Putin će izgoreti! Senat SAD doneo šok odluku o Rusiji: Tramp đonom krenuo na Moskvu, ovo se neće dobro završiti

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donalda Trampa i grupa republikanskih i demokratskih senatora usaglasile su novu verziju zakona kojim bi Vašington mogao da uvede carine do 500 odsto državama koje kupuju rusku naftu, prirodni gas, uranijum i druge energente.

Dogovor su objavili republikanski senator Lindzi Grejem, demokratski senator Ričard Blumental, senatorka Džin Šahin i senator Rodžer Viker. Oni su saopštili da će usaglašeni tekst uskoro biti predstavljen, nakon višemesečnih pregovora sa Belom kućom.

Zakon još nije usvojen, ali Grejem tvrdi da podrška Trampove administracije praktično otvara put za njegovo brzo izglasavanje. Predlog već ima 85 supotpisnika u Senatu, što znači da iza njega stoji ogromna većina i republikanaca i demokrata, navodi Rojters.

Carina ne udara samo Rusiju, već sve koji kupuju njene energente

Predlogom nije predviđena samo carina na rusku robu. Tramp bi dobio ovlašćenje da nametne carine do 500 odsto na robu koja u SAD stiže iz država koje nastavljaju da kupuju rusku naftu, gas, uranijum, naftne derivate i petrohemijske proizvode.

Takva mera bi u praksi mogla gotovo potpuno da zaustavi trgovinu SAD sa pogođenim zemljama. Među najvećim metama zakona od početka su se pominjale Kina, Indija i Brazil, koje Vašington optužuje da kupuju ruske energente po sniženim cenama, a zatim ih preprodaju ili koriste za sopstvenu ekonomsku korist.

Grejem je, na konferenciji za novinare u Kijevu, objasnio da će konačnu odluku o primeni sankcija imati predsednik SAD.

- Ovaj zakon o sankcijama protiv Rusije daće predsedniku Trampu ovlašćenje da uvede carine bilo kojoj zemlji koja kupuje jeftinu rusku naftu... Omogućiće uvođenje sankcija i carina za pet najvećih zemalja koje zaobilaze sankcije, nabavljaju jeftinu rusku naftu i preprodaju je uz zaradu - rekao je Grejem.

Foto: profimedia

On je naveo da su senatori sa Trampovim timom usaglasili tekst koji će predsedniku ostaviti široku slobodu da odluči kada, protiv koga i u kom obimu će primeniti carine.

- Postigli smo dogovor sa Belom kućom o verziji zakona o sankcijama Rusiji koju će ona podržati. To znači da će postati zakon - poručio je Grejem posle sastanka sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Vašington cilja novac kojim se puni ruski budžet

Četvoro senatora saopštilo je da je cilj paketa da visoku cenu plate države koje kupovinom ruske nafte i gasa obezbeđuju prihode Moskvi.

„Dok Rusija pojačava ubijanje civila, neophodno je da zakonodavna i izvršna vlast zajedno stvore sredstva kojima će visoku cenu platiti oni koji kupuju rusku naftu i prirodni gas i tako pune Putinovu ratnu mašinu“, naveli su senatori u zajedničkom saopštenju.

Grejem i Blumental sličan zakon guraju kroz Kongres još od aprila 2025. godine. Njime su predviđene primarne sankcije Rusiji, sekundarne sankcije njenim trgovinskim partnerima i carine do 500 odsto ukoliko Moskva odbije mirovne pregovore, prekrši postignuti sporazum ili dodatno proširi sukob.

Predlog je mesecima stajao zbog neslaganja sa Belom kućom, koja je tražila veću slobodu za predsednika i mogućnost da sankcije koristi kao pregovaračko sredstvo, umesto kao automatsku kaznu. Novi dogovor znači da je tekst prilagođen tim zahtevima.

EU istovremeno ublažava 21. paket sankcija

Dok Vašington priprema carine od 500 odsto, države članice Evropske unije (EU) ublažile su više mera iz predloga 21. paketa sankcija Rusiji.

Evropska komisija prvobitno je predložila zabranu ulaska u EU za sve pripadnike ruske vojske koji su služili od početka rata. Posle protivljenja Francuske, Italije i Grčke, mera je sužena na kratkoročne vize i na osobe koje su neposredno učestvovale u borbama u Ukrajini.

Na zahtev Grčke, period za preispitivanje cenovnog ograničenja za rusku naftu skraćen je sa šest na tri meseca. To ne znači da sankcije traju samo tri meseca, već da će se odluka o visini cenovnog plafona češće razmatrati.

Ublažene su i planirane zabrane uvoza ruske ribe. Prema diplomatskim izvorima, Nemačka bi mogla da nastavi da uvozi vahnju, Poljska mintaj, a Portugal bakalar. Prvobitni predlog Evropske komisije predviđao je znatno širu zabranu ruskih ribljih proizvoda.

Tako se istovremeno otvaraju dva različita pravca zapadnog pritiska na Moskvu: SAD pripremaju zakon koji bi mogao da preseče trgovinu sa najvećim kupcima ruskih energenata, dok članice EU iz svog novog paketa uklanjaju ili ublažavaju deo prvobitno predloženih mera.

BONUS VIDEO