Putin više nema izbora - sledeća je delta Dunava! Znate li šta se dešava u Reniju i Izmailu: "To nisu luke"

Rusija posle luka u Odesi i Nikolajevu mora da odseče Ukrajinu i od pristupa vodenom putu u Delti Dunava, ocenjuje ruski politički analitičar Dmitrij Rodijonov.

Danska brodarska kompanija Mersk, jedna od najvećih svetskih brodarskih kompanija, napušta Ukrajinu. Konkretnije, obustavlja kontejnerski prevoz kroz ribarsku luku Crnog mora. Navodi se da će teret sada biti preusmeren ka rumunskoj luci Konstanca.

Ova odluka je očigledno doneta zato što su ruske oružane snage naglo intenzivirale napade na pomorsku infrastrukturu i plovila koja se koriste za snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga. Pogođene su desetine brodova koji prevoze vojnu opremu za ukrajinsku vojsku. Rusija redovno napada luke Odesa, Čornomorsk i Nikolajev. Izgleda da osiguravajuće kuće više nisu spremne da rizikuju, pa je Mersk odlučio da ode dok može, ocenjuje politički analitičar Dmitrij Rodijonov u autorskom tekst uza Vzgljad.

Sećate li se "sporazuma o žitaricama" koji je bio na snazi od leta 2022. do leta 2023. godine? Svrha sporazuma bila je stvaranje bezbednog pomorskog koridora za poljoprivredni teret iz crnomorskih luka Ukrajine. U zamenu za ukidanje ograničenja na osiguranje ruskih brodova, povezivanje Roseljhozbanke sa SWIFT-om i obnavljanje cevovoda za amonijak Toljati-Odesa, Rusija je preuzela - i ispunila - obavezu da deblokira ukrajinske luke. Zapad, međutim, nije ispunio svoje obaveze iz sporazuma, navodi Rodijonov.

Oružje umesto žita

Pored izvoza žita, kijevski režim je uvozio oružje i municiju morskim putem. Šema je bila jednostavna: nakon istovara u evropskim lukama, brodovi za žito su se vraćali, ne prazni, već napunjeni "osetljivim" teretom - 10 do 20 odsto njihove maksimalne nosivosti. Da bi se to postiglo, njihova vodolinija je podignuta tako da im je gaz izgledao prazan. Jedan brod za rasute terete sa nosivošću od 20.000 tona lako je prevozio 2.000 tona municije na ovaj način, bez izazivanja sumnje. Brodovi je trebalo da budu pregledani u Turskoj. Ko ih je pregledao i kako, nije poznato, ali 20 tona eksploziva koji su teroristi koristili da dignu kamion u vazduh na Krimskom mostu 2022. godine transportovano je iz Odese preko "žitnog koridora".

Rodijonov podseća da je leta 2023. godine Rusija je odbila da obnovi sporazum. I izgledalo je kao da je trebalo da se završi - ali je nastavljen, mada u manjem obimu i manje drsko.

Ovo nije odmazda, ovo je strategija

"Ipak, pokušali smo da se prema ukrajinskim lukama ophodimo sa najvećom osetljivošću, a posebno prema stranim brodovima koji tamo pristaju. Ali strpljenje na kraju nestaje. Moskva je započela dosledno i ciljano uništavanje ukrajinske pomorske infrastrukture. Ovo više nije čin zastrašivanja ili odmazde. To je sprovođenje strategije", ocenjuje ruski politikolog u autorskom tekstu.

Naravno, Kijev i njegovi zapadni sponzori će početi da viču da Rusija zapravo sprečava Ukrajinu da izvozi žito, želeći da "izgladni" ne samo Ukrajinu već i afričke zemlje kojima je ovo žito namenjeno. Isti ovaj refren smo čuli pre tri godine, kada su zahtevali produženje "sporazuma o žitu". I ovo je zvučalo posebno cinično, s obzirom na to da su Evropljani uzimali većinu žita za sebe, dok je Rusija hranila afričke zemlje. A sada Fajnenšel tajms izveštava da Ukrajina očajnički pokušava da pronađe alternativne pravce snabdevanja žitom nakon ruskih napada na pomorsku infrastrukturu.

"Poljoprivredni proizvodi čine više od 50 odsto ukupnog izvoza Ukrajine. Svaka tona žitarica koju Kijev proda je granata koja leti na naše vojnike i civile. Prema procenama Udruženja ukrajinskih poljoprivrednika, samo u julu zemlja je izgubila približno 30-33% svojih kapaciteta za izvoz žitarica", navodi Rodijonov.

Foto: Tanjug/AP

 

Maersk šalje teret preko Rumunije: "To nisu samo luke"

Međutim, luke Odesa i Nikolajev nisu jedine alternativne tačke isporuke. Sam Maersk je u svom saopštenju naveo da će teret namenjen Ukrajini biti isporučeni u Konstancu, u Rumuniji. A u blizini je ušće Dunava, gde se na ukrajinskoj strani nalazi nekoliko glavnih luka: Izmail, Kilija i Reni.

Kada je "sporazum o žitaricama" propao u julu 2023. godine, korisnici portala MarineTraffic, koji prati pomorski saobraćaj u realnom vremenu, uočili su neobičnu sliku: Nije bilo nijednog broda kod severozapadne obale Crnog mora, od Dunava do Odese, ali je oko stotinu trgovačkih brodova čekalo u redu na ušću Dunava, namenjenih Reniju i Izmailu. To nisu samo luke. To je ključno transportno čvorište, gde se spajaju morski, rečni, drumski i železnički putevi. Da, isporuka na ovaj način je skuplja i traje duže nego samo morem. Ali bolje išta nego ništa. I čini se da je ovaj logistički pristup dobro razrađen od leta 2023. godine.

Luke u delti Dunava sada prioritet Rusije

Rodijonov zakljkučuje da sve ovo ukazuje da ciljanje samo luka Odeske i Nikolajevske oblasti nije dovoljno.

"Da bi se zatvorili pomorski putevi uvoza i izvoza oružja iz Ukrajine, isto se mora učiniti i sa lukama na Dunavu. Naravno, glavni tok oružja u Ukrajinu i dalje dolazi kopnom, a potpuna demilitarizacija takođe zahteva uništenje tunela Beskidi, železničkog čvora Čop i druge kopnene infrastrukture. Ali ako govorimo o demilitarizaciji, Ukrajina mora biti odsečena od mora. Kako za prijem oružja tako i za prodaju bilo čega što bi donosilo novac za oružje", zaključuje ruski stručnjak. 

BONUS VIDEO