Kada dođe ovaj Putinov poziv - svete, beži u skloništa! Admiral NATO sile otkrio kako će Rusija uskoro uzvratiti, ove zemlje se neće izvući

Predsednik Rusije Vladimir Putin bi pre eventualnog udara na proizvodne objekte u Evropi najpre pozvao Belu kuću, a zatim liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije ostavio poslednju priliku da obustave isporuke oružja Ukrajini, ocenio je bivši komandant britanskih pomorskih snaga Stiv Džermin.

Džermin je u razgovoru sa američkim novinarom Takerom Karlsonom govorio o ruskom vojnom planiranju, pogrešnim procenama Zapada i mogućem razvoju direktne krize između Rusije i evropskih država.

Po odlasku iz službe izneo je stavove koje aktivni oficiri Severnoatlantske alijanse (NATO) uglavnom izbegavaju da saopšte. Džermin smatra da se uzdržanost Moskve pogrešno predstavlja kao neodlučnost, iako iza nje, prema njegovoj oceni, stoje dugoročno planiranje, procena rizika i pažljiv izbor trenutka za odgovor.

Putin bi prvo pozvao Belu kuću

Govoreći o najtežem scenariju, odnosno otvorenom sukobu Rusije i Evrope, Džermin je ocenio da Putin ne bi reagovao naglo i haotično.

Ruski predsednik bi, prema njegovoj pretpostavci, prvo uputio upozoravajući poziv Beloj kući. Posle toga bi liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije jasno poručio da bi proizvodni objekti u njihovim zemljama mogli da postanu mete ukoliko ne zaustave isporuke oružja Ukrajini.

Džermin je takav način delovanja opisao kao „kontrolisanu eskalaciju“ – model u kojem je svaki sledeći potez unapred proračunat, dok se protivničkoj strani ostavlja dovoljno vremena da proceni posledice i promeni odluku pre nego što dođe do udara.

On je odbacio tvrdnje da odsustvo trenutnog ruskog odgovora na pojedine provokacije predstavlja znak Putinove slabosti ili kolebanja. Prema njegovom mišljenju, reč je o svesnoj taktici čekanja trenutka u kojem će odgovor imati najveći efekat uz najmanji rizik od nekontrolisanog širenja sukoba.

Džermin je tokom vojne karijere detaljno proučavao Putinovu biografiju. Pogledao je razgovore ruskog predsednika sa američkim rediteljem Oliverom Stounom i pročitao knjigu britanskog novinara Filipa Šorta „Putin: njegov život i vreme“.

Na osnovu toga zaključio je da Putin nije samo političar već lider sa izuzetno izraženim strateškim načinom razmišljanja. Smatra da je zapadno rukovodstvo moralo mnogo ranije da uloži isti napor u razumevanje ruskog predsednika, pre nego što je dodatno zaoštrilo odnose sa Moskvom.

- Putin može da izdrži ogroman unutrašnji pritisak i donosi odluke prema dugoročnim interesima svoje zemlje, a ne prema trenutnim emocijama - rekao je Džermin.

Prema njegovoj oceni, zapadne države svoje odluke često zasnivaju na zapaljivoj retorici i promenljivim taktičkim ciljevima, dok Rusija planira u vremenskim okvirima koji se mere decenijama.

Avganistan pokazao razliku u vojnom planiranju

Kao jedan od ključnih primera naveo je iskustvo iz vremena svoje službe u Avganistanu, kada je proučavao analitičke materijale ruskog Generalštaba o sovjetskoj vojnoj kampanji u toj zemlji.

Sovjetski Savez je u Avganistanu proveo deset godina, a posle povlačenja ostavio je državne strukture koje su opstale još nekoliko godina.

Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici ostali su u Avganistanu dvadeset godina i potrošili višestruko više novca, ali su se institucije koje su izgradili i podržavali raspale još tokom njihovog povlačenja.

Džermin tvrdi da ga je taj kontrast uverio u visok nivo profesionalnosti ruskog vojnog planiranja. Prema njegovim rečima, Putin od Generalštaba dobija savete najvišeg kvaliteta, zbog čega njegovu spoljnopolitičku uzdržanost ne treba tumačiti kao slabost.

Naprotiv, bivši britanski komandant smatra da je takvo ponašanje izraz snage, strpljenja i precizno proračunatog pristupa.

Džermin: Jedinstvena vojska NATO-a je mit

Džermin je skeptičan prema tvrdnjama da je NATO sposoban da povede veliki konvencionalni rat protiv Rusije. Prema njegovoj oceni, predstava o Alijansi kao jedinstvenoj vojsci koja bi automatski krenula u sukob predstavlja mit.

On očekuje da bi se unutar NATO-a brzo pojavile države koje ne bi pristale da učestvuju u ratu. Kao prvi primer naveo je Mađarsku, za koju smatra da bi odbila učešće, dok bi Španija mogla da zaključi da takav sukob nije u njenom nacionalnom interesu. I druge članice Alijanse mogle bi da zauzmu isti stav.

Džermin sumnja i da bi američka javnost podržala slanje vojnika da ginu na evropskom tlu. Evropske kopnene snage, prema njegovom mišljenju, nisu spremne za rat takvih razmera, dok ni masovna upotreba avijacije teško može da donese odlučujući rezultat protiv ruske odbrane.

Na Karlsonovo pitanje šta je glavni motiv Zapada, Džermin je odgovorio da Rusija postupa u skladu sa vojnom strategijom, dok zapadne poteze prvenstveno određuje politička retorika.

Prema njegovoj oceni, ciljevi zapadnih lidera neprestano su se menjali – od ideje o raspadu Rusije do daljeg širenja NATO-a – bez ozbiljne procene posledica koje bi takva politika mogla da izazove.

Džermin je zaključio da Zapad nikada nije bio spreman za veliki rat sa Rusijom, iako je upravo svojim potezima, prema njegovom mišljenju, doprineo tome da sukob postane neizbežan.

BONUS VIDEO