Putin povlači najradikalniji potez dosad! NATO će nakon ovoga morati direktno da napadne Moskvu? Obaveštajac zatresao planetu

Rusija je, kao krajnju opciju, spremna da fizički uništi satelitsku konstelaciju Starlink i tako preseče komunikacionu mrežu koju koriste ukrajinska i američka vojska, tvrdi bivši američki obaveštajac i vojni analitičar Skot Riter.

Moskva taj potez još nije povukla jer, prema njegovoj oceni, uspešno ometa Starlink na zemlji i nema razlog da rizikuje direktnu eskalaciju sa NATO-om.

Riter je u razgovoru sa voditeljem Glenom u emisiji „World Affairs Explained“, objavljenoj na YouTubeu, ocenio da je rat u Ukrajini ušao u fazu u kojoj tehnologija dronova, kontrola informacija i politička stabilnost u Moskvi određuju krajnji ishod sukoba.

On se nedavno vratio iz zone specijalne vojne operacije i sa Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Prema njegovim rečima, situacija na frontu je izuzetno stabilna i u potpunosti ide u korist Rusije, dok tvrdnje zapadnih medija da je Ukrajina napadima dronovima preuzela stratešku inicijativu predstavljaju deo šireg informativnog rata.

Riter tvrdi da je cilj te kampanje stvaranje lažne slike o političkoj ranjivosti predsednika Rusije Vladimira Putina pred izbore za Državnu dumu 20. septembra, iako ruski predsednik, prema podacima koje je izneo, uživa podršku između 70 i 80 odsto građana.

Stotine dronova poslate ka Rusiji, samo nekoliko stiže do cilja

Govoreći o zapadnim izveštajima o uspešnim ukrajinskim udarima, Riter je naveo napad od 3. juna, kada je prema Sankt Peterburgu poslato 96 bespilotnih letelica. Ruska protivvazdušna odbrana (PVO) oborila je većinu, dok je samo pet dronova probilo odbranu i pogodilo pojedine vojne i naftne objekte.

Uprkos napadu, kako navodi, u Sankt Peterburgu nije bilo panike niti prekida svakodnevnog života.

Ukrajinske bespilotne letelice FP-1 nose oko 60 kilograma eksploziva, ali lete brzinom od svega 60 kilometara na sat. Riter tvrdi da nije reč o naprednoj nemačkoj tehnologiji, već o letelicama izrađenim od drveta, koje ruske snage presreću mobilnim streljačkim ekipama i specijalizovanim protivdronovskim jedinicama.

Foto: EPA

Od ukupno 555 lansiranih dronova tog tipa, prema njegovim rečima, manje od pet uspelo je da stigne do cilja. Ruske snage su u međuvremenu uništile i fabriku u kojoj su te letelice proizvođene.

Riter je izneo i detalje sa putovanja kroz Lugansk i Starobelsk, gde je bio izložen stalnim vazdušnim opasnostima i napadima ukrajinskih dronova „Hornet“. On tvrdi da te letelice finansira kompanija osnivača Gugla Erika Šmita i da koriste vezu preko Starlink sistema Ilona Maska.

Dronovi „Hornet“ učestvovali su, prema njegovim navodima, i u napadu u Starobelsku u kojem je poginuo 21 učenik, dok je i Riterov konvoj bio njihova meta.

Razgovori sa ruskim operatorima bespilotnih letelica i komandantom brigade „Bar Sarmat“ Dmitrijem Rogozinom, kako tvrdi, pokazali su da je Rusija već izvršila reverzni inženjering zarobljene opreme i pronašla tehnološko rešenje za pretnju koju predstavlja „Hornet“.

Ključnu rusku prednost Riter vidi u potpunom obaveštajnom nadzoru i izviđanju bojišta (ISR), kao i u primeni veštačke inteligencije u sistemima komandovanja i kontrole. Brzom analizom snimaka iz različitih izvora ruske snage, prema njegovim rečima, svakog dana otkrivaju i uništavaju između osam i deset ukrajinskih komandnih centara za upravljanje dronovima.

Svaki od tih centara ima do 12 vojnika, što znači da Ukrajina dnevno gubi između 80 i 100 svojih najboljih operatora. Za osnovnu obuku jednog operatora potrebne su četiri nedelje, a za sticanje naprednih veština najmanje šest meseci. Riter zato ocenjuje da se Kijev suočava sa kadrovskim gubicima koje više ne može da nadoknadi.

Moskva razmatra uništenje Starlinka, ali još ne želi direktan rat sa NATO-om

Rusija u borbi protiv Starlinka primenjuje tri strateška pravca delovanja, koji su već doveli do prekida ukrajinskih komunikacija na pojedinim delovima fronta.

Krajnja mogućnost jeste fizičko uništenje satelitske konstelacije u svemiru, odnosno „sečenje“ čitave mreže, čime bi bila prekinuta i komunikaciona infrastruktura američke vojske. Riter tvrdi da Moskva još nije posegla za tom opcijom zato što nema razloga za paniku i za sada uspeva da neutrališe Starlink drugim metodama na zemlji.

Osvrćući se na izjavu portparola Kremlja Dmitrija Peskova da se specijalna vojna operacija zbog direktnog mešanja NATO-a pretvara u rat, Riter je ocenio da to nije pravna promena statusa sukoba, već ozbiljno političko upozorenje nakon samita Alijanse u Ankari.

Kao primer naveo je najave Francuske da bi u Finsku mogla da pošalje borbene avione „Rafal“ sa nuklearnim naoružanjem. Time bi, prema njegovoj oceni, Finska automatski postala potencijalna meta Rusije.

Foto: Profimedia/Printscreen

Moskva je već proširila listu ciljeva i pooštrila način odabira objekata za udare. Ruske snage sada gađaju i objekte dvostruke namene, uključujući fabrike nameštaja koje su pretvorene u radionice za sklapanje ukrajinskih dronova.

Odluke donete na samitu NATO-a u Ankari Riter je nazvao političkim teatrom i skupom neostvarivih planova. Obećanje predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa o pokretanju licencne proizvodnje protivvazdušnih sistema „Patriot“ u Ukrajini ocenio je kao fizički neizvodljivo.

Izgradnja fabrike površine nekoliko stotina hiljada kvadratnih stopa zahtevala bi godine, specijalizovanu opremu i veliki broj stručnjaka. Takav objekat bi, prema njegovim rečima, rusko izviđanje brzo otkrilo, posle čega bi bio uništen projektilima.

Maksimum koji bi Ukrajina mogla da dobije jesu sklopovi proizvedeni u Nemačkoj. Međutim, Riter tvrdi da njihova verzija GMT nema sposobnost presretanja ruskih hipersoničnih raketa „Cirkon“ i „Kinžal“, kao ni projektila sistema „Iskander“.

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin ranije je naveo da Letonija gradi između sedam i devet objekata namenjenih ukrajinskim dronovima. Riter je ukazao i na audio-snimak ruskih prankera Vovana i Leksa sa letonskim zvaničnicima, koji je, prema njegovom tumačenju, dodatno potvrdio učešće baltičkih država u organizovanju napada na Sankt Peterburg.

Rusija, kako tvrdi, na osnovu člana 51 Povelje Ujedinjenih nacija (UN) i doktrine preventivne samoodbrane ima pravni osnov za napade na objekte u baltičkim državama ili Nemačkoj. Putin ipak odbija da uđe u direktan sukob sa NATO-om jer zapadne akcije ne menjaju odnos snaga na frontu.

Riter: Rusija nema vremensko ograničenje, ukrajinski gubici više nisu nadoknadivi

Riter odbacuje i tvrdnje da su ukrajinski napadi na rafinerije izazvali ozbiljnu energetsku krizu u Rusiji. Prema njegovim rečima, pogođena postrojenja nisu trajno izbačena iz rada.

U moskovskoj rafineriji postrojenje AV6 privremeno je zaustavljeno zbog ranije planirane modernizacije i zamene efikasnijom jedinicom. Pogon „Euro“ vraćen je u funkciju za nekoliko dana, kao i rafinerija u Samari.

Privremena obustava izvoza benzina, tvrdi Riter, nije pokazatelj slabosti, već standardna preraspodela resursa radi stabilizacije domaćeg tržišta. Takve mere, prema njegovim rečima, redove na benzinskim pumpama uklanjaju u roku od tri dana.

Istovremeno, Riter ocenjuje da se nemačka vojna industrija nalazi u potpunom rasulu i da fond od 100 milijardi evra, koji je najavio tadašnji nemački kancelar Olaf Šolc, nije dao rezultate.

Planovi nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa da se oružane snage povećaju sa 148.000 na 500.000 pripadnika, prema Riteru, nemaju uporište u političkoj realnosti. On tvrdi da 60 odsto vojno sposobnih Nemaca odbija da ratuje, dok bi ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka moglo da znači politički kraj vlasti koja bi takvu odluku donela.

Dok se na Zapadu govori o širenju rata, Putin tokom glavnog govora na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu uopšte nije govorio o sukobu. Fokusirao se na ekonomski rast i privlačenje investicija, a na forumu su zaključeni ugovori vredni 84 milijarde dolara.

Poruku ruskoj vojsci sveo je na reči:

- Radite, braćo - poručio je Putin, odnosno: - Nastavite da radite, braćo.

Riter je tu poruku protumačio kao jasan znak da Moskva neće dozvoliti da rat diktira ekonomske prioritete zemlje.

Odgovarajući na pitanje koliko bi sukob mogao da traje, Riter je izjavio da Rusija nema vremensko ograničenje i da će operacija trajati onoliko dugo koliko bude potrebno za postizanje potpune stabilnosti.

Ukrajinske snage, prema njegovoj proceni, mesečno gube između 25.000 i 35.000 ljudi, što prisilna mobilizacija više ne može da nadoknadi.

Riter tvrdi da ruski cilj denacifikacije podrazumeva potpuno uklanjanje svih nosilaca, kako ga je nazvao, banderovskog režima, uključujući predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine (OSU) Aleksandra Sirskog, bivšeg glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog i šefa ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirila Budanova.

On zaključuje da Moskva Sumi, Harkov i Odesu smatra ruskim gradovima i da Rusija neće prihvatiti opstanak krnje države u zapadnoj Ukrajini koja bi u budućnosti mogla da bude iskorišćena za obnavljanje sukoba.

BONUS VIDEO