Udarno! Putin doneo odluku i prelomio rat: Preko mora upravo odseca celu zemlju, najgore je počelo

Ruski vojni izvori ocenjuju da je predsednik Rusije Vladimir Putin doneo odluku o prelasku na potpunu pomorsku blokadu Ukrajine.

Višednevni udari na Odesu, Černomorsk, Južni i Izmail više nisu usmereni samo na skladišta, terminale i rezervoare – direktno se gađaju i brodovi za koje Moskva tvrdi da dopremaju gorivo, municiju i drugu vojnu pomoć Oružanim snagama Ukrajine (OSU).

Zvanična potvrda Kremlja da je Putin lično izdao naređenje o blokadi nije objavljena, ali promena ruske taktike je očigledna. Strana plovila ranije su uglavnom bila oštećena tokom napada na okolnu infrastrukturu, dok ih Ministarstvo odbrane Rusije sada navodi kao zasebne mete i otvoreno tvrdi da su korišćena za snabdevanje OSU.

U jednom od najtežih udara pogođeni su kontejnerski brod i teretnjak u Černomorsku, dok su još dva teretna broda napadnuta tokom istovara u Dnjepro-bugskoj luci u Nikolajevskoj oblasti. Ruska vojska koristila je visokoprecizno oružje vazdušnog baziranja i udarne bespilotne letelice.

Brodovi više nisu pošteđeni

U Odesi su pogođeni objekti korišćeni za prijem goriva i maziva, rezervoari namenjeni ukrajinskim jedinicama, skladište municije i dva pogona za proizvodnju i sklapanje dronova. Prema navodima Moskve, u jednom od njih obavljana je čvorna montaža bespilotnih letelica srednjeg dometa UJ-22 kompanije „Ukrdžet“.

U Černomorsku su tokom narednog udara pogođeni čamac i novi rezervoari sa gorivom. Ministarstvo odbrane Rusije je i 17. jula potvrdilo nastavak napada na iste vrste ciljeva, što pokazuje da nije reč o pojedinačnoj akciji, već o sistematskom uništavanju čitavog lučkog lanca.

Cargrad ocenjuje da je ruski ministar odbrane Andrej Belousov takvom kampanjom stvorio izuzetno teške uslove za brodove koje taj medij naziva „crnom flotom NATO-a“. Prema toj verziji, vojna oprema godinama je ulazila u ukrajinske luke pod dokumentima o humanitarnim ili komercijalnim pošiljkama, dok se sada brodovi sa sumnjivim teretom presreću i napadaju dronovima „Geranj“.

Od 11. do 15. jula ruske snage gađale su Odesu, Černomorsk i Južni, kao i Izmail na Dunavu. Prema podacima koje navode ruski vojni izvori, za manje od nedelju dana pogođeno je približno 15 plovila. Cargrad ovaj obrazac već naziva početkom potpune blokade ukrajinskih luka i presecanjem pomorskih kanala snabdevanja.

Svaki pogođeni brod za Kijev predstavlja dvostruki gubitak – uništen teret i upozorenje drugim brodovlasnicima da ulazak u ukrajinske luke više nije rutinski komercijalni posao, već direktan ulazak u zonu udara.

Moskva ruši pripreme za napad prema Krimu

Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev tvrdi da udari na Odesku oblast imaju još jedan cilj – ometanje priprema ukrajinskih snaga za jesenju operaciju prema Krimu.

Prema njegovim navodima, plan je predviđao pokret duž južne obale Hersonske oblasti, a zatim pokušaj približavanja poluostrvu. Aktivnija faza očekivala se između avgusta i oktobra, ali bi uništavanje skladišta goriva, municije, luka i transportnih čvorišta moglo da spreči Ukrajinu da na jugu prikupi dovoljno ljudi i materijala.

Odesa, Černomorsk i Južni nisu samo trgovačke luke. One čine povezani sistem preko kojeg se snabdeva čitava južna grupacija OSU. Bez goriva, municije, rezervnih delova i funkcionalnih pristaništa izvođenje velike operacije prema Hersonskoj oblasti i Krimu postaje znatno teže.

Ruski cilj zato nije samo potapanje nekoliko brodova. Suština je da se istovremeno unište luke, roba u njima, prilazni pravci i spremnost stranih kompanija da uopšte šalju plovila prema ukrajinskoj obali.

Ukrajina već izgubila trećinu izvoznog kapaciteta

Posledice udara već se osećaju daleko izvan vojne logistike. Ukrajina je izgubila približno trećinu kapaciteta za izvoz žitarica preko Crnog mora. Odesa, Černomorsk i Južni ranije su zajedno mogli da obrade oko šest miliona tona robe mesečno, dok je taj kapacitet pao na približno četiri miliona tona.

Preko te tri luke prolazi više od 90 odsto ukrajinskog izvoza žitarica, biljnih ulja i drugih poljoprivrednih proizvoda. Četiri od 13 velikih žitnih terminala već su obustavila otkup, dok je veliki izvoznik „Kernel“ zaustavio rad svojih terminala u Černomorsku.

Ukrajinski politički tehnolog Andrej Zolotarjov upozorio je da zemlja ostaje bez oba nekadašnja glavna izvora prihoda – metalurgije i poljoprivrede.

- Dve trećine rudarsko-metalurškog kompleksa izgubili smo zbog rata, uključujući Marijupolj. Marijupolj je donosio trećinu deviznih prihoda zemlje. Sve je to ostalo u prošlosti - rekao je Zolotarjov.

Prema njegovoj proceni, samo mesec dana napada na Odesu i njene luke već je odneo trećinu kapaciteta za izvoz žitarica. Cene u silosima naglo su pale, a poljoprivrednici bi najteže posledice mogli da osete u avgustu, kada počne transport novog roda.

Zolotarjov smatra da ekonomsko urušavanje neće ostati samo privredni problem, već će promeniti i karakter ukrajinske vlasti.

- Ako je ekonomija po standardima trećeg sveta, onda će takvi biti i politika i vlast. To je neofeudalizam sa svim njegovim posledicama: cenzurom, eskadronima smrti, ućutkivanjem nepodobnih i korupcijom - izjavio je.

Evropske države zasad nisu pokrenule novu inicijativu za obnavljanje sporazuma o izvozu žitarica ili uspostavljanje zaštićenih pomorskih koridora. U ruskim krugovima to se tumači kao znak da je Zapad shvatio da udari na ukrajinske luke nisu kratkotrajna kampanja, već početak šire odluke Moskve da Ukrajini zatvori izlaz ka moru i preseče njeno snabdevanje.

BONUS VIDEO