Nemci izgoreli nakon debakla, vuku brutalan potez! Stiže monstruozni "mozak rata"

Posle zastoja projekta FCAS, zajedničkog francusko-nemačko-španskog lovca šeste generacije, Berlin gura sopstveni digitalni borbeni sistem - mozak rata.

Nemačka očigledno više ne želi da čeka da se evropski odbrambeni snovi pretvore u stvarnu vojnu sposobnost.

Na papiru, sve zvuči kao tehnološki skok, veštačka inteligencija, borbeni oblak, dronovi, sateliti, senzori, udari do 1.000 kilometara i mrežno ratovanje.

Prema pisanju Politika, koji se poziva na interna dokumenta nemačkog Ministarstva odbrane, Berlin se sprema da potpiše ugovor vredan 580 miliona evra sa minhenskom kompanijom Helsing za razvoj osnovnog softvera i testiranje arhitekture za CFSN, digitalnu mrežu koja bi trebalo da poveže lovce, dronove, satelite, senzore i oružje.

Berlin pokušava da napravi ono što će takvom avionu, dronovima i senzorima uopšte dati smisao: digitalni nervni sistem budućeg rata.

FCAS je zapeo tamo gde evropski projekti obično pucaju

FCAS je trebalo da bude simbol evropske strateške autonomije. Francuska, Nemačka i Španija trebalo je da razviju lovac šeste generacije, prateće dronove, senzore, naoružanje i borbeni oblak.

Umesto toga, projekat je postao još jedan primer kako evropska odbrambena saradnja izgleda kada se iza političkih parola pojave industrijski interesi.

Francuska nije želela da izgubi kontrolu nad borbenim avionom, posebno zbog uloge Dassaulta. Nemačka nije želela da plaća program u kojem bi završila kao mlađi partner bez stvarne kontrole nad ključnim tehnologijama. Španija je ostala treći učesnik, ali ne i strana koja može da preseče francusko-nemački spor.

Rezultat je predvidljiv, budući evropski lovac ostao je zaglavljen u pregovorima, dok se rat u Ukrajini pretvorio u brutalnu demonstraciju da vreme više ne radi za spore vojne programe.

Rat je pokazao da nije dovoljno imati „najbolju platformu“ na papiru. Pobeđuje onaj ko brže vidi, obrađuje podatke, povezuje senzore, šalje dronove i udara cilj pre nego što protivnik razume šta se događa.

Ministarstvo odbrane je, prema dokumentima, razmatralo Airbus Defence and Space, Helsing, MBDA Germany i Diehl Defence. Zaključeno je da je samo Helsing dostavio kompletan dosije.

Na prvi pogled, to je neobično. Airbus, MBDA i Diehl su stari industrijski igrači sa dubokim vezama u evropskoj odbrani. Helsing je mlad startap osnovan 2021. godine, iako danas sa brojnim investitorima više nije mala firma. Profilisao se kao nemački odbrambeni igrač veštačke inteligencije, usmeren na softver, autonomiju, obradu podataka i povezivanje senzora sa oružjem.

Upravo to objašnjava zašto je Berlin zainteresovan. Nemačka ne traži samo proizvođača aviona ili rakete. Traži firmu koja može da napiše softverski sloj budućeg rata, sistem koji povezuje postojeći i budući hardver. Stari giganti znaju da prave platforme, ali rade sporo, skupo i često po logici zatvorenih industrijskih tvrđava. Helsing prodaje brzinu, veštačku inteligenciju, fleksibilnost i nemački digitalni suverenitet.

Kopnena vojska traži udare do 1.000 kilometara

Istovremeno, nemačke kopnene snage prolaze kroz sopstvenu doktrinarnu promenu. General-potpukovnik Kristijan Frojding, novoimenovani komandant kopnenih snaga Bundesvera i bivši šef strukture za koordinaciju vojne pomoći Ukrajini, u razgovoru sa analitičarem Šašankom Džošijem za emisiju „Inside Defence“ izneo je pravac modernizacije nemačke vojske.

Kopnene snage više ne mogu da budu samo klasična kombinacija tenkova, artiljerije, pešadije i logistike. Buduće bojište traži duboke udare, autonomne sisteme, zaštitu od dronova, elektronsko ratovanje i brzo pretvaranje podataka u odluke.

Frojding kao apsolutni prioritet navodi stvaranje potencijala za udare duboko u neprijateljski raspored, sa dometom do 1.000 kilometara. To je velika promena za nemačku vojsku koja se decenijama kretala između političkih ograničenja, odbrambene doktrine i zavisnosti od američkog kišobrana.

Takav domet znači da Bundesver više ne razmišlja samo o odbrani linije kontakta, već o gađanju komandnih mesta, logistike, skladišta, PVO, aerodroma, komunikacija i rezervi daleko iza fronta.