Scenario koji ledi krv u žilama! Bela kuća otkrila koja zemlja je sledeća na listi za odstrel: Ultimatum je već stigao, ako odbiju...

Američki državni sekretar Marko Rubio zatražio je od kubanskih vlasti da oslobode političke zatvorenike, sprovedu ekonomske i političke reforme i prestanu da omogućavaju delovanje stranih vojnih, obaveštajnih, terorističkih i subverzivnih mreža na svega 145 kilometara od obale Sjedinjenih Američkih Država.

Rubio je poruku uputio povodom pete godišnjice masovnih protesta na Kubi 11. jula 2021. godine, koje su kubanske vlasti ugušile hapšenjima i silom.

- Danas se navršava pet godina otkako je komunistički režim na Kubi brutalno ugušio mirne proteste 11. jula i još jednom ućutkao Kubance koji su zahtevali osnovna prava, dostojanstvo i mogućnosti - izjavio je Rubio.

Vašington traži promenu kursa pre nego što bude kasno

Američki državni sekretar optužio je kubansko rukovodstvo da odbija suštinske reforme, zadržava potpunu kontrolu nad privredom, iznosi preostale državne resurse u inostranstvo i za slom zemlje krivi druge.

Prema njegovim rečima, Havana nastavlja da sarađuje sa protivnicima Sjedinjenih Američkih Država i time predstavlja ozbiljnu pretnju američkoj nacionalnoj bezbednosti.

Rubio je poručio da će administracija predsednika SAD Donalda Trampa nastaviti da koristi sve raspoložive političke i ekonomske instrumente kako bi izvršila pritisak na vlast u Havani i naterala je na promene.

- Sjedinjene Američke Države nastaviće da koriste sva sredstva koja su im na raspolaganju kako bi odgovorile na pretnje po nacionalnu bezbednost koje predstavlja kubanski komunistički režim i podstakle ekonomske i političke reforme koje će Kubi omogućiti bolju budućnost - naveo je Rubio.

On je dodao da kubansko rukovodstvo mora da se opredeli za stvarne reforme, mir i prosperitet „pre nego što bude prekasno“.

Sankcije protiv Dijasa-Kanela i njegove porodice

Vašington je u okviru pojačanog pritiska uveo sankcije predsedniku Kube Migelu Dijasu-Kanelu i njegovoj supruzi Lis Kuesti Perasi. Njihova imena nalaze se na američkoj listi sankcionisanih osoba, čime su im blokirana sredstva pod američkom nadležnošću i ograničeno poslovanje sa američkim državljanima i kompanijama.

Sjedinjene Američke Države istovremeno pritiskaju vlade drugih država da preispitaju ugovore sa Kubom o angažovanju lekara i drugog medicinskog osoblja.

Vašington tvrdi da Havana deo tih programa koristi kao sistem prinudnog rada i da zadržava veliki deo zarada kubanskih lekara. Američke vlasti već su uvodile ili najavljivale vizna ograničenja stranim zvaničnicima povezanim sa takvim ugovorima.

Amerika pojačava pritisak, ali neposredan napad nije potvrđen

Američka administracija poslednjih meseci značajno je pojačala politički, ekonomski i bezbednosni pritisak na Kubu. Pentagon je upozorio Havanu da bi nabavka oružja sposobnog da pogodi teritoriju SAD ili bazu Gvantanamo mogla da izazove sukob koji Kuba ne bi mogla da izdrži.

U Vašingtonu se javno govori i o promeni vlasti na ostrvu, dok je predsednik SAD Donald Tramp više puta nagovestio da bi Kuba mogla da bude sledeća meta američkog pritiska posle drugih sukoba i operacija u regionu.

Ipak, tvrdnja da je Pentagon razmatrao otmicu predsednika Kube Migela Dijasa-Kanela nije potvrđena pouzdanim zvaničnim izvorima. Američki zvaničnici su ranije naveli da neposredna vojna operacija protiv Kube nije bila planirana i da Vašington za sada prednost daje sankcijama, političkom pritisku i uslovljenoj humanitarnoj pomoći.

Rubioova poruka zato predstavlja otvoren politički ultimatum Havani: da oslobodi zatvorenike, promeni unutrašnju politiku i prekine vojnu i obaveštajnu saradnju koju Vašington smatra direktnom pretnjom - ili da se suoči sa daljim pooštravanjem američkog pritiska.

BONUS VIDEO