zemalja. Rosnjeft je prošle godine preuzeo kontrolu nad projektom, čime je Moskva poslala signal da želi ozbiljniju ulogu u globalnoj trci za kritične minerale.

Kina drži tržište, Indija traži alternativu

Glavni razlog za indijski potez je Kina. Peking je najveći svetski proizvođač i prerađivač retkih zemalja, a u poslednjih nekoliko godina više puta je pokazao da te sirovine može da koristi kao političko i trgovinsko oružje.

Usred trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama, Kina je ograničavala izvoz retkih zemalja, što je izazvalo poremećaje u automobilskoj, elektronskoj i drugim visokotehnološkim industrijama.

Za Indiju je to upozorenje. Zemlja ima treće najveće rezerve retkih zemalja na svetu, procenjene na oko 7,23 miliona metričkih tona, ali ne proizvodi komercijalno magnete od retkih zemalja. To je paradoks koji Nju Delhi sada pokušava da preseče: sirovine ima, ali ključni deo industrijskog lanca i dalje nedostaje.

Indijska potrošnja retkih zemalja mogla bi da se udvostruči do 2030. godine. Bez sopstvene proizvodnje magneta i bez sigurnih spoljnih dobavljača, Indija bi ostala ranjiva u sektorima koji će odlučivati o budućoj ekonomiji — od električnih vozila do energetike i odbrane.

Magneti su prava meta

Retki metali sami po sebi nisu kraj priče. Najvažniji proizvod su trajni magneti, koji ulaze u motore električnih automobila, vetroturbine, preciznu elektroniku i vojnu tehnologiju.

Zato Indija ne traži samo rudu. Ona pokušava da izgradi ceo lanac: od obezbeđivanja sirovina, preko prerade, do proizvodnje magneta.

Rojters je ranije objavio da IREL razgovara sa japanskim i južnokorejskim kompanijama o komercijalnoj proizvodnji magneta od retkih zemalja. To pokazuje da Nju Delhi ne planira da se osloni samo na Rusiju, već da pravi mrežu partnera koja bi mogla da smanji kinesku dominaciju.

U februaru je Indija saopštila da želi da do kraja godine počne proizvodnju trajnih magneta od retkih zemalja u saradnji sa privatnim sektorom. Još u novembru izdvojeno je 802 miliona dolara za program proizvodnje tih magneta.

To je za Indiju strateški projekat, ne industrijska formalnost. Ko kontroliše magnete, kontroliše deo budućnosti energetike, električnih vozila, čipova i vojne tehnologije.

BONUS VIDEO