Iznenadni saveznik krči put Rusiji: Saterali su Ukrajince oko Dunava, a onda se pojavilo nešto neočekivano

Ekstremna suša u Evropi postala je neočekivani saveznik Kremlja u ratu protiv Ukrajine. Priroda je stvorila prepreke koje ruski predsednik Vladimir Putin ne može direktno da kontroliše, ali iz kojih izvlači ogromnu geopolitičku i vojnu korist, ocenjuje Njuzvik.

Dok ruska vojska sistematski bombarduje ukrajinsku infrastrukturu, nezapamćeni toplotni talasi i suša dramatično sužavaju alternativne opcije Kijeva za izvoz i snabdevanje energijom, navodi Njuzvik.

Godinama je improvizacija bila jedan od najjačih aduta Ukrajine. Kada bi ruski napadi učinili crnomorske luke previše rizičnim, Kijev bi izvoz žitarica preusmeravao na železnicu, drumske koridore ili preko Dunava. Međutim, ovog leta ta strategija nailazi na ozbiljne geografske prepreke, pre svega na pad nivoa vode Dunava.

Dunav gubi status pouzdane alternative

 

U Rumuniji i Bugarskoj vodostaj Dunava je toliko opao, a protok vode usporen da je rečni transport ozbiljno ugrožen.

Prema rečima ukrajinskog ministra poljoprivrede Tarasa Visockog, trenutne železničke i rečne rute mogu da podrže tek trećinu ukupnog kapaciteta koji su imale ukrajinske crnomorske luke. Ako se situacija ne reši, više od 30 miliona tona žita rizikuje da uopšte ne stigne do međunarodnog tržišta.

Sinhronizovani ruski udari

Rusi svesno koriste ove klimatske ranjivosti koordinisanim napadima na logističke tačke koje još uvek funkcionišu. Samo tokom jula zabeleženo je 35 napada na brodove u samim lukama, 22 udara na brodove na otvorenom moru, čak 67 bombardovanja usmerenih direktno na lučke instalacije.

Da bi se potpuno presekli kopneni i rečni koridori koji vode ka Republici Moldaviji i Rumuniji, ruske snage su bombardovale i ključni most Majaki u blizini Odese.

Energetska kriza i zapaljivi front

Kombinacija ekstremnih temperatura i suvog vazduha pretvara front u tempiranu bombu. Svaki udar artiljerijske granate ili rakete izaziva znatno veće požare nego u normalnim uslovima.

Satelitski podaci pokazuju da je u Ukrajini izgorelo skoro milion hektara vegetacije – dvostruko više od ukupne površine uništene šumskim požarima u celoj Evropskoj uniji.

Moskva već godinama sistematski radi na sužavanju životnog prostora i odbrambenih mehanizama Ukrajine. U situaciji kada Evropa postaje toplija, sušnija i zapaljivija, prirodne sile preuzimaju ulogu faktora koji dodatno steže obruč oko Kijeva, a Rusija spremno koristi svaku indirektnu prednost koju joj ove klimatske promene pružaju.

BONUS VIDEO