Strašan poraz Amerike! Iran uz pomoć Rusije i Kine locirao i razvalio ključne poluge američke moći - isplivale informacije koje lede kr

Iran je tokom rata napravio ozbiljan iskorak u sposobnosti da pronađe i precizno pogodi najskuplje i strateški najvažnije elemente američke vojne infrastrukture, a u Vašingtonu se pojavila sumnja da Teheran takvu preciznost teško može da postiže bez ruske i kineske pomoći.

Bivši analitičar CIA Lari Džonson tvrdi da se promena vidi na dva fronta – u iranskoj protivvazdušnoj odbrani i u načinu na koji Teheran izvodi uzvratne udare. Umesto da se oslanja samo na veliki broj raketa i dronova, Iran sve češće pokušava da malim brojem projektila uništi cilj čiji gubitak Amerikancima pravi nesrazmerno veliku štetu.

Iran počeo da obara i ono što ranije nije mogao

Džonson kao jedan od prvih znakova promene navodi američki napad na Bandar Abas, tokom kojeg su iranske snage, prema njegovim informacijama, uspele da obore pet krstarećih raketa Tomahavk.

- Videli smo prve dokaze unapređenog iranskog sistema protivvazdušne odbrane. Objavljeno je da su tokom napada na Bandar Abas oborili pet Tomahavka - rekao je Džonson.

On tvrdi da je iranska PVO u istom periodu uspela da zahvati i američki F-16.

- Sistem PVO ga je osvetlio. F-16 je znao da će biti napadnut i veoma brzo se povukao - naveo je Džonson.

Foto: Shutterstock

Ove konkretne tvrdnje o pet oborenih Tomahavka i incidentu sa F-16 nisu nezavisno potvrđene iz američkih izvora. Džonson, međutim, smatra da iza napretka iranske PVO stoji tehnološka i obaveštajna pomoć Rusije i Kine.

Šira slika daje određenu težinu takvoj proceni. Fajnenšel tajms je ranije objavio da je Iran koristio kineski izviđački satelit visoke rezolucije za snimanje američkih baza u Saudijskoj Arabiji, Jordanu, Bahreinu, Iraku, Kuvajtu, Džibutiju i Omanu neposredno pre ili posle pojedinih udara. List je izvestio i o obaveštajnoj saradnji Irana sa Rusijom.

Gardijan je takođe pisao da su iranske sposobnosti poboljšane zahvaljujući kineskim satelitskim snimcima i tehnologiji, ali i iskustvima i taktikama razvijenim tokom rata u Ukrajini. Istovremeno, među zapadnim stručnjacima nema saglasnosti o tome koliko Moskva i Peking direktno učestvuju u izboru iranskih meta.

Amerikance zabrinula preciznost udara u Bahreinu

Još veća promena, prema Džonsonu, vidi se u iranskim uzvratnim napadima.

- Njihovi uzvratni udari nisu bili masovni, ali su bili neverovatno precizni - rekao je on.

Posebno je izdvojio jedan pogodak u Bahreinu. Prema njegovim informacijama, Iran je tamo uništio izuzetno skup i važan element povezan sa američkim strateškim sposobnostima.

Džonson nije javno identifikovao tačan sistem, ali tvrdi da se na američkoj strani odmah pojavilo pitanje kako su Iranci uopšte znali gde se on nalazi.

- Na američkoj strani postojao je osećaj da je jedini način da takav cilj bude pronađen i pogođen bila pomoć Kine i Rusije - rekao je Džonson.

Foto: Reuters

Tvrdnje o veoma preciznim iranskim udarima na američku infrastrukturu više nisu zasnovane samo na saopštenjima Teherana. Analiza satelitskih snimaka Vašington posta pokazala je da su iranski udari od početka rata oštetili ili uništili najmanje 228 objekata ili komada opreme na 15 američkih vojnih lokacija širom Bliskog istoka – od hangara i skladišta do radara, komunikacionih sistema i protivvazdušne odbrane.

Ej-Bi-Si je zasebnom analizom satelitskih snimaka utvrdio da je najmanje deset radarskih lokacija bilo pogođeno u ranoj fazi rata, uključujući sisteme sa retkim komponentama vrednim stotine miliona dolara. Među pogođenim lokacijama bio je i kompleks američke Pete flote u Bahreinu.

Džonson navodi da je Iran u jednom od kasnijih napada pogodio još jedan radar u Bahreinu. Iranska strana je tokom jula više puta saopštavala da je gađala radare, sisteme Patriot i komunikacionu infrastrukturu američkih snaga u toj zemlji, a postoje i nezavisni dokazi o oštećenjima američke vojne infrastrukture u Bahreinu.

Udar na bazu u Jordanu pokazao koliko se situacija promenila

Na meti iranskih snaga više puta se našla i vazduhoplovna baza Muvafak Salti u Jordanu, jedno od važnijih američkih vojnih uporišta u regionu.

Džonson tvrdi da postoje izveštaji o oštećenju aviona F-35, F-15 i F-16, kao i još jedne letelice čiji tip nije mogao pouzdano da potvrdi.

Da su upravo ti modeli aviona oštećeni nije nezavisno potvrđeno. Međutim, nema više dileme da je sama baza pretrpela ozbiljne pogotke.

Foto: prinstscreen/telegram

Njujork tajms je na osnovu vizuelnih dokaza zaključio da su iranski udari tokom jula pokazali da Teheran i dalje može precizno da pogađa američke objekte, a upravo je Muvafak Salti pretrpeo jedno od najtežih oštećenja.

Vašington post je ranije potvrdio i oštećenja radara i opreme sistema THAAD u toj bazi, dok su u kasnijem iranskom napadu tamo poginuli američki vojnici.

To je ključna promena koju Džonson vidi u ovom ratu. Iran više nije samo strana koja pokušava da preživi američke vazdušne i raketne napade, već protivnik sposoban da udari direktno na infrastrukturu od koje zavisi američka sposobnost da vodi rat u čitavom regionu.

Nekoliko projektila, šteta od stotina miliona

U tome je suština nove iranske taktike.

Radar za rano upozoravanje, komandni centar, satelitska veza ili sistem protivvazdušne odbrane mogu da vrede stotine miliona dolara i da budu znatno važniji od desetina običnih vojnih objekata. Uništenjem samo jednog takvog sistema ne gubi se samo skupa oprema – otvara se rupa u čitavoj mreži koja upozorava na nove rakete i štiti baze, avione i ljude.

Volstrit žurnal je još tokom rata pisao da je Iran sistematski počeo da gađa upravo radare na kojima počiva američka i saveznička protivraketna odbrana u regionu. Jedan od najvrednijih pogođenih sistema bio je radar AN/FPS-132 u Kataru, čija se vrednost procenjuje na stotine miliona dolara, pa čak i približno milijardu dolara.

Takav izbor meta objašnjava zašto pitanje kineske i ruske pomoći postaje toliko važno. Raketa sama po sebi nije dovoljna. Da bi se pogodio mali, specifičan i izuzetno vredan objekat unutar velike vojne baze, potrebno je znati gde se tačno nalazi, pratiti promene na terenu i imati dovoljno precizne podatke za navođenje.

Vojna promena koja može da gurne Vašington ka pregovorima

Džonson smatra da nova sposobnost Teherana menja i psihološki odnos snaga.

Iran sada zna da može da uzvrati i da američka strana u svakom novom krugu napada rizikuje gubitak radara, aviona, sistema PVO i druge opreme koja se ne može brzo i jeftino nadomestiti.

U trenutku kada je govorio o mogućnosti novog sporazuma, Džonson je naveo da nije primećivao ni uobičajene znake američkih priprema za novi veliki vazdušni napad.

- Ne vidimo aktivnosti koje biste očekivali od Sjedinjenih Država ako planiraju dodatne vazdušne udare - rekao je on.

Zbog toga je ocenio da tadašnji pregovori nisu bili samo predstava, već da imaju stvarnu težinu.

- To mi govori da su razgovori stvarni i da su pregovori ozbiljni. Nisu samo fasada - rekao je Džonson.

Njegova procena može biti predmet rasprave, ali vojna promena na koju ukazuje dokumentovana je i izvan iranskih izvora. Satelitski snimci pokazuju da je Teheran uspeo da pogodi znatno više američkih objekata nego što je Vašington prvobitno javno priznavao, a naročito radare, komunikacionu infrastrukturu i sisteme protivvazdušne odbrane.

Najvažnija nova sposobnost Irana zato možda uopšte nije broj raketa koje može da ispali. Mnogo ozbiljnije pitanje za Pentagon jeste to što Teheran sve češće pokazuje da ume da otkrije koji cilj najviše vredi, gde se tačno nalazi i kako da ga pogodi sa dovoljno malim brojem projektila da šteta bude daleko veća od cene samog napada.

BONUS VIDEO