(VIDEO) Udarno! Tuku minobacači na granici Rusije i NATO: Najgore je počelo odmah po odlasku šefa CIA - jasno je šta sada sledi

Dok je direktor CIA Džon Retklif 25. avgusta stigao u Moskvu sa upozorenjem da Rusija ne pokušava vojnu eskalaciju prema baltičkim članicama NATO, FSB i Rosgvardija su praktično istog dana u Lenjingradskoj oblasti uvežbavali scenario prodora neprijateljske diverzantske grupe preko ruske državne granice.

Ta dva događaja nisu direktan dokaz da Moskva priprema rat na Baltiku, ali njihovo vremensko i geografsko poklapanje, međutim, teško je ignorisati: američke službe upozoravaju na mogući ruski test NATO na njegovom severoistočnom krilu, dok ruske bezbednosne strukture upravo na tom prostoru praktično uvežbavaju šta da rade ako protivnik pređe granicu.

Lenjingradska oblast direktno izlazi prema Finskoj i Estoniji, dvema članicama NATO, dok se nedaleko nalazi Sankt Peterburg, drugi najveći grad Rusije i jedno od njenih najvažnijih vojnih i industrijskih središta.

Retklif došao sa upozorenjem zbog Estonije, Letonije i Litvanije

Prema Politiku, Retklifova nenajavljena misija u Moskvi prvenstveno je služila da se ruskom rukovodstvu prenese upozorenje protiv bilo kakve eskalacije prema Estoniji, Letoniji i Litvaniji.

- Sastanak je prvenstveno služio da Rusija bude upozorena protiv bilo kakve eskalatorne akcije prema baltičkim državama - rekao je izvor upoznat sa razgovorima.

Volstrit žurnal otišao je još dalje i objavio da nove američke obaveštajne procene razmatraju mogućnost da predsednik Rusije Vladimir Putin pokuša ograničenom akcijom da proveri da li bi NATO zaista stao u odbranu jedne od svojih članica.

Među scenarijima se ne pominje samo klasičan veliki napad. Američke službe razmatraju sajber-operacije, druge oblike destabilizacije, ali i ograničen kopneni prodor na teritoriju neke članice NATO, sa posebnim fokusom na Baltik.

Prema tim procenama, takav pokušaj testiranja Alijanse mogao bi da usledi već tokom jeseni. To je posebno ozbiljno jer bi napad na Litvaniju, Letoniju ili Estoniju odmah otvorio pitanje člana 5 NATO – principa prema kojem se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Retklif se u Moskvi nije lično sastao sa Putinom. Kremlj je potvrdio da je razgovarao sa predstavnicima ruskih obaveštajnih službi, ali je portparol Dmitrij Peskov naglasio da je Putin zatim detaljno obavešten o rezultatima tih kontakata.

Još jedan detalj privlači pažnju: američki vojni avion koji je povezan sa Retklifovom delegacijom pre dolaska u Moskvu boravio je upravo u Rigi, glavnom gradu Letonije. Prema podacima praćenja letova koje je objavio Vašington post, C-17 je iz Rige poleteo prema Moskvi 25. avgusta.

A baš tada FSB vežba upad preko granice

Istog datuma Rosgvardija je objavila detalje komandno-štabne vežbe „Zajedništvo 2026“ u Lenjingradskoj oblasti.

Scenario je zvanično opisan kao odgovor na „kriznu situaciju na državnoj granici Ruske Federacije“.

Prema vežbi, neprijateljska diverzantsko-izviđačka grupa uspela je da pređe rusku granicu. Jedinice FSB i Rosgvardije zatim su morale da je pronađu, prate, preseku joj puteve povlačenja i uhapse njene pripadnike.

Specijalci SOBR „Granit“ izveli su potragu i hapšenje simuliranih diverzanata. Na objavljenim snimcima vidi se i juriš na autobus iz kojeg pripadnici bezbednosnih snaga izvode „uhapšene“.

Vežba, međutim, nije ostala samo na policijskom scenariju.

Ruske jedinice uvežbavale su zatvaranje delova teritorije i mogućih pravaca bekstva, dok su minobacačke posade dejstvovale po simuliranim položajima protivnika. U aktivnosti su bili uključeni i predstavnici bezbednosnih struktura drugih država Zajednice nezavisnih država.

Dakle, scenario je vrlo konkretan: protivnik prelazi granicu, ruske snage ga otkrivaju, blokiraju područje, zatvaraju komunikacije, pokreću specijalne jedinice i na kraju koriste teško naoružanje.

Moskva možda ne vežba napad – već rat koji očekuje na severozapadu

Upravo ovde treba napraviti važnu razliku.

Vežba u Lenjingradskoj oblasti sama po sebi više liči na pripremu ruske odbrane od prodora preko granice nego na vežbanje napada na Estoniju ili Finsku.

Ali to ne umanjuje njen značaj.

Ako ruski vojni i bezbednosni vrh u svojim planovima sve ozbiljnije računa sa mogućnošću direktne konfrontacije sa NATO na Baltiku, onda je logično da se ne priprema samo za sopstvenu ofanzivu, već i za ono što bi usledilo nakon prvih incidenata – diverzije, pokušaje prodora, napade na pozadinu i borbe na ruskoj teritoriji.

Foto: profimedia

Drugim rečima, vežba ne pokazuje da je Putin doneo odluku da napadne Baltik. Pokazuje nešto drugo: ruske strukture već praktično uvežbavaju jedan od scenarija koji bi mogao da nastane ako politička kriza na baltičkom pravcu preraste u oružani sukob.

To je posebno važno posle ulaska Finske u NATO, kojim je ruska kopnena granica sa Alijansom produžena za više od 1.300 kilometara.

Sankt Peterburg i Lenjingradska oblast sada se nalaze neposredno uz novi, mnogo duži front prema NATO, dok je Kalinjingrad sa druge strane Baltika potpuno okružen teritorijom država Alijanse.

Amerikanci se plaše „malog“ napada koji bi mogao da izazove veliki rat

Najopasniji deo američkih procena upravo je mogućnost da eventualni ruski potez ne izgleda kao početak totalnog rata.

Umesto masovnog ulaska armija u Baltik, Vašington strahuje od ograničene operacije čiji bi cilj mogao da bude politički test: napraviti dovoljno ozbiljan incident da se proveri jedinstvo NATO, ali ne toliko veliki da odgovor Alijanse bude automatski.

Takav scenario predstavlja izuzetno opasnu igru.

Ako NATO ne odgovori, njegov princip kolektivne odbrane bio bi teško kompromitovan. Ako odgovori vojno, lokalni incident mogao bi veoma brzo da preraste u direktan sukob nuklearnih sila.

Moskva je sa svoje strane više puta odbacivala tvrdnje da namerava da napadne NATO.

Putin je, međutim, krajem maja upozorio da Rusija raspolaže sredstvima da „uništi“ svakoga ko pokuša da napadne Kalinjingrad, nakon izjava iz Litvanije o sposobnosti NATO da probije odbranu ruske enklave.

Previše signala na istom mestu i u isto vreme

Zbog svega toga događaji od 25. avgusta stvaraju neuobičajenu sliku.

Direktor CIA leti preko Rige u Moskvu i ruskim obaveštajcima prenosi upozorenje da se ne ide protiv Baltika. Američke službe istovremeno procenjuju da bi Putin mogao da testira NATO. A FSB i Rosgvardija u Lenjingradskoj oblasti uvežbavaju krizu na granici, prodor neprijateljske grupe, zatvaranje teritorije, poteru i borbena dejstva.

Nema osnova da se iz toga zaključi da je napad na Baltik odlučen ili neposredan.

Ali postoji dovoljno konkretnih signala da se vidi da scenario direktnog rusko-NATO sukoba na Baltiku više nije samo tema vojnih studija i televizijskih analiza. Amerikanci zbog njega šalju direktora CIA u Moskvu, dok ruske snage na terenu već uvežbavaju kako bi izgledao jedan deo takvog rata.

A upravo je to možda najvažnija promena: obe strane se javno zaklinju da ne žele direktan sukob, ali se njihove službe i vojske sve konkretnije pripremaju za mogućnost da do njega ipak dođe.

BONUS VIDEO