(VIDEO) Katastrofa na putu između Moskve i Sankt Peterburga! U Rusiji se dešava nešto nezmamislivo, a najgore tek dolazi

Kolone vozila za gorivo na auto-putu između Moskve i Sankt Peterburga pokazale su da ruska kriza sa benzinom više nije samo problem udaljenih regiona, Krima ili industrijskih zona.

Ljudi, prema snimcima koji se šire društvenim mrežama, satima čekaju da natoče gorivo na jednoj od najvažnijih saobraćajnica u zemlji, između dva najveća i politički najvažnija ruska grada.

To je prava slika nove faze rata. Ukrajinski udari dronovima po ruskim rafinerijama više se ne mere samo brojem pogođenih postrojenja, već redovima na pumpama, ograničenjima prodaje, problemima sa dizelom, nestašicom kerozina i rastom cena goriva.

Prema pisanju nezavisnog medija „The Moscow Times“, prva ograničenja prodaje benzina nedavno su uvedena i u Moskvi i Sankt Peterburgu, dok je nestašica goriva već zahvatila više od 25 ruskih regiona.

 

 

Ukrajinski napadi mesecima sistematski pogađaju ruska postrojenja za preradu nafte, ali sada je situacija ušla u politički mnogo osetljiviju fazu. Dok se problem držao dalje od velikih centara, Kremlj je mogao da ga predstavlja kao lokalni poremećaj. Kada redovi stignu na pravac između Moskve i Sankt Peterburga, priča više ne može da se gurne u stranu.

Dronovi pogodili osam od deset najvećih rafinerija

Kako navodi Blumberg, Kijev napadima na rafinerije pokušava da iscrpi izvore finansiranja ruskog ratnog aparata i istovremeno spreči Moskvu da profitira od skoka cena nafte izazvanog ratom u Iranu.

Ukrajinski dronovi su samo tokom maja čak 16 puta pogodili ruske rafinerije. Na udaru se našlo osam od deset najvećih postrojenja u zemlji, a ukupno je zabeleženo najmanje 30 udara na rusku naftnu infrastrukturu, što je mesečni rekord od početka rata.

 

 

To objašnjava zašto se pritisak sada oseća na pumpama. Rafinerije nisu obični industrijski objekti. One su veza između nafte u zemlji i goriva koje mora da stigne do vojske, poljoprivrede, aviona, kamiona i običnih građana.

Kada se poremeti prerada, posledice se šire kroz ceo sistem. Prvo se vide u logistici, zatim u regionalnim nestašicama, potom u ograničenjima prodaje, a na kraju i u cenama.

Tatneft ograničio prodaju, pojedine pumpe ostale bez goriva

Prema pisanju „The Moscow Timesa“, deficit goriva najpre se pojavio na Krimu, a zatim se proširio duboko u unutrašnjost Rusije.

Naftna kompanija Tatneft u najmanje šest regiona sada prodaje najviše 20 litara benzina po kupcu. Istovremeno, potpuni nestanak pojedinih vrsta goriva zabeležen je na pumpama u Kuzbasu, Tatarstanu, Uljanovskoj oblasti i Nižnjenovgorodskoj oblasti.

To više nije samo pitanje neprijatnosti za vozače. Ograničenje od 20 litara znači da mreže pokušavaju da razvuku raspoložive količine i spreče paničnu kupovinu. Kada kompanije uvode limite, poruka tržištu je jasna: goriva nema dovoljno da se prodaje normalnim tempom.

Zato su redovi na auto-putu Moskva–Sankt Peterburg važni. Oni pokazuju da se kriza iz statistike preselila u svakodnevni život.

Dizel kasni baš pred setvu

Kriza je posebno opasna za poljoprivredu. Ruski poljoprivrednici prijavljuju ozbiljne zastoje u isporukama dizela širom južne Rusije, i to u najgorem mogućem trenutku — na početku setvene sezone.

Dizel je za poljoprivredu ono što je krv za organizam. Bez njega nema normalnog rada mehanizacije, transporta, obrade zemlje i dopremanja robe. Ako se isporuke poremete u vreme setve, problem više nije samo energetski, već i prehrambeni i inflatorni.

To je dodatni pritisak na Kremlj, jer nestašica goriva ne ostaje izolovana. Ona se preliva na cene hrane, troškove prevoza i stabilnost domaćeg tržišta.

Nestašica stigla i do aviona

Najnovija žrtva naftnog pritiska postao je avio-saobraćaj. Sredinom juna šest gradova, među njima Nižnji Novgorod i Krasnodar, uvelo je stroga ograničenja za točenje goriva u putničke avione.

To je usledilo nakon što su aerodromi u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu i Ufi još krajem maja ostali bez zaliha kerozina.

Da bi po svaku cenu zaštitila domaće tržište, Moskva je povukla radikalan potez i potpuno zabranila izvoz avionskog goriva do kraja novembra.

Ta mera pokazuje da vlasti problem shvataju ozbiljno. Država ne zabranjuje izvoz avionskog goriva na šest meseci ako se radi samo o kratkom zastoju u snabdevanju. To je pokušaj da se zalihe zadrže u zemlji i spreči još veći udar na avio-saobraćaj.

Kremlj plaća milijarde da zadrži privid normalnosti

Specijalizovani medij „Energy Intelligence“ već je upozorio da Rusiji preti najteža energetska kriza u njenoj istoriji.

Ipak, analitičari naglašavaju da je to prognoza, a ne konačna presuda. Blumberg je početkom juna procenio da Rusija još nije dostigla kritične nivoe nestašice iz prošle godine.

Kremlj zato pokušava da održi privid normalnog funkcionisanja ogromnim novcem i promenom pravila igre. Ruskim naftnim kompanijama su samo tokom aprila i maja isplaćene državne subvencije od čak 700 milijardi rubalja, odnosno oko 9,7 milijardi dolara.

Vlasti su u junu povukle još jedan očajnički potez i dozvolile prodaju benzina slabijeg kvaliteta, ekološke klase Euro-3, umesto dosadašnjeg standarda Euro-5. Moskva je, praktično, odlučila da žrtvuje kvalitet goriva kako bi dobila na količini.

Drugim rečima, Rusija pokušava da kupi vreme: subvencijama, zabranom izvoza, lošijim gorivom i administrativnim ograničenjima.

Cene lete, pritisak udara građane

Uprkos svim merama, cene snažno rastu. „The Moscow Times“ navodi da je cena dizela na veletržištu ove godine skočila za 43 odsto, dok je avionsko gorivo poskupelo za 40 odsto.

Maloprodajne cene benzina na pumpama porasle su za gotovo četiri odsto u mesec dana do početka juna, što je najbrži i najoštriji skok još od 2018. godine.

Prema analizi prognostičkog centra TsMAKP, ukupna inflacija u Rusiji ove godine mogla bi prvi put da premaši šest odsto na godišnjem nivou.

To je trenutak kada rat prestaje da bude daleka vest sa fronta i postaje cena na pumpi, čekanje u koloni, skuplji prevoz, problem sa setvom i skuplji letovi.

BONUS VIDEO