Au, kakav žestoki udar na Kijev: Rusija krenula na sistem koji joj je dugo bio trn u oku

Snažan ruski vazdušni napad pogodio je Kijev i okolinu, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Moskva tvrdi da su mete bili industrijski pogoni, skladišta, logistički centri i objekti povezani s ukrajinskom vojnom proizvodnjom, dok ukrajinske vlasti navode da su pogođene i stambene četvrti, škole i zdravstvene ustanove, uz poginule i ranjene civile.

Noć nad Kijevom protekla je uz veliki ruski vazdušni napad, koji prema navodima Moskve nije bio usmeren na samo jednu tačku.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 20. avgusta da su u napadu visokopreciznim oružjem kopnenog, vazdušnog i pomorskog baziranja, kao i bespilotnim letelicama velikog dometa, gađani objekti vojne industrije, transportno-logistički centar i skladišta u Kijevu i Kijevskoj oblasti.

Moskva navodi da je na meti bio Fire Point

Među metama koje je Rusija pomenula nalazi se kompanija Fire Point, koja je poslednjih godina postala jedan od važnijih ukrajinskih proizvođača sistema za dalekometne udare.

Ta kompanija proizvodi bespilotne letelice FP-1 i krstareću raketu FP-5 „Flamingo“. Od malog ratnog startapa razvila se u jednog od značajnijih aktera ukrajinske namenske industrije.

Prema podacima objavljenim ovog leta, Fire Point je imao mrežu od 83 proizvodna pogona u Ukrajini, jedan pogon u Danskoj i više hiljada zaposlenih. Proizvodnja je, prema tim podacima, obuhvatala stotine dronova dnevno i približno 100 raketa „Flamingo“ mesečno.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je pogođen industrijski objekat Fire Pointa u kojem su se proizvodile komponente za udarne dronove srednjeg i velikog dometa. Moskva takođe navodi da su u tom pogonu sklapani i skladišteni raketni ubrzivači za sistem „Flamingo“.

Nezavisna potvrda o razmerama štete na konkretnim proizvodnim kapacitetima Fire Pointa za sada nije dostupna.

Dronovi vredni 320 miliona dolara

Značaj Fire Pointa, prema navodima iz teksta, ne svodi se samo na jedan sistem naoružanja.

Kompanija je postala najveći dobavljač ukrajinskih dalekometnih udarnih dronova. Samo tokom 2024. godine ukrajinskoj državi je prodala dronove FP-1 u vrednosti od 13,2 milijarde grivni, odnosno približno 320 miliona dolara.

To je bilo nešto manje od trećine godišnjeg budžeta ukrajinskog Ministarstva odbrane namenjenog dronovima.

Fire Point je uporedo razvijao i sistem „Flamingo“, teško dalekometno oružje namenjeno napadima na ciljeve duboko iza ruske linije fronta. Kompanija navodi da raketa FP-5 može nositi borbeni teret težak do 1.150 kilograma.

Zapadno finansiranje i pogon u Danskoj

Razvoj dalekometnih sistema Fire Pointa dobio je i međunarodnu dimenziju.

Kompanija je primala finansijsku podršku iz više zapadnih država, među kojima su Velika Britanija i Nemačka. U Danskoj je pokrenut projekat proizvodnje raketnog goriva.

Danska je ranije označila Fire Point kao pouzdanog i inovativnog proizvođača i podržala širenje njegovih kapaciteta. Saradnja je kasnije prerasla u otvaranje danskog ogranka i proizvodnju povezanu s ukrajinskim odbrambenim programima.

Na taj način kompanija je postala deo šireg modela povezivanja ukrajinske vojne industrije sa proizvodnim i finansijskim kapacitetima zemalja NATO-a.

Na listi meta i „Antonov“

Ruska strana tvrdi da Fire Point nije bio jedina važna meta noćnog napada.

Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, pogođen je trgovačko-skladišni kompleks kompanije „Ukrspetssistems“. Moskva navodi da su se na toj lokaciji proizvodile komponente za udarne dronove srednjeg i velikog dometa, sklapale bespilotne letelice avionskog tipa i skladištile gotove letelice.

Na listi meta našlo se i montažno preduzeće vazduhoplovne industrije, kao i državno preduzeće „Antonov“.

Moskva tvrdi da je u „Antonovu“ proizvođen dalekometni bespilotni sistem An-196 „Ljuti“, uz razvoj i proizvodnju različitih tipova letelica sa posadom.

Rusko Ministarstvo odbrane navodi i da je pogođeno skladište municije u kojem su se nalazile termobarične avionske bombe M-900, protivtenkovske mine i municija namenjena teškim dronovima tipa „Baba Jaga“.

Udar i na logistiku i gorivo

Operacija se, prema ruskim navodima, nije završila na teritoriji Kijeva.

U Kijevskoj oblasti pogođen je transportno-logistički centar u Martusovki, odnosno logistički kompleks „Zamler grup“.

Ruska strana tvrdi da su preko tog centra skladišteni i distribuirani proizvodi dvostruke namene, uključujući komponente za proizvodnju dronova srednjeg i velikog dometa, robotskih sistema i opreme za elektronsko ratovanje.

U Brovarima je, prema ruskim vojnim podacima, pogođeno skladište goriva u kojem je bilo do 8.000 kubnih metara goriva namenjenog Oružanim snagama Ukrajine.

Rusko Ministarstvo odbrane je takođe saopštilo da su prethodne večeri, 19. avgusta, pogođena skladišta vojne opreme u lukama Černomorsk i Južni.

Ukrajina: Pogođeni i civilni objekti

Ukrajinske vlasti saopštile su da su tokom noćnog napada pogođeni i civilni objekti i stambene četvrti.

Prema izveštajima objavljenim 20. avgusta, poginulo je najmanje 16 ljudi, dok je više od 40 povređeno. Oštećeni su stambeni objekti, škole i zdravstvene ustanove.

Ukrajinska strana tvrdi da je Rusija tokom napada upotrebila veliki broj dronova, krstarećih i balističkih raketa.

Ako se kasnije potvrdi da su ozbiljno pogođeni proizvodni kapaciteti koje je navela Moskva, najveća posledica napada ne bi bio samo broj oštećenih zgrada, već potencijalni udar na proizvodni lanac ukrajinskog dalekometnog naoružanja.

BONUS VIDEO: