Muk u Kijevu! Ako Erdogan uradi ovo, Ukrajina je gotova: Iz Turske stigla dramatična najava, Ankara se sprema na nezamisliv potez

Bivši vojni ataše Turske i penzionisani pukovnik Ratnog vazduhoplovstva Ihsan Sefa zatražio je od Ankare drastičan odgovor na napade na turske trgovačke brodove u Crnom moru – zatvaranje Bosfora i Dardanela za Ukrajinu, ali i za brodove koji sa njom trguju.

- Da bi se Ukrajina zaustavila, potrebno je direktno ili indirektno zatvoriti turske moreuze za Ukrajinu i brodove koji trguju sa Ukrajinom - poručio je Sefa.

Njegov zahtev usledio je posle novog napada na brod „Ural“, kojim upravlja turska kompanija „Kaljondžu Denizdžilik“. Brod je napadnut kod Novorosijska nakon što je prethodno pritekao u pomoć teretnjaku „Nedžibe“ i sa njega spasao 18 mornara.

U napadu je poginuo jedan turski mornar, dok je više ljudi povređeno. Prema turskim izvorima, „Ural“ je i nakon udara uspeo da nastavi plovidbu prema Samsunu.

Prvo spasavali ljude, pa i sami postali meta

„Nedžibe“ je prethodno pogođen u Crnom moru, nakon čega je „Ural“ prišao oštećenom brodu i preuzeo 18 članova posade.

Nedugo zatim i sam „Ural“ našao se pod udarom.

Upravo taj niz događaja izazvao je posebno oštre reakcije u Turskoj, a Sefa smatra da ponovljeni napadi na trgovačke brodove više ne mogu da ostanu bez mnogo ozbiljnijeg odgovora Ankare.

Njegov predlog nije ograničen samo na brodove pod ukrajinskom zastavom. On traži da se ograničenje proširi i na plovila koja učestvuju u trgovini sa Ukrajinom, što bi, ukoliko bi Ankara zaista krenula tim putem, predstavljalo ogroman udar na ukrajinsku pomorsku trgovinu.

Bosfor i Dardaneli jedini su morski prolaz između Crnog mora i Sredozemlja, pa bi svako ozbiljno ograničavanje saobraćaja kroz njih imalo posledice daleko van odnosa Ankare i Kijeva.

Za sada je, međutim, reč o zahtevu penzionisanog pukovnika i bivšeg vojnog atašea, a ne o odluci turske vlade.

Ankara već upozorila da stvari izmiču kontroli

Turska već nedeljama upozorava da se rat sve opasnije preliva na civilnu plovidbu.

Početkom avgusta tursko Ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je nakon što su trgovački brodovi „Jašar“ i „Nadežda“, u turskom vlasništvu, napadnuti bespilotnim letelicama nakon isplovljavanja iz Novorosijska. Među povređenima je bilo i turskih državljana.

„Ozbiljno smo zabrinuti što se rat između Rusije i Ukrajine, uprkos svim našim upozorenjima, sve više širi Crnim morem na način koji pogađa i civilne brodove“, poručilo je tada tursko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ankara je upozorila da bi dalja eskalacija mogla da ima višestruke posledice, uključujući i probleme za svetsku bezbednost hrane, i zatražila konkretne mere za zaštitu pomorske plovidbe.

Turska je potom predlagala čak i svojevrsni moratorijum na udare Rusije i Ukrajine u Crnom moru, upravo zbog sve većeg broja incidenata u kojima stradaju trgovački brodovi.

Turski brodovi već više puta završavali pod vatrom

„Ural“ nije prvi takav slučaj.

U junu je kod rumunske obale napadnut i teretni brod „Viktres“, u turskom vlasništvu, koji je plovio pod panamskom zastavom. Na brodu su bili državljani Turske, Egipta i Indije, a jedan član posade je poginuo. Ukrajinska mornarica tada je za napad optužila Rusiju.

Tursko Ministarstvo spoljnih poslova je 22. juna zvanično potvrdilo još jedan napad na brod u turskom vlasništvu kod ukrajinske luke Černomorsk, u kojem su povređena dvojica turskih državljana, i saopštilo da zabrinutost zbog udara prenosi vlastima obe zaraćene zemlje.

Početkom avgusta usledili su napadi na „Jašar“ i „Nadeždu“, a sada je pogođen i „Ural“, svega nekoliko trenutaka nakon što je njegova posada učestvovala u spasavanju ljudi sa drugog napadnutog broda.

Zbog toga se ton u delu turske javnosti sada očigledno menja. Umesto upozorenja i poziva na uzdržanost, prvi put se otvoreno traži korišćenje najjače karte koju Ankara ima u Crnom moru – kontrole Bosfora i Dardanela.

Turska je početkom avgusta demantovala tvrdnje da je već zatvorila ili ozbiljno ograničila trgovačku plovidbu kroz moreuze i saopštila da saobraćaj teče normalno u skladu sa Konvencijom iz Montrea.

Sefin zahtev zato bi, ako bi ikada prerastao u zvaničnu politiku Ankare, predstavljao potpuno novu fazu crnomorske krize: više ne bi bilo reči samo o napadima na brodove, već o pitanju ko uopšte može da uđe u Crno more i izađe iz njega.

BONUS VIDEO