Putin opelješio Trampa! Stotine milijardi su u pitanju, američka nacija u šoku: Bumerang iz Rusije raspalio Vašington posred lica

Američke kompanije izgubile su približno 200 milijardi dolara tokom četiri godine sankcija protiv Rusije, izjavio je predsednik i izvršni direktor Američke privredne komore u Rusiji (AmCham) Robert Ejdži.

On tvrdi da su ograničenja uvedena Moskvi teško pogodila upravo poslovne interese SAD, dok su rusko tržište i prostor koji ono otvara prema Aziji preuzimali konkurenti američkih firmi.

- Zbog antiruskih sankcija američki biznis zaista veoma trpi. Samo tokom protekle četiri godine izgubio je oko 200 milijardi dolara - rekao je Ejdži za RIA Novosti.

U objavljenom razgovoru nije navedeno na osnovu koje metodologije je izračunata suma od 200 milijardi dolara - da li obuhvata prodaju imovine, izgubljene prihode, pad vrednosti investicija, troškove izlaska sa tržišta ili procenjeni budući profit. Broj zato predstavlja procenu čelnika AmChama, a ne objavljeni zvanični obračun američke administracije.

Panika posle početka rata

Ejdži je rekao da su među zapadnim kompanijama neposredno posle početka rata u Ukrajini zavladali konfuzija i panika. Pojedine firme odlučile su da napuste Rusiju pod snažnim političkim i javnim pritiskom, ne čekajući da procene dugoročne posledice takvog poteza.

- U tako uzavrelom stanju možda je neko i doneo odluku da ode iz zemlje pod uticajem snažnih emocija. Mi u AmChamu, inače, nismo paničili. Naprotiv, pokušavali smo sve da ubedimo da ne donose ishitrene odluke i da sačuvaju trezvenost - objasnio je Ejdži.

Prema njegovim rečima, veliki deo zapadnog poslovnog sektora nije želeo da napusti Rusiju. Mnoge kompanije godinama su ulagale u fabrike, prodajne mreže, zaposlene i lokalne dobavljače, pa je odlazak podrazumevao ne samo prekid poslovanja već i prepuštanje izgrađenih pozicija drugim učesnicima na tržištu.

Foto: Profimedia

Većina američkih kompanija ipak je ostala

Uprkos odlasku nekoliko velikih i prepoznatljivih brendova, Ejdži tvrdi da je većina američkih kompanija nastavila da radi u Rusiji, posebno u sektorima poput farmaceutske industrije. Na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu rekao je da javnost često odlazak nekoliko poznatih imena pogrešno tumači kao potpuno povlačenje američkog biznisa.

- Većina naših kompanija ostala je u Rusiji i posluje dobro i uspešno - rekao je Ejdži početkom juna, dodajući da privrednici još nisu osetili ozbiljnije ublažavanje sankcionog pritiska, uprkos pokušajima Vašingtona i Moskve da poprave političke odnose.

AmCham Rusija je nezavisna poslovna organizacija i nije deo američke vlade. Ejdži je ranije naveo da Komora zastupa oko 250 američkih, stranih i ruskih kompanija koje imaju poslovne interese povezane sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Rusko tržište ostalo privlačno

Ejdži ocenjuje da je Rusija, uprkos sankcijama i ratnim okolnostima, ostala veliko, stabilno i brzorastuće tržište za strane kompanije. Posebno je ukazao na geografski položaj zemlje, preko koje se otvaraju poslovni pravci ka državama Centralne i Srednje Azije.

Upravo zbog toga su američke kompanije pre 2022. godine nastojale da proizvodnju prebace unutar Rusije, umesto da se oslanjaju isključivo na uvoz. Ejdži je kao primer naveo jednu članicu Komore koja i dalje ima 12 sopstvenih proizvodnih pogona raspoređenih u različitim ruskim regionima.

Odlaskom sa tržišta kompanije nisu gubile samo trenutnu prodaju. Ostavljale su distributivnu mrežu, radnike, kupce i prostor koji su mogli da zauzmu domaći proizvođači ili firme iz Kine, Turske, Indije i drugih država koje se nisu pridružile zapadnim ograničenjima.

Povratak postoji kao mogućnost, ali firme ostaju oprezne

Interesovanje američkog poslovnog sektora za Rusiju nije potpuno nestalo. Na ovogodišnjem Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu učestvovalo je više američkih kompanija nego pre tri godine, ali znatno manje nego pre pet godina. Ejdži je tada rekao da poslovni ljudi i dalje postupaju veoma oprezno zbog sankcija i neizvesnih odnosa Moskve i Vašingtona.

Komora zato pokušava da sačuva kanale komunikacije i pripremi teren za eventualno obnavljanje poslovnih veza. Za kompanije koje su napustile Rusiju povratak bi, međutim, bio znatno skuplji i složeniji od nekadašnjeg ulaska — posebno ako su prodale imovinu, izgubile distributere ili su njihovo mesto u međuvremenu zauzeli konkurenti.

Ejdžijeva računica od 200 milijardi dolara pokazuje suštinu njegovog upozorenja: sankcije jesu uvedene kako bi ekonomski pogodile Moskvu, ali njihov račun nisu platile samo ruske kompanije. Deo troška pao je i na američki biznis, koji je izgubio imovinu, tržišni udeo i pristup prostoru na kojem je poslovao decenijama.

BONUS VIDEO