Lideri Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO) okupiće se 7. i 8. jula u Ankari na samitu koji se održava u trenutku rata na Bliskom istoku, nastavka sukoba u Ukrajini i sve oštrijih kritika koje predsednik SAD Donald Tramp upućuje Alijansi i njenim članicama.
"Testirao sam ljude" zahtevima za izdvajanja za odbranu, kaže Tramp
SAD su investirale "bilione dolara" u NATO, rekao je Donald Tramp novinarima u Ankari.
- Zašto? Da bi zaštitile evropske zemlje i druge, Kanadu. Ja kažem da je to u redu, ali pomislili biste da bi oni bili veoma voljni da urade nešto kako bi nam pomogli, a zapravo nisu bili - kazao je Tramp.
Američki predsednik je potom istakao postupke Kira Starmera, koji je podneo ostavku na mesto premijera Ujedinjenog Kraljevstva 22. juna.
- U slučaju Ujedinjenog Kraljevstva, premijer - pretpostavljam da više nije tamo, možda upravo zbog ovoga. To što je uradio bilo je veoma nepopularno. Rekao je: 'Ne, pomoći ćemo kada se rat završi'. Rekao sam da mi takva pomoć nije potrebna. Nama uopšte nije trebala nikakva pomoć. I na neki način, testirao sam ljude. Testirao sam ih da vidim da li će biti tu ili ne - kaže Tramp.
Tramp kaže da je bio "veoma razočaran" NATO-om
Američki predsednik Donald Tramp je razgovarao sa novinarima u Ankari nakon dolaska na samit NATO-a.
Na pitanje novinara da li je zadovoljan napretkom alijanse u vezi sa odbrambenom potrošnjom tokom sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, američki predsednik je rekao: "Videćemo. Bio sam veoma razočaran NATO-om".
- Iskreno, da se nije održao u Turskoj, gde je moj prijatelj veoma jak lider... moguće je da ne bih prisustvovao - nastavio je Tramp.
Bila je "velika stvar" da NATO održi svoj samit u Turskoj, kaže Tramp.
- Ali nismo bili dobro tretirani jer smo nešto uradili u Iranu. Ne treba nam ničija pomoć - nisam čak ni želeo njihovu pomoć - dodao je on.
Zelenski najavljuje razgovor sa Trampom: Kijev traži jači PVO štit
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da će sa predsednikom SAD Donaldom Trampom razgovarati o hitnoj potrebi Kijeva za dodatnim sistemima protivvazdušne odbrane, pre svega zbog zaštite od ruskih balističkih raketa.
Zelenski je, govoreći u Ankari zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, rekao da Ukrajina prepoznaje ruske slabosti, ali da joj za preokret nije dovoljna samo situacija na terenu, već snažniji međunarodni pritisak.
- Vidimo slabost Rusije — osećamo je. Ali to nije dovoljno. Potreban nam je veći pritisak, više protivbalističkih sistema i više sankcija Rusiji - poručio je Zelenski novinarima, prenosi Rojters.
Turski avioni za rano upozoravanje kontrolišu prostor do 400 kilometara
Avioni za rano upozoravanje i kontrolu vazdušnih dejstava, koji se nalaze u sastavu turskog ratnog vazduhoplovstva i stacionirani su u 3. glavnoj mlaznoj bazi u Konji, opremljeni su multifunkcionalnim elektronskim vazdušnim i pomorskim radarima.
NATO - Meeting in Ankara-Turkey
7-7-26 10:00 utc
Enroute:
US President (VC-25 Bridge)
UK Prime Minister (Dassault Falcon 900LX)
Ti sistemi mogu da skeniraju prostor u krugu od 360 stepeni i otkrivaju veliki broj ciljeva na udaljenosti do 400 kilometara.
Protest protiv samita Alijanse
Turska policija privela je nekoliko anti-NATO demonstranata koji su se okupili u centru Ankare uprkos jakim merama bezbednosti i opštoj zabrani protesta tokom samita Alijanse, javili su lokalni mediji.
Ankara'da solcu gençler NATO protestosu gerçekleştirmiş..
Bunca baskıya rağmen sokağa çıkmaları takdire şayan
Kendilerini tebrik ediyorum ✌🏼✌🏼
Gözaltına alınmışlar..
Umarım tutuklanmazlar! pic.twitter.com/zk3U1rs8d7
— Tarık Çelik (@Tubazme88734424) July 7, 2026
Na snimcima opozicionog dnevnog lista Džumhurijet objavljenim na Platformi X, policajci su stavili lisice demonstrantima i uvukli ih u policijski autobus u blizini parka Kurtulus u Ankari.
Policija je blokirala protest pre nego što je privela neke od demonstranata sedam kilometara od mesta održavanja samita.
Tramp stigao u Ankaru na samit NATO-a
Predsednik SAD Donald Tramp sleteo je u Ankaru, gde počinje samit lidera Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO), jedan od najvažnijih skupova Alijanse u poslednjih nekoliko godina.
Tramp je u Tursku stigao predsedničkim avionom „Er fors van“, a po dolasku se prvo sastaje sa domaćinom, predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, posle čega ide na samit.
Prema navodima Bele kuće, američkog predsednika dočekuju i načelnik Združenog generalštaba SAD, general Den Kejn, ambasador SAD pri NATO-u Met Vitaker i ambasador SAD u Turskoj Tom Barak.
Uoči Trampovog dolaska na aerodromu je postavljen dugačak plavi tepih, dok su sa strane bile raspoređene vojne jedinice sa puškama.
Foto: Tanjug/AP
Samit u Ankari okuplja lidere 32 članice Alijanse
Lideri NATO-a sastaju se u Ankari u pozadini rata u Ukrajini, sukoba na Bliskom istoku i stalnih kritika predsednika SAD Donalda Trampa na račun Alijanse i njenih članica.
Na samitu učestvuju lideri iz 32 zemlje članice NATO-a. Očekuje se i dolazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, predsednika Južne Koreje Li Džae Mjunga, predsednika Evropskog saveta Antonija Košte i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Glavne teme biće izdvajanja za odbranu, jačanje vojne industrije, podrška Ukrajini i budući odnos Evrope i Sjedinjenih Američkih Država unutar NATO-a.
Članice Alijanse trebalo bi da potvrde podršku Kijevu i obećaju dodatnu vojnu pomoć.
Foto: Tanjug
Rute stao uz Trampa: „Sviđa mi se taj čovek“
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručio je da je predsednik SAD Donald Tramp bio u pravu kada je pritiskao članice Alijanse da povećaju izdvajanja za odbranu i modernizuju svoje vojske.
- Američki predsednik je bio u pravu. Jednostavno mi se sviđa taj čovek. Mislim da je ono što radi za NATO odlična vest - rekao je Rute u intervjuu za briselski „Politiko“.
Prema njegovim rečima, Tramp sada postiže ono što su američki predsednici pokušavali još od vremena Dvajta Ajzenhauera — da Evropa i Kanada preuzmu veći deo troškova sopstvene odbrane.
Rute je ocenio da će samit u Ankari biti „transformativan“ za NATO, jer se očekuju nova ulaganja vredna desetine milijardi dolara u ključne odbrambene programe.
- Morate da izgradite NATO koji je održiv, gde Evropljani i Kanađani zaista pojačavaju svoj uticaj - rekao je Rute.
Kao drugi ključni razlog za rast vojnih izdataka naveo je predsednika Rusije Vladimira Putina, uz poruku da saveznici žele da nastave podršku Ukrajini novcem i oružjem, ali i da istovremeno grade sopstvenu odbranu.
Foto: Tanjug/AP
Rute najavljuje nove avione, tankere i nadzorne letelice
NATO će pokrenuti stratešku flotu transportnih aviona A400M, najavio je Mark Rute u Ankari.
Alijansa će proširiti i postojeću flotu tankera i transportnih aviona A330 MRTT za još jedan avion, a planira se i kupovina do deset Saabovih letelica „GlobalAj“ za nadzor, koje bi trebalo da zamene sve stariju flotu aviona Avaks.
Rute je najavio da će tokom samita biti potpisani novi odbrambeni ugovori sa kompanijama iz Evrope i Severne Amerike, vredni više desetina milijardi dolara.
Prema njegovim rečima, zemlje članice žele da pokažu da ulažu u odbranu, rebalansiraju sopstveni bezbednosni sistem i jačaju industrijsku bazu Alijanse.
Foto: Tanjug
NATO tvrdi da napreduje ka većim vojnim izdvajanjima
Rute je izjavio da je NATO ostvario „značajan napredak“ godinu dana nakon što su saveznici postavili cilj jačanja saradnje kroz veća ulaganja u odbranu i lokalizovanu proizvodnju, kako bi smanjili zavisnost od dobavljača van Alijanse.
- Pre godinu dana, u Hagu, saveznici su se obavezali da će ulagati mnogo više u odbranu, pet odsto BDP-a do 2035. godine - i već ostvarujemo izuzetan napredak - rekao je Rute.
On je naglasio da industrije širom Evrope rade „ruku pod ruku“ sa severnoameričkim partnerima na razvoju kapaciteta sledeće generacije.
- Ovo su sposobnosti koje su zaista napravljene u NATO-u, ne od strane jedne nacije, već nekoliko njih koje rade zajedno. Tako činimo naš savez moćnijim - rekao je Rute.
Danska premijerka Mete Frederiksen podržala je Ruteovu poruku i navela da Danska ispunjava ciljeve NATO-a.
- Evropa mora da se naoruža kako bi mogla da brine o svom narodu i svom društvu. Sa danske strane, mi ispunjavamo obećanja - rekla je Frederiksen.
Ona je dodala da Ukrajinci ne brane samo svoju zemlju, već i evropsku slobodu i bezbednost.
- Oni ne mogu da dobiju rat rečima - poručila je danska premijerka.
Foto: Tanjug
Zelenski stigao u Ankaru: Traži PVO, rakete i nove sporazume o dronovima
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski stigao je u Ankaru kako bi prisustvovao samitu NATO-a.
Njegov avion sleteo je na aerodrom Esenboga, gde su ga dočekali turski ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj i drugi zvaničnici.
Zelenski je poručio da Ukrajina od samita očekuje konkretne odluke.
- Važan posao je pred nama u Ankari. Očekujemo snažan i produktivan samit NATO-a. Sada su potrebne odluke koje će obezbediti veću zaštitu za naš narod, više kapaciteta za našu odbranu i još jaču bezbednosnu saradnju između Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država - naveo je Zelenski.
On je najavio skoro dvadeset bilateralnih sastanaka sa liderima, Forum odbrambene industrije, nove sporazume o dronovima i druge dogovore sa partnerima.
- Nastavićemo da radimo na jačanju ukrajinske protivvazdušne odbrane. Novi sistemi, rakete za njih i izdavanje licenci za proizvodnju — sve je to naš prioritet. Zahvalni smo svima koji pomažu Ukrajini stvarnim koracima - poručio je ukrajinski predsednik.
Peskov: Moskva pažljivo prati samit u Turskoj
Samit NATO-a u Ankari izaziva veliko interesovanje u Rusiji, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je rekao da će Moskva pažljivo pratiti sve informacije koje budu stizale iz Turske.
- U okviru priprema za ovaj samit čuli smo veoma mnogo izjava koje su se ticale naše zemlje. Nažalost, to nisu bile poruke o konstruktivnoj saradnji i dijalogu, već pre svega izjave konfrontacionog karaktera - rekao je Peskov.
Prema njegovim rečima, Kremlj sada čeka da vidi u kakve će se dokumente pretočiti te izjave.
- Videćemo kakve će izjave biti usvojene, koji će dokumenti biti potpisani i šta će biti rečeno na bilateralnim sastancima koji će biti održani na marginama samita - poručio je Peskov.
Češki premijer odbija novi paket za Kijev
Češki premijer Andrej Babiš izjavio je da na samit u Ankari ide sa namerom da odbije nemački predlog da se Ukrajini za narednu godinu obezbedi pomoć vredna 70 milijardi evra.
- Evropska unija je već odobrila ukupno oko 370 milijardi evra. Nadamo se da će rat prestati brzo i te pare treba da idu u obnovu Ukrajine. Mi nećemo davati novac Ukrajini jer nam je potreban da dostignemo izdvajanja od dva odsto BDP-a. To će platiti velike zemlje - rekao je Babiš.
On je dodao da ga zanima da li će samit biti samo o izdvajanjima od pet odsto za odbranu ili će se govoriti i o miru i načinu da se rat u Ukrajini završi.
- Predsednik Tramp sada, kad je rešio Ormuski tesnac, rekao je da će učiniti sve da i ovaj rat reši. Ja mislim da svi želimo mir. Videćemo da li će samit biti samo o procentima ili kako da se okonča taj rat koji traje već četiri godine - naveo je češki premijer.
Pavel: Neformalna večera važna zbog mirovnih pregovora i obnove Ukrajine
Predsednik Češke Petr Pavel izjavio je pred odlazak u Ankaru da će ovaj samit biti važan ne samo zbog formalnih odluka, već i zbog neformalnih razgovora evropskih lidera o eventualnim mirovnim pregovorima sa Rusijom i poratnoj obnovi Ukrajine.
- Neformalna večera je veoma važna. Nije da predsednik ide tamo da se najede, kako su neki pričali kod nas. Neformalni razgovori, bez snimaka, omogućavaju vrlo otvorenu debatu. Nama je ona potrebna, a poslednjih godina je na samitima nije ni bilo - rekao je Pavel.
On je naveo da Evropa još nema jasnu sliku o tome kako će pristupiti obnovi Ukrajine i kakva će biti zajednička pozicija Evropske unije u slučaju mirovnih pregovora.
Pavel očekuje i snažan pritisak da članice NATO-a ubrzaju rast vojnih izdvajanja — do 3,5 odsto BDP-a za vojsku i dodatnih 1,5 odsto za projekte dvojne namene, pre svega infrastrukturu.
- Biće nastojanje da se to ubrza. Možemo očekivati jak pritisak da to bude pre 2030. godine - rekao je Pavel.
Spor u Pragu: Vlada pokušala da spreči Pavela da ide na samit
Dolazak Petra Pavela u Ankaru pratile su unutrašnje političke tenzije u Češkoj.
Vlada premijera Andreja Babiša pokušala je da spreči predsednika da predstavlja zemlju na samitu, iako je od ulaska Češke u NATO nepisano pravilo da Prag u Alijansi predstavlja šef države. Premijer je to radio samo jednom, kada je tadašnji predsednik Miloš Zeman bio bolestan.
Spor je završen tek privremenom merom Ustavnog suda, nakon što je Pavel zatražio da se razreši sukob nadležnosti — da li vlada može da spreči predsednika da ispuni ustavnu obavezu predstavljanja države u međunarodnim odnosima.
Babiš je poručio da je Pavela trebalo ostaviti van glavnog nastupa delegacije.
- Jasno smo mu rekli da treba ovaj samit da prepusti nama. Mi odgovaramo za spoljnu i bezbednosnu politiku i budžet - rekao je Babiš.
Pavel je, međutim, dobio ličnu pozivnicu predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana za svečanu večeru.
- U formalnom delu šef delegacije je Babiš. Ja neću da se tučem za stolicu u prvom redu. Sedeću u drugom redu bez osećaja poniženja. Želim tu da čujem argumente, pošto nema koordinacije sa vladom oko spoljne i bezbednosne politike - rekao je Pavel.
Sukob Pavela i vlade dodatno je zaoštren zbog spora oko imenovanja kontroverznog influensera Filipa Tureka za ministra, što je češki predsednik odbio.
Turska pošta izdala markicu za samit NATO-a
Turska pošta izdala je komemorativnu markicu i kovertu povodom održavanja 36. samita NATO-a u Ankari.
Markica je plave boje, veličine 36 puta 52 milimetra, sa logom Severnoatlantske alijanse. Prodaje se po ceni od 45 turskih lira, što je oko 100 dinara, dok je koverta duplo skuplja.
Oružane snage Rusije izvele su masovne udare po logističkim i vojnim objektima na teritorijama pod kontrolom Kijeva, sa glavnim pritiskom na Dnjepropetrovsku i Zaporošku oblast, gde su pogođeni industrijska zona, skladišta goriva, terminali „Nove pošte“ i objekti koje su, prema ruskim navodima, koristile Oružane snage Ukrajine (OSU).
Rusija je u Baltičkom moru počela da štiti svoje transportne brodove nestandardnim merama, a snimci teških mitraljeza na gasovozu „Maršal Vasilevski“ izazvali su ozbiljnu pažnju zapadnih vojnih krugova, piše kineski portal „Sohu“.
Munjevito zauzimanje Konstantinovke, jednog od ključnih gradova-tvrđava Donbasa, iznenadilo je američke vojne i političke analitičare, dok se u Vašingtonu i NATO strukturama sve glasnije govori o posledicama novog ruskog prodora u Donjeckoj Narodnoj Republici.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Oružane snage Rusije izvele su masovne udare po logističkim i vojnim objektima na teritorijama pod kontrolom Kijeva, sa glavnim pritiskom na Dnjepropetrovsku i Zaporošku oblast, gde su pogođeni industrijska zona, skladišta goriva, terminali „Nove pošte“ i objekti koje su, prema ruskim navodima, koristile Oružane snage Ukrajine (OSU).
Dve eksplozije odjeknule su u Damasku u blizini hotela „For sizons“, u kojem je tokom posete Siriji odseo predsednik Francuske Emanuel Makron, a prema prvim informacijama on nije povređen.
Potpredsednik Skupštine Crne Gore Boris Pejović, poslušnik Milojka Spajića, ostrvio se na Milana Kneževića samo zato što Knežević dosledno i doslovno vodi prosrpsku politiku i brine o Srbima u Crnoj Gori.
Gledalačko-obaveštajna služba Informera (GOSI) radi punom parom, a ovog puta na tapetu se našla tajkunsko-blokaderska zvezda na zalasku Žaklina Tatalović.
Srbija je svedok još jedne jezive i prljave sabotaže u režiji onih koji bi preko ljudskih glava i ekoloških katastrofa da se dočepaju jeftinih političkih poena. Na deponiji Druglići kod Priboja, na kojoj je nedavno buknuo požar koji je uznemirio građane, pronađeni su neoborivi dokazi da je vatra - namerno podmetnuta.
Predsednik opozicione Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević doveo je atmosferu do usijanja kada je tokom "premijerskog sata" predsedniku Vlade Milojku Spajiću čestitao na postignutom dogovoru vladajuće većine i DPS-a o o ustavnim promenama.
Ministar za javna ulaganja i predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić obratio se javnosti povodom dramatičnih događaja koji su se odigrali u ovoj opštini 7. jula 2025. godine i poručio da to nasilje nikada neće zaboraviti.
Udruženje medija i medijskih radnika traži od crnogorskih vlasti da odmah priznaju i isprave grešku učinjenu zabranom ulaska Draganu J. Vučićeviću, glavnom uredniku Informera.
U prethodnoj epizodi emisije "Na merama" otkrili smo vam čime se sada bavi novinarka blokaderka Ana Mihajlovski, iza čega se skriva njen kolega blokader Slobodan Georgiev, kako se opušta “blokader junior” Aleksej Bjelogrlić, koji su izvori prihoda još jednog blokadera, glumca Nikole Đurička, gde se kreće i šta vozi najbolji prijatelj rektora politikanta Vladana Đokića, Nebojša Bojović.
Vlasnici novijih modela automobila marke "folksvagen" širom Evrope nalaze se na meti veštih lopova koji za manje od pola minuta nanose štetu od preko 2.500 evra.
Misteriozna anđeoska ajkula locirana je u Egejskom moru u Grčkoj. Naučnici su hitno reagovali, a turistima se savetuje oprez jer je mnogi mešaju sa ražom.
Premijer prof. dr Đuro Macut, u pratnji ministra odbrane Gašića i načelnika Generalštaba VS generala Mojsilovića, položio je venac kraj spomen-obeležja u kasarni „Toplički ustanak“ u Kuršumliji.
Mnogi putnici ne znaju da kinder jaje, kajmak, ajvar, domaća rakija i pršuta mogu napraviti ozbiljan problem na aerodromskoj kontroli, a greška može koštati skupo. Dok čips, sendvič ili hranu za bebe bez problema možete sa sobom poneti u avion.
Pomoćnik direktora policije pukovnik policije Željko Brkić i generalni sekretar Interpola Valdesi Urkiza prisustvovali su danas prikazu vežbe Uprave kriminalističke policije u Nastavnom centru "Makiš", gde ih je dočekao načelnik UKP potpukovnik policije Marko Kričak.
Više javno tužilaštvo u Beogradu ukazuje da nisu tačni navodi portala Nova.rs da je ovo tužilaštvo prosledilo spise predmeta protiv bivšeg načelnika PU za grad Beograd Veselina M. Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Izrečena je presuda za ubistvo Zorana Uskokovića zvanog Skole mlađi. Navodni pripadnici organizovane kriminalne grupe osuđeni su na ukupno 77 godina zatvora.
Seriju "Srećni ljudi" pamte generacije gledalaca i bez obzira na to što je većina ljudi odgledala seriju po nekoliko puta, ipak postoje neobične greške koje niko do sada nije promenio.
Povodom obeležavanja 170 godina od rođenja Nikole Tesle, u Press centru Udruženja novinara Srbije predstavljena je knjiga "Planetarni Tesla" autora Vlade Markanovića, dok je istovremeno najavljena i Svečana akademija koja će biti održana 10. jula u Narodnom pozorištu u Beogradu, u čast ovog velikog naučnika i vizionara.
Poznata irska glumica Slejn Keli, koju je publika širom sveta, pa i u Srbiji, najviše volela i pamtila po ulozi u popularnoj televizijskoj seriji "Tjudorovi", preminula je u 44. godini od raka.
Na fotografiji, napravljenoj 1939. godine na Slaviji u Beogradu, najverovatnije tokom obeležavanja Vrbice, nalazi se i naš proslavljeni glumac Bora Todorović.
Letnja moda posle 50. godine ne mora da bude komplikovana, dovoljno je nekoliko jednostavnih pravila da haljina izgleda uredno, elegantno i uvek skladno, bez obzira na priliku.
Prvi utisak često ume da prevari, a upravo zbog toga mnogi manipulatori mesecima ili čak godinama uspevaju da zadobiju nečije poverenje. Postoje, međutim, sitni signali koje većina ljudi primeti tek kada bude kasno.
Američka kompanija Majkrosoft saopštila je danas da će ukinuti 3.200 radnih mesta u svojoj gejming diviziji Iksboks, što znači da će bez posla ostati oko 20 odsto radnika u tom odeljenju.
Kreativni direktor modne kuće Dior Džonatan Anderson predstavio je danas u Parizu kolekciju visoke mode, u kojoj dominiraju plisirane siluete, skulpturalne forme i motivi inspirisani prirodom.
Bumbari tresu glavom i brišu usta kada im se ne dopada hrana, dok nakon konzumiranja slatkih rastvora "ližu usne", pokazalo je novo istraživanje koje, prema oceni naučnika, pruža nove uvide u moguće emocionalne reakcije kod insekata.
U Beloj kući je došlo do neviđenog karambola kada su Milena Kačavenda i Asmin Durdžić ušli u žestok klinč koji je pretio da preraste u ozbiljan fizički obračun.
Pevač Andrija Bajić trenutno se nalazi u bolnici u izuzetno teškom stanju, a njegova supruga, pevačica Mala Cana, oglasila se i otkrila najnovije detalje o njegovom zdravstvenom statusu
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.