Koga ljubi Tramp? Potpisao mir, pa proslavio u Francuskoj (FOTO)

Dok Indija spava pod otvorenim nebom zbog rekordnih vrućina, Evropa spas traži kraj fontana. Mesi ispisuje istoriju, Tramp iznenađuje evropskim manirima, a prasići iz Danske podsećaju da stvarnost često nadmaši satiru.

Postoje nedelje kada se čini da je planeta rešila da pokaže baš sve svoje strane.

Na jednom kraju sveta temperatura je toliko visoka da hiljade ljudi u Indiji spas od vreline traže  pod otvorenim nebom. Krov više nije zaštita, već zamka koja čuva toplotu. Zvezde postaju plafon, a trotoari privremene spavaće sobe.

U Evropi, kao i obično, sve izgleda pomalo filmski. Francuzi su pronašli svoje šarmantno rešenje u  kupaćim kostimima, gradskim fontanama i osmehu koji poručuje da se život ipak ne odlaže zbog vremenske prognoze.

Možda je to najveća ljudska osobina. Ne treba čekati idealne okolnosti da bismo živeli.

Dok se planeta zagreva, svet istovremeno igra fudbal.

Ponovo se pokazalo da lopta ume da zaustavi gotovo sve druge razgovore. Stadioni su puni, televizori uključeni, a milioni ljudi makar na devedeset minuta zaboravljaju inflaciju, ratove i vremenske ekstreme.

Mesi ponovo ruši statistike i sve ostavlja bez daha. Još jedan rekord je oboren i kao da je odlučio da se više ne takmiči sa svojim rivalima, već sa sopstvenom istorijom.

I taman kada pomislite da vas fotografije više ničim ne mogu iznenaditi...

Na jednoj od njih Donald Tramp srdačno ljubi Brižit Makron.

Na trenutak izgleda kao da je potpisan mir doneo manje saopštenja i više poljubaca. Ili se makar nadamo da je tako!

Foto: Tanjug AP Dmitri Lovetsky

Naravno, fotografija traje delić sekunde.  Ali baš zato fotografije i jesu čudesne. One umeju da ispričaju priču koju činjenice nikada ne bi smele.

A onda dolazi Danska.

Kamion, nekoliko nestašnih prasića i potpuni saobraćajni haos. Dok su jurcali putem tražeći slobodu, teško je bilo ne setiti se da je ponekad stvarnost duhovitija od svake satire. Da je neko danas pisao "Životinjsku farmu", možda bi prvo otvorio galeriju novinskih fotografija.

Na kraju, kada se sve sabere, ostaje utisak da je svet mnogo raznolikiji nego što nam naslovi dozvoljavaju da poverujemo.

Istog dana neko traži hlad. Neko juri za loptom. Neko grli. Neko beži. Neko pravi istoriju. Neko pravi komediju.

A fotografija sve to sačuva bez ijedne izgovorene reči.

Možda zato volimo da gledamo svet kroz kadar.

„Život nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koju treba doživeti.” reči su danskog filozofa Serena Kjerkegora poznatog i po rečenici "Istina je subjektivna". Da li je?