Hitno iz Ankare! Tramp saopštio udarnu odluku o vojsci Amerike: Svetski moćnici pristižu jedan po jedan

Lideri Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) okupiće se 7. i 8. jula u Ankari na samitu koji se održava u trenutku rata na Bliskom istoku, nastavka sukoba u Ukrajini i sve oštrijih kritika koje predsednik SAD Donald Tramp upućuje Alijansi i njenim članicama.

Netanjahu: Sa Trampom delim stavove o ključnim pitanjima u vezi sa Iranom

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da on i američki predsednik Donald Tramp imaju usaglašene stavove o ključnim pitanjima koja se tiču Irana, uprkos povremenim neslaganjima, istakavši da su istinski saveznici.

 

SAD ukidaju dozvolu za prodaju iranske nafte nakon napada na tankere

Sjedinjene Američke Države ukinuće dozvolu koja je omogućavala prodaju iranske nafte nakon napada na tankere u Ormuskom moreuzu, čime se dodatno zaoštravaju tenzije u regionu.

Meloni poslednja stigla na svečanu večeru NATO samita u Ankari

Italijanska premijerka Đorđa Meloni poslednja je stigla na svečanu večeru koja se održava u okviru NATO samita u Ankari.

Po dolasku ju je dočekao potpredsednik Turske Dževdet Jilmaz.

 

 

 

Svetski lideri stižu na svečanu večeru uoči NATO samita u Ankari

Svetski lideri pristižu u Ankaru, gde se održava samit NATO, na svečanu večeru čiji je domaćin turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

Predsednik Erdogan i njegova supruga Emine lično dočekuju svakog gosta ispred Predsedničke palate.

Dolazak državnika, koji stižu u crnim automobilima, prati svečana ceremonija uz muziku vojnog orkestra i počasnu gardu u tradicionalnim turskim uniformama.

Među liderima koji su već stigli nalaze se češki premijer Andrej Babiš, rumunski predsednik Nikušor Dan i španski premijer Pedro Sančez.

Na večeru su doputovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Ranije tokom dana u Ankaru su doputovali i nemački kancelar Fridrih Merc sa suprugom Šarlot, kao i francuski predsednik Emanuel Makron.

Makronov dolazak usledio je nakon njegove jučerašnje posete Siriji, što je bila prva poseta jednog istaknutog zapadnog lidera toj zemlji od pada Bašara al Asada.

 

Pet članica NATO ove godine troši više od 3.5% BDP na obranu

Pet članica NATO ove godine će za odbranu izdvajati više od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), pokazuju najnovije procene Alijanse.

Istovremeno, očekuje se da će pojedine članice i dalje trošiti znatno manje, oko dva odsto BDP.

Podaci su objavljeni uoči samita NATO koji će biti održan u Ankari, prenosi Al Džazira.

Na prošlogodišnjem samitu u Hagu lideri država članica obavezali su se na značajno povećanje izdvajanja za odbranu.

Dogovoreno je da do 2035. godine sve članice troše najmanje 3,5 odsto BDP na osnovne odbrambene potrebe, poput finansiranja vojske i nabavke naoružanja, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodni cilj od dva odsto.

 

Južna Koreja predložila NATO jaču saradnju u odbrambenoj industriji

Južnokorejski predsednik Li Dže Mjung predložio je jačanje saradnje svoje zemlje sa članicama NATO u oblasti odbrambene industrije, sa fokusom na zajednička istraživanja, razvoj i proizvodnju naoružanja, uključujući i napredne vojne tehnologije.

Predlog je izneo na Forumu odbrambene industrije, koji se održava u okviru samita NATO u Ankari.

On je pozvao da se postojeća saradnja unapredi kroz inicijativu pod nazivom "Partnerstvo odbrambene industrije Južne Koreje i NATO-a 2.0", koja bi, kako je objasnio, obuhvatala ne samo isporuku naoružanja, već i zajednički razvoj, proizvodnju i operativnu upotrebu vojnih sistema.

- Ako se spoje stabilni proizvodni kapaciteti i proverene tehnologije Južne Koreje sa dugogodišnjim znanjem i iskustvom NATO-a, odbrambene sposobnosti obe strane biće značajno ojačane - rekao je Li.

On je istakao i da Južna Koreja želi da bude pouzdan partner državama članicama NATO-a.

Zelenski u Ankari traži licence za proizvodnju sistema Patriot

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je evropske saveznike na samitu NATO u Ankari da hitno počnu masovnu proizvodnju antibalističkih raketnih sistema.

Kao argumente za jačanje odbrambene industrije naveo je ogromne gubitke koje je pretrpela ruska vojska i uspešne napade dronovima Ukrajine na udaljene rafinerije u Sibiru.

Zelenskijev apel se fokusirao na konkretan zahtev za licence za proizvodnju američkih odbrambenih sistema Patriot.

Prema njegovim rečima, takav korak ne bi samo ojačao odbrambene sposobnosti Ukrajine, već bi i povećao bezbednost celog evropskog kontinenta na duži rok.

 

Tramp zapretio povlačenjem vojske iz Evrope

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp ponovo je izjavio da želi da Vašington preuzme kontrolu nad Grenlandom, upozorivši da bi mogao da povuče sve američke trupe iz Evrope. Ovu izjavu dao je po dolasku u Ankaru, gde učestvuje na samitu lidera NATO.

Američki predsednik je, govoreći novinarima tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, kritikovao i evropske saveznike zbog njihove politike u oblasti energetike i migracija.

 

Velika Britanija ulaže 222 miliona evra u rakete dugog dometa

Velika Britanija uložiće oko 222,26 miliona evra u program preciznih udarnih raketa dugog dometa (PrSM), izjavio je danas odlazeći premijer Velike Britanije Kir Starmer koji boravi u Ankari gde se održava dvodnevni samit NATO.

Programom britanske Vlade će biti nabavljeno oružje sposobno da neutrališe ciljeve na udaljenosti do 500 kilometara, čime će, prema britanskom Ministarstvu odbrane, biti ojačane sposobnosti vojske dugog dometa i doprinos zemlje odvraćanju NATO, preneo je Rojters.

 

Zelenski potpisao sporazum o dronovima sa Estonijom

Vladimir Zelenski je potpisao sporazum o dronovima sa Estonijom na samitu NATO, objavila je ukrajinska novinska agencija Interfaks.

Ukrajinski predsednik je učestvovao na ceremoniji potpisivanja sa premijerkom Estonije, Kristen Mihal, na marginama foruma odbrambene industrije u Ankari.

Ranije je Zelenski rekao da će novi sporazumi o dronovima biti deo njegovih skoro 20 bilateralnih sastanaka sa liderima NATO na samitu.

Estonija deli granicu dugu nekoliko stotina kilometara sa Rusijom na svom istočnom krilu.

 

Tramp o završetku rata u Ukrajini

Novinari su američkog predsednika Donalda Trampa takođe pitali o ratu u Ukrajini tokom njegovog sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u Ankari.

Tramp je izjavio da je imao "veoma dobar razgovor" sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i da veruje da će konflikt biti rešen.

- Mislim da ćemo to rešiti, nadajmo se uskoro - rekao je Tramp.

Očekuje se da će Tramp sutra održati razgovore sa Volodimirom Zelenskim na samitu NATO.

 

Starmer i ministar spoljnih poslova Velike Britanije stižu u Ankaru

Baš kada je Donald Tramp iznosio te komentare o Kiru Starmeru, britanski premijer je fotografisan kako stiže u Tursku.

Na samitu NATO, jednom od njegovih poslednjih velikih međunarodnih događaja nakon mandata, pridružiće mu se ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper.
 

 

Tramp: Ukidamo sankcije Turskoj

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je u utorak, na početku sastanka sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom na samitu NATO-a, da će ukinuti sankcije Turskoj i doneti odluku o mogućoj prodaji aviona F-35 Ankari.

- Ukidamo sankcije - rekao je Tramp novinarima kada su ga pitali o merama uvedenim na osnovu Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija.

Vašington je 2020. godine uveo sankcije Turskoj po zakonu CAATSA zbog nabavke ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400. Takođe je isključio Ankaru iz programa borbenih aviona F-35, što je Turska nazvala nepravednim i nezakonitim potezom.

Očekivalo se da će Tramp tokom posete Ankari podržati moguću prodaju F-35, rekla su u utorak dva izvora upoznata sa tim pitanjem, iako pravne i kongresne prepreke još nisu u potpunosti rešene.

 

Šef NATO-a: Tramp je bio u pravu, Arktik mora da se zaštiti od Kine i Rusije

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute komentarisao je stratešku situaciju na Arktiku i nekadašnju ideju Donalda Trampa o kupovini Grenlanda, naglasivši da je predsednik SAD bio u pravu kada je upozoravao na rastuće pretnje u tom regionu, prenosi „Politiko“.

 

 

- Predsednik je bio u pravu. Postoji problem na Arktiku jer Kina i Rusija pokušavaju tamo da obezbede pristup. Moramo da osiguramo da Arktik ostane bezbedan - izjavio je Rute.

- To je bila i dobra rasprava, jer je Danska, naravno, suverena zemlja, a Grenland je deo Kraljevine Danske. Moramo da se pobrinemo da američka ulaganja na Grenlandu ostanu važeća čak i ako Grenland promeni svoj ustavni status unutar Kraljevine Danske - zaključio je Rute.

 

"Testirao sam ljude" zahtevima za izdvajanja za odbranu, kaže Tramp

SAD su investirale "bilione dolara" u NATO, rekao je Donald Tramp novinarima u Ankari.

- Zašto? Da bi zaštitile evropske zemlje i druge, Kanadu. Ja kažem da je to u redu, ali pomislili biste da bi oni bili veoma voljni da urade nešto kako bi nam pomogli, a zapravo nisu bili - kazao je Tramp.

Američki predsednik je potom istakao postupke Kira Starmera, koji je podneo ostavku na mesto premijera Ujedinjenog Kraljevstva 22. juna.

- U slučaju Ujedinjenog Kraljevstva, premijer - pretpostavljam da više nije tamo, možda upravo zbog ovoga. To što je uradio bilo je veoma nepopularno. Rekao je: 'Ne, pomoći ćemo kada se rat završi'. Rekao sam da mi takva pomoć nije potrebna. Nama uopšte nije trebala nikakva pomoć. I na neki način, testirao sam ljude. Testirao sam ih da vidim da li će biti tu ili ne - kaže Tramp.

 

Tramp kaže da je bio "veoma razočaran" NATO-om

Američki predsednik Donald Tramp je razgovarao sa novinarima u Ankari nakon dolaska na samit NATO-a.

Na pitanje novinara da li je zadovoljan napretkom alijanse u vezi sa odbrambenom potrošnjom tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, američki predsednik je rekao: "Videćemo. Bio sam veoma razočaran NATO-om".

- Iskreno, da se nije održao u Turskoj, gde je moj prijatelj veoma jak lider... moguće je da ne bih prisustvovao - nastavio je Tramp.

Bila je "velika stvar" da NATO održi svoj samit u Turskoj, kaže Tramp.

- Ali nismo bili dobro tretirani jer smo nešto uradili u Iranu. Ne treba nam ničija pomoć - nisam čak ni želeo njihovu pomoć - dodao je on.

 

Zelenski najavljuje razgovor sa Trampom: Kijev traži jači PVO štit

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će sa predsednikom SAD Donaldom Trampom razgovarati o hitnoj potrebi Kijeva za dodatnim sistemima protivvazdušne odbrane, pre svega zbog zaštite od ruskih balističkih raketa.

Zelenski je, govoreći u Ankari zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, rekao da Ukrajina prepoznaje ruske slabosti, ali da joj za preokret nije dovoljna samo situacija na terenu, već snažniji međunarodni pritisak.

- Vidimo slabost Rusije — osećamo je. Ali to nije dovoljno. Potreban nam je veći pritisak, više protivbalističkih sistema i više sankcija Rusiji - poručio je Zelenski novinarima, prenosi Rojters.

 

Turski avioni za rano upozoravanje kontrolišu prostor do 400 kilometara

Avioni za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnih dejstava, koji se nalaze u sastavu turskog ratnog vazduhoplovstva i stacionirani su u 3. glavnoj mlaznoj bazi u Konji, opremljeni su multifunkcionalnim elektronskim vazdušnim i pomorskim radarima.

 

 

Ti sistemi mogu da skeniraju prostor u krugu od 360 stepeni i otkrivaju veliki broj ciljeva na udaljenosti do 400 kilometara.

 

Protest protiv samita Alijanse 

Turska policija privela je nekoliko anti-NATO demonstranata koji su se okupili u centru Ankare uprkos jakim merama bezbednosti i opštoj zabrani protesta tokom samita Alijanse, javili su lokalni mediji.

 

 

Na snimcima opozicionog dnevnog lista Džumhurijet objavljenim na Platformi X, policajci su stavili lisice demonstrantima i uvukli ih u policijski autobus u blizini parka Kurtulus u Ankari.

Policija je blokirala protest pre nego što je privela neke od demonstranata sedam kilometara od mesta održavanja samita.

Tramp stigao u Ankaru na samit NATO-a

Predsednik SAD Donald Tramp sleteo je u Ankaru, gde počinje samit lidera Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO), jedan od najvažnijih skupova Alijanse u poslednjih nekoliko godina.

Tramp je u Tursku stigao predsedničkim avionom „Er fors van“, a po dolasku se prvo sastaje sa domaćinom, predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, posle čega ide na samit.

Prema navodima Bele kuće, američkog predsednika dočekuju i načelnik Združenog generalštaba SAD, general Den Kejn, ambasador SAD pri NATO-u Met Vitaker i ambasador SAD u Turskoj Tom Barak.

Uoči Trampovog dolaska na aerodromu je postavljen dugačak plavi tepih, dok su sa strane bile raspoređene vojne jedinice sa puškama.

Foto: Tanjug/AP

Samit u Ankari okuplja lidere 32 članice Alijanse

Lideri NATO-a sastaju se u Ankari u pozadini rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i stalnih kritika predsednika SAD Donalda Trampa na račun Alijanse i njenih članica.

Na samitu učestvuju lideri iz 32 zemlje članice NATO-a. Očekuje se i dolazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, predsednika Južne Koreje Li Džae Mjunga, predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Glavne teme biće izdvajanja za odbranu, jačanje vojne industrije, podrška Ukrajini i budući odnos Evrope i Sjedinjenih Američkih Država unutar NATO-a.

Članice Alijanse trebalo bi da potvrde podršku Kijevu i obećaju dodatnu vojnu pomoć.

Foto: Tanjug

Rute stao uz Trampa: „Sviđa mi se taj čovek“

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da je predsednik SAD Donald Tramp bio u pravu kada je pritiskao članice Alijanse da povećaju izdvajanja za odbranu i modernizuju svoje vojske.

- Američki predsednik je bio u pravu. Jednostavno mi se sviđa taj čovek. Mislim da je ono što radi za NATO odlična vest - rekao je Rute u intervjuu za briselski „Politiko“.

Prema njegovim rečima, Tramp sada postiže ono što su američki predsednici pokušavali još od vremena Dvajta Ajzenhauera — da Evropa i Kanada preuzmu veći deo troškova sopstvene odbrane.

Rute je ocenio da će samit u Ankari biti „transformativan“ za NATO, jer se očekuju nova ulaganja vredna desetine milijardi dolara u ključne odbrambene programe.

- Morate da izgradite NATO koji je održiv, gde Evropljani i Kanađani zaista pojačavaju svoj uticaj - rekao je Rute.

Kao drugi ključni razlog za rast vojnih izdataka naveo je predsednika Rusije Vladimira Putina, uz poruku da saveznici žele da nastave podršku Ukrajini novcem i oružjem, ali i da istovremeno grade sopstvenu odbranu.

Foto: Tanjug/AP

Rute najavljuje nove avione, tankere i nadzorne letelice

NATO će pokrenuti stratešku flotu transportnih aviona A400M, najavio je Mark Rute u Ankari.

Alijansa će proširiti i postojeću flotu tankera i transportnih aviona A330 MRTT za još jedan avion, a planira se i kupovina do deset Saabovih letelica „GlobalAj“ za nadzor, koje bi trebalo da zamene sve stariju flotu aviona Avaks.

Rute je najavio da će tokom samita biti potpisani novi odbrambeni ugovori sa kompanijama iz Evrope i Severne Amerike, vredni više desetina milijardi dolara.

Prema njegovim rečima, zemlje članice žele da pokažu da ulažu u odbranu, rebalansiraju sopstveni bezbednosni sistem i jačaju industrijsku bazu Alijanse.

Foto: Tanjug

NATO tvrdi da napreduje ka većim vojnim izdvajanjima

Rute je izjavio da je NATO ostvario „značajan napredak“ godinu dana nakon što su saveznici postavili cilj jačanja saradnje kroz veća ulaganja u odbranu i lokalizovanu proizvodnju, kako bi smanjili zavisnost od dobavljača van Alijanse.

- Pre godinu dana, u Hagu, saveznici su se obavezali da će ulagati mnogo više u odbranu, pet odsto BDP-a do 2035. godine - i već ostvarujemo izuzetan napredak - rekao je Rute.

On je naglasio da industrije širom Evrope rade „ruku pod ruku“ sa severnoameričkim partnerima na razvoju kapaciteta sledeće generacije.

- Ovo su sposobnosti koje su zaista napravljene u NATO-u, ne od strane jedne nacije, već nekoliko njih koje rade zajedno. Tako činimo naš savez moćnijim - rekao je Rute.

Danska premijerka Mete Frederiksen podržala je Ruteovu poruku i navela da Danska ispunjava ciljeve NATO-a.

- Evropa mora da se naoruža kako bi mogla da brine o svom narodu i svom društvu. Sa danske strane, mi ispunjavamo obećanja - rekla je Frederiksen.

Ona je dodala da Ukrajinci ne brane samo svoju zemlju, već i evropsku slobodu i bezbednost.

- Oni ne mogu da dobiju rat rečima - poručila je danska premijerka.

Foto: Tanjug

Zelenski stigao u Ankaru: Traži PVO, rakete i nove sporazume o dronovima

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski stigao je u Ankaru kako bi prisustvovao samitu NATO-a.

Njegov avion sleteo je na aerodrom Esenboga, gde su ga dočekali turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj i drugi zvaničnici.

Zelenski je poručio da Ukrajina od samita očekuje konkretne odluke.

- Važan posao je pred nama u Ankari. Očekujemo snažan i produktivan samit NATO-a. Sada su potrebne odluke koje će obezbediti veću zaštitu za naš narod, više kapaciteta za našu odbranu i još jaču bezbednosnu saradnju između Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država - naveo je Zelenski.

On je najavio skoro dvadeset bilateralnih sastanaka sa liderima, Forum odbrambene industrije, nove sporazume o dronovima i druge dogovore sa partnerima.

- Nastavićemo da radimo na jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane. Novi sistemi, rakete za njih i izdavanje licenci za proizvodnju — sve je to naš prioritet. Zahvalni smo svima koji pomažu Ukrajini stvarnim koracima - poručio je ukrajinski predsednik.

 

Peskov: Moskva pažljivo prati samit u Turskoj

Samit NATO-a u Ankari izaziva veliko interesovanje u Rusiji, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

On je rekao da će Moskva pažljivo pratiti sve informacije koje budu stizale iz Turske.

- U okviru priprema za ovaj samit čuli smo veoma mnogo izjava koje su se ticale naše zemlje. Nažalost, to nisu bile poruke o konstruktivnoj saradnji i dijalogu, već pre svega izjave konfrontacionog karaktera - rekao je Peskov.

Prema njegovim rečima, Kremlj sada čeka da vidi u kakve će se dokumente pretočiti te izjave.

- Videćemo kakve će izjave biti usvojene, koji će dokumenti biti potpisani i šta će biti rečeno na bilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama samita - poručio je Peskov.

 

Češki premijer odbija novi paket za Kijev

Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da na samit u Ankari ide sa namerom da odbije nemački predlog da se Ukrajini za narednu godinu obezbedi pomoć vredna 70 milijardi evra.

- Evropska unija je već odobrila ukupno oko 370 milijardi evra. Nadamo se da će rat prestati brzo i te pare treba da idu u obnovu Ukrajine. Mi nećemo davati novac Ukrajini jer nam je potreban da dostignemo izdvajanja od dva odsto BDP-a. To će platiti velike zemlje - rekao je Babiš.

On je dodao da ga zanima da li će samit biti samo o izdvajanjima od pet odsto za odbranu ili će se govoriti i o miru i načinu da se rat u Ukrajini završi.

- Predsednik Tramp sada, kad je rešio Ormuski tesnac, rekao je da će učiniti sve da i ovaj rat reši. Ja mislim da svi želimo mir. Videćemo da li će samit biti samo o procentima ili kako da se okonča taj rat koji traje već četiri godine - naveo je češki premijer.

 

Pavel: Neformalna večera važna zbog mirovnih pregovora i obnove Ukrajine

Predsednik Češke Petr Pavel izjavio je pred odlazak u Ankaru da će ovaj samit biti važan ne samo zbog formalnih odluka, već i zbog neformalnih razgovora evropskih lidera o eventualnim mirovnim pregovorima sa Rusijom i poratnoj obnovi Ukrajine.

- Neformalna večera je veoma važna. Nije da predsednik ide tamo da se najede, kako su neki pričali kod nas. Neformalni razgovori, bez snimaka, omogućavaju vrlo otvorenu debatu. Nama je ona potrebna, a poslednjih godina je na samitima nije ni bilo - rekao je Pavel.

On je naveo da Evropa još nema jasnu sliku o tome kako će pristupiti obnovi Ukrajine i kakva će biti zajednička pozicija Evropske unije u slučaju mirovnih pregovora.

Pavel očekuje i snažan pritisak da članice NATO-a ubrzaju rast vojnih izdvajanja — do 3,5 odsto BDP-a za vojsku i dodatnih 1,5 odsto za projekte dvojne namene, pre svega infrastrukturu.

- Biće nastojanje da se to ubrza. Možemo očekivati jak pritisak da to bude pre 2030. godine - rekao je Pavel.

 

Spor u Pragu: Vlada pokušala da spreči Pavela da ide na samit

Dolazak Petra Pavela u Ankaru pratile su unutrašnje političke tenzije u Češkoj.

Vlada premijera Andreja Babiša pokušala je da spreči predsednika da predstavlja zemlju na samitu, iako je od ulaska Češke u NATO nepisano pravilo da Prag u Alijansi predstavlja šef države. Premijer je to radio samo jednom, kada je tadašnji predsednik Miloš Zeman bio bolestan.

Spor je završen tek privremenom merom Ustavnog suda, nakon što je Pavel zatražio da se razreši sukob nadležnosti — da li vlada može da spreči predsednika da ispuni ustavnu obavezu predstavljanja države u međunarodnim odnosima.

Babiš je poručio da je Pavela trebalo ostaviti van glavnog nastupa delegacije.

- Jasno smo mu rekli da treba ovaj samit da prepusti nama. Mi odgovaramo za spoljnu i bezbednosnu politiku i budžet - rekao je Babiš.

Pavel je, međutim, dobio ličnu pozivnicu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana za svečanu večeru.

- U formalnom delu šef delegacije je Babiš. Ja neću da se tučem za stolicu u prvom redu. Sedeću u drugom redu bez osećaja poniženja. Želim tu da čujem argumente, pošto nema koordinacije sa vladom oko spoljne i bezbednosne politike - rekao je Pavel.

Sukob Pavela i vlade dodatno je zaoštren zbog spora oko imenovanja kontroverznog influensera Filipa Tureka za ministra, što je češki predsednik odbio.

 

Turska pošta izdala markicu za samit NATO-a

Turska pošta izdala je komemorativnu markicu i kovertu povodom održavanja 36. samita NATO-a u Ankari.

Markica je plave boje, veličine 36 puta 52 milimetra, sa logom Severnoatlantske alijanse. Prodaje se po ceni od 45 turskih lira, što je oko 100 dinara, dok je koverta duplo skuplja.

Može se naručiti na sajtu turske pošte.