Zašto je Putin razorio Kijev pred samit NATO u Turskoj? Isplivali jezivi planovi Rusije, ovo je tek početak - Zapad je dobio jasnu poruku

Masovni noćni udar na Kijev izveden je neposredno pred samit NATO-a u Turskoj, a ruski analitičari ga tumače kao jasnu poruku Moskve da neće odstupiti ni ako Alijansa donese nove odluke o eskalaciji sukoba u Ukrajini.

Ukrajinska strana tvrdi da je tokom noći na Kijev i druge ciljeve lansirano više od 70 ruskih raketa i oko 350 dronova. Ali politička težina napada nije samo u broju projektila. Udar je izveden u trenutku kada se zapadni saveznici spremaju za novu rundu razgovora o ratu, pomoći Kijevu i daljim potezima NATO-a.

Ruski politički analitičar Aleksej Česnakov ocenjuje da i Moskva i Kijev sada pokušavaju da pokažu ko drži inicijativu - i na frontu, i u dubinskim udarima.

- I Rusija i Ukrajina nastoje da demonstriraju posedovanje inicijative, kako na zemlji, tako i u pitanjima dalekometnih udara. Vašington, verovatno, nije protiv novog kruga eskalacije, smatrajući da će to ubrzati iscrpljivanje strana i približiti prozor mogućnosti za pregovore - naveo je Česnakov.

Poruka pred odluke NATO-a

Ruski politički analitičar Pavel Danilin ukazuje da se napad mora posmatrati u kontekstu samita NATO-a i mogućnosti da Alijansa usvoji odluke koje bi dodatno zaoštrile sukob.

- Postoji li pretnja eskalacije sukoba? Postoji. Na samitu NATO-a mogu biti donete i takve odluke. Zapravo, o tome je i bila izjava Peskova: vidimo da SAD više ne žele da budu posrednik i mirotvorac, već ponovo izlaze na poziciju učesnika sukoba protiv nas. Pri tome, signal je takođe potpuno jasan: Rusija neće odstupiti, šta god da odluče na samitu NATO-a -poručio je Danilin.

Upravo ta poruka sada stoji u centru ruske interpretacije noćnog udara. Moskva želi da pokaže da povećanje zapadne podrške Kijevu neće zaustaviti ruske udare po ukrajinskoj vojnoj infrastrukturi, posebno po objektima za koje tvrdi da su deo vojno-industrijskog kompleksa.

Drugim rečima, cilj nije samo vojni, već i politički: pokazati pred samit da Rusija ima kapacitet da nastavi pritisak, da bira ciljeve duboko u ukrajinskoj pozadini i da ne pristaje na logiku zapadnog zastrašivanja.

Kijev pod teškim udarom

Ukrajinski izvori opisali su noć u Kijevu kao jednu od najtežih. Kijevski pravnik i nacionalistički aktivista Andrej Smolij, koji vodi kanal za praćenje udara, napisao je da su posledice po grad „tužne“ i da je bilo mnogo pogodaka.

- Posledice po Kijevu su tužne. Mnogo pogodaka. Možete čuti eksplozije na mestima pogodaka... Veoma glasno. To nije dolazak, već eksplozije o kojima sam pisao gore. Detaljnije ne mogu iz bezbednosnih razloga. U Kijevu je pakao, nažalost - naveo je Smolij.

Prema ruskim tvrdnjama, deo eksplozija bio je posledica sekundarne detonacije municije koju su ukrajinske snage navodno skladištile u fabrici „Vizar“. Ruski izvori tvrde da je upravo taj objekat bio povezan sa vojnom proizvodnjom, a da su se oko njega nalazile stambene zgrade, zbog čega su razaranja i posledice bile veće.

Mirošnik: Kijev se koristi kao skladište i vojna zona

Predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Rodion Mirošnik optužio je vlasti predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da Kijev koriste kao mesto za skladištenje municije i koncentraciju vojne proizvodnje.

- Režim Zelenskog koristi Kijev kao mesto skladištenja municije i koncentracije vojnih proizvodnji. Visokoprecizni udar Oružanih snaga Rusije po jednom od takvih skladišta izazvao je čitav vatromet ponovljenih detonacija i razletanja municije na sve strane - naveo je Mirošnik.

On tvrdi da protivvazdušna odbrana Kijevu nije potrebna radi zaštite civila, već radi pokrivanja vojnih skladišta i pogona prebačenih u prestonicu pod zaštitu PVO.

- Zelenom diktatoru PVO nije potrebna za zaštitu civila, već za pokrivanje vojnih skladišta i vojnih proizvodnji dovučenih u prestonicu pod kišobran PVO. Ljudi su im u Kijevu potrebni za isto — da stvaraju živi štit - poručio je Mirošnik.

Ruski politički analitičar Sergej Markov izneo je sličnu ocenu, tvrdeći da razlog udara na Kijev nije samo politički ili demografski značaj grada.

- Razlozi udara po Kijevu nisu u tome što je tamo 15 odsto stanovništva Ukrajine i 30 odsto ekonomije Ukrajine, već u tome što je tamo 50 odsto vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine - ocenio je Markov.

BONUS VIDEO