Brutalan razdor u Evropi: Makron i Merc napravili haos u Briselu zbog šurovanja sa Putinom!

Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc kritikovali su EU zbog otvaranja komunikacije sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Na neskladnom kasnonoćnom samitu u Briselu prvom od 2010. godine bez bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana - francuski predsednik i nemački kancelar prezreli su napore predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, koji deluje u ime svih 27 vlada, da se obrati Kremlju, prenosi "Politiko" pozivajući se na izvore.

Sukob je izvukao na videlo tinjajuće tenzije u srcu EU oko njenog pristupa Rusiji i ko bi trebalo da govori u ime Evrope.

Pukao front protiv Moskve: Žestok sukob u EU oko toga ko sme da govori u ime Evrope

Lideri nekih od najrusofobnijih zemalja, kao što su Danska i Holandija, stali su iza Makrona i Merca, a neki su pokazali neviđeni bes prema Košti, rekla su trojica zvaničnika.

EU mesecima raspravlja o tome kakvu komunikaciju, ako je uopšte, treba da ima sa Putinom, i ako je bude bilo, ko bi trebalo da je vodi.

Hitnost je porasla otkako je američki predsednik Donald Tramp postigao svoj privremeni mirovni sporazum sa Iranom i na samitu G7 u Francuskoj ranije ove nedelje signalizirao da se njegova pažnja vraća na Ukrajinu.

Koštin šef kabineta, Pedro Lurtije, kontaktirao je zvaničnike u Moskvi dva puta u poslednjih nekoliko nedelja, reklo je pet zvaničnika.

Pošto su pokušaji koji  predvode SAD da okončaju sukob u Ukrajini "zapeli", evropske prestonice su podeljene oko toga koliko treba dati prioritet diplomatiji u odnosu na vojnu i finansijsku pomoć Ukrajini da nastavi sa sukobom.

Razjašnjavanje činjenica

Diskusija o Rusiji i Ukrajini u četvrtak uveče – održana bez pomoćnika ili čak mobilnih telefona zbog osetljivosti teme, i koja je trajala dva sata duže nego što je planirano – otkrila je pojavu dva glavna tabora.

Stav Makrona i Merca je da nije pravo vreme za razgovor sa Putinom i da kada taj trenutak dođe, "E3" Francuske, Nemačke i Velike Britanije trebalo bi da preuzme vođstvo.

- Mislim da je predsednik razjasnio činjenice i doveo stvari u pravi red - rekao je zvaničnik francuske vlade, signalizirajući da je Makron izneo svoje argumente Košti tokom samita.

Drugi lideri – "ogroman broj", prema rečima jednog EU zvaničnika – zauzeli su suprotan stav, rekavši da je to uloga EU i da podržavaju Koštu.

- Prvo pitanje je da li Putin želi da pregovara. Do tada... niko drugi osim Košte ne može predstavljati Evropsku uniju - rekao je belgijski premijer Bart De Vever za "Politiko" po izlasku sa razgovora.

E3, E5 ili EU?

Samit u četvrtak uveče otkrio je nekoliko linija razdora: Pored podele Košta naspram E3, Italija i Poljska (koje formiraju neformalni E5) bile su frustrirane što su isključene iz razgovora EU i Vladimira Zelenskog, rekla su dva zvaničnika.

Drugi zvaničnici EU dovodili su u pitanje zašto bi Evropski savet trebalo da preuzme ulogu u ime bloka, a ne Evropska komisija ili Služba za spoljne poslove, krilo EU za spoljnu politiku.

Mercova poruka kolegama bila je da, iako Košta predstavlja EU, ne bi trebalo da deluje kao posrednik, prema rečima diplomate jedne velike evropske zemlje upoznatog sa diskusijom.

Iako je Merc želeo da izbegne otvoreni sukob sa Koštom, on mu je to jasno stavio do znanja "na druge načine", dodao je izvor.

Košta je bio "veoma neprofesionalan", rekao je diplomata, jer je prikrivao obim svog kontakta sa Rusijom, što je postalo jasno tek u medijskim izveštajima u sredu.

Neke zemlje su bile "besne" zbog poziva Rusiji, prema rečima evropskog diplomate koji radi na ovom pitanju. Nekoliko lidera je saznalo za pozive tek nakon što su se pojavili u medijima i bili su ljuti zbog toga, rekla su još trojica diplomata.

Koštin tim je rekao da su kontakti "imali jedini cilj uspostavljanje kanala komunikacije kako bi se, kada dođe trenutak, imao diplomatski kanal sa Rusijom za odbranu interesa EU", dodajući da su bili "kratki" i bez neke suštine.

Koštin kabinet je obavestio Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju i Komisiju pre nego što su se pozivi održali, rekao je jedan od diplomata. Trojica drugih diplomata, međutim, rekla su da Berlin nije bio upozoren.

"Preduzimanje akcije"

Da bi razgovori sa Moskvom funkcionisali, "potreban nam je sistem obavezivanja i informisanja", rekao je drugi diplomata EU.

Portugalac Lurtije, koji u Briselu ima reputaciju neke vrste posrednika u postizanju dogovora, obratio se ambasadorima 27 vlada EU u sredu kada su vesti o pozivima, o kojima je prvi izvestio "Blumberg", postale javne.

Žaleći se da su procurili u medije, opravdao ih je rekavši da su usledili nakon direktnog zahteva Zelenskog da se Evropa uključi u mirovne pregovore, prema rečima drugog diplomate EU upoznatog sa sastankom.

- Potreban nam je format koji je sposoban da preduzme akciju - rekao je visoki nemački zvaničnik, dodajući da bi takav format dobio svoj "legitimitet" od "što bližeg i što pouzdanijeg uključivanja drugih evropskih partnera", kao i od tesne koordinacije sa Kijevom i Vašingtonom.

Poljska i Italija su takođe insistirale na ulozi u razgovorima.

Merc će sledeće sedmice Berlinu ugostiti Makrona i premijere Velike Britanije, Poljske i Italije, a diplomate kažu da će tokom razgovora verovatno biti reči i o dijalogu sa Rusijom.

BONUS VIDEO