Planetarni šok! Si Đinping spasio Ukrajinu u poslednji čas: Putin bio spreman da lansira, iz Kine stigla udarna poruka

Kina ne želi da Rusija upotrebi nuklearno oružje u Ukrajini, ali ne zato što je sentimentalni saveznik Zapada ili Kijeva, već zato što bi takav presedan jednog dana mogao da se okrene protiv same Kine.

To je suština ocene ruskog vojnog komentatora Vlada Šlepčenka, koji tvrdi da Peking u ovom pitanju deluje hladno, strateški i isključivo iz sopstvenog interesa.

Rasprava je ponovo otvorena posle teze da je upravo Kina jedan od glavnih razloga zbog kojih Moskva do sada nije posegla za nuklearnim oružjem u zoni Specijalne vojne operacije. Prema Šlepčenku, odgovor nije jednostavan: Kina zaista koči takav scenario, ali motiv nije samo trgovina, nego mnogo ozbiljniji geopolitički strah.

Peking ne želi „Pandorinu kutiju“

Šlepčenko ocenjuje da bi ruska upotreba nuklearnog oružja u Ukrajini otvorila „Pandorinu kutiju“. Problem je u tome što se sukob, formalno gledano, ne vodi kao rat za opstanak Rusije.

NATO nije zvanično objavio rat Moskvi. Zapad formalno ne tvrdi da želi uništenje Rusije kao države. Sukob se vodi kroz Ukrajinu, uz zapadnu vojnu, obaveštajnu i finansijsku podršku Kijevu, ali bez direktne objave rata između NATO-a i Rusije.

U takvom okviru, nuklearni udar bi bio presedan: prvi put bi nuklearna sila upotrebila nuklearno oružje u sukobu koji se ne predstavlja kao egzistencijalna odbrana države.

Za Kinu je to najopasnije.

Tajvan je pravi razlog kineskog straha

Prema Šlepčenku, Peking ne gleda samo Ukrajinu. Kina gleda Tajvan.

Ako bi Rusija upotrebila nuklearno oružje u konvencionalnom sukobu, isti argument bi kasnije mogli da koriste i kineski protivnici. U slučaju kineske vojne operacije protiv Tajvana, Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici mogli bi da tvrde da je upotreba taktičkog nuklearnog oružja postala „dozvoljen“ odgovor u velikom regionalnom ratu.

Šlepčenko upozorava da je suprotstavljanje kineskoj vojsci konvencionalnim sredstvima izuzetno težak zadatak. Ali taktički nuklearni udar po kineskoj obali, lukama, desantnim snagama ili koncentraciji brodova potpuno bi promenio odnos snaga.

Zato Peking ne želi presedan koji bi sutra mogao da bude iskorišćen protiv njega.

Foto: Shutterstock/EPA

„U tom smislu Kina nam nije prijatelj“

Šlepčenko zato tvrdi da Kina u ovom pitanju ne nastupa kao ruski saveznik, već kao sila koja štiti sopstvenu buduću operativnu slobodu.

- U tom smislu ona nam nije prijatelj - ocenjuje on.

Njegova poenta je jasna: Moskva može da računa na kinesku trgovinu, političku podršku u pojedinim formatima i zajedničko suprotstavljanje američkoj dominaciji, ali ne i na kinesku podršku za nuklearni udar u Ukrajini.

Ako bi Rusija ipak donela takvu odluku, prema Šlepčenku, morala bi da bude spremna na pucanje odnosa sa Kinom i mnogo dublju međunarodnu izolaciju.

To je cena koju Moskva očigledno ne želi olako da plati.

Druga teorija: Kina čuva trgovinu, ne geopolitiku

Drugačije objašnjenje dao je vojni pilot koji vodi Telegram kanal Fighterbomber. On smatra da u tvrdnji o kineskom kočenju Moskve ima logike, ali motiv vidi mnogo konkretnije.

Prema njegovoj oceni, Kina ne bi mogla da nastavi normalnu trgovinu sa Rusijom ako bi Moskva upotrebila nuklearnu bombu protiv Ukrajine. U tom slučaju, Peking bi se našao pod ogromnim pritiskom Zapada, a nastavak prodaje dronova, goriva, elektronike, opreme i druge robe neophodne za rusku ratnu ekonomiju postao bi mnogo teži.

Drugim rečima, po toj verziji, Kina ne čuva Moskvu od nuklearne eskalacije zbog velikih principa, već zato što bi nuklearni udar srušio kineski prostor za manevrisanje.

Peking želi da Rusija ostane u sukobu kao partner protiv zapadnog pritiska, ali ne želi da bude uvučen u krizu koja bi mogla da ga odseče od tržišta, finansija i tehnoloških lanaca.

Rusiji Kina treba više nego što se javno priznaje

Upravo tu je najosetljiviji deo cele priče. Rusija i Kina nisu formalni vojni savez poput NATO-a, ali je Moskva od 2022. godine sve više vezana za kinesko tržište, tehnologiju, izvoz, uvoz i finansijske kanale.

Ako bi Peking zatvorio vrata, Moskva bi se našla u daleko težoj situaciji. Zato kineski stav o nuklearnom oružju nije samo savet prijatelja. To je ozbiljan ograničavajući faktor.

Kina ne mora javno da preti. Dovoljno je da Moskva zna šta bi izgubila.

Zato se u ruskim analizama sve češće priznaje ono što se ranije govorilo mnogo tiše: kineski interes nije isti kao ruski interes, čak ni kada se obe zemlje nalaze na istoj strani protiv zapadne dominacije.

BONUS VIDEO