Rusi otkrili istinu o Bašaru al-Asadu! Bomba iz Moskve 2 godine nakon pada lidera Sirije - Zaharova zagrmela, sve je isplivalo

Rusija je bivšeg sirijskog predsednika Bašara Asada i njegovu porodicu primila isključivo zato što im je posle pada vlasti pretila smrt, izjavila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Iza odluke Moskve nije stajao nikakav politički motiv, rekla je ona, odgovarajući na pitanje da li bi Asad mogao da bude izručen novim vlastima u Damasku.

Njena izjava dobija posebnu težinu nakon što je sirijski sud 11. avgusta osudio Asada na smrt u odsustvu zbog ubistava, mučenja, nezakonitih hapšenja, ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

- Nije bilo i nema nikakve političke pozadine u odluci da bude primljen u našoj zemlji. Odluka je doneta isključivo iz humanitarnih razloga, u dramatičnim okolnostima promene vlasti u Siriji, kada su njemu i članovima njegove porodice pretili smrću - rekla je Zaharova.

Zaharova nije rekla da li će Asad biti izručen

Važan detalj je da Zaharova nije direktno rekla da li će Moskva Asada predati Damasku.

Upravo joj je to pitanje postavljeno na brifingu – može li Rusija da izruči bivšeg predsednika nakon smrtne presude – ali se njen odgovor odnosio na razloge zbog kojih je Asad uopšte dobio utočište.

Time pitanje njegove eventualne ekstradicije ostaje otvoreno na formalnom nivou, mada Moskva od Asadovog dolaska u Rusiju nije pokazala spremnost da ga preda novoj sirijskoj vlasti.

Sirijski predsednik Ahmed al-Šara ranije je već tražio da Rusija preda Asada kako bi mu bilo suđeno u Siriji. Rojters je još tokom razgovora Moskve i novih vlasti u Damasku početkom 2025. objavio da je takav zahtev iznet ruskoj strani.

Tema se ponovo pojavila tokom Šarine posete Moskvi u oktobru 2025, kada su sirijski izvori tvrdili da namerava lično da zatraži Asadovo izručenje od predsednika Rusije Vladimira Putina.

Međutim, Kremlj je posle novog susreta Putina i Šare u januaru ove godine saopštio da pitanje Asadovog izručenja tokom tog razgovora nije bilo razmatrano.

Sud u Damasku izrekao smrtnu kaznu

Situacija se potpuno promenila 11. avgusta, kada je Četvrti krivični sud u Damasku doneo prvu domaću presudu protiv svrgnutog predsednika.

Asad je u odsustvu proglašen krivim za dela koja obuhvataju ubistva sa predumišljajem, uključujući ubistva dece, mučenje, nezakonito lišavanje slobode, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Foto: Tanjug AP

Na smrtnu kaznu osuđen je i njegov brat Maher Asad, nekada jedan od najmoćnijih ljudi sirijskog bezbednosnog aparata i komandant Četvrte divizije.

Istu kaznu dobio je i njihov rođak Atef Nadžib, bivši šef političke bezbednosti u Dari, čije je postupanje prema demonstrantima 2011. bilo jedan od događaja koji su pokrenuli pobunu i kasniji građanski rat. Nadžib je, za razliku od braće Asad, bio fizički prisutan na suđenju.

Sirijski sud naredio je i međunarodno gonjenje osuđenih koji se nalaze van zemlje.

Za Bašara Asada sprovođenje presude, međutim, praktično zavisi od toga hoće li ikada napustiti Rusiju ili će Moskva promeniti stav prema njegovom statusu.

Putin lično odobrio azil

Asadova vlast srušena je 8. decembra 2024, nakon munjevite ofanzive opozicionih snaga koje su za svega nekoliko dana zauzele najveće gradove i na kraju ušle u Damask.

Asad je napustio zemlju i sa porodicom stigao u Moskvu.

Rusija je istog dana potvrdila da je njemu i članovima porodice dala azil „iz humanitarnih razloga“.

Dan kasnije portparol Kremlja Dmitrij Peskov otkrio je da takvu odluku nije mogla da donese ni jedna niža državna struktura.

Odluku je lično doneo Vladimir Putin.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kasnije je izneo gotovo isto objašnjenje koje sada ponavlja Zaharova – da je Asadu i njegovoj porodici pretila fizička likvidacija.

- Bašar Asad je ovde iz humanitarnih razloga. Njemu i njegovoj porodici pretila je fizička eliminacija - rekao je Lavrov.

Moskva sada sarađuje sa ljudima koji su srušili Asada

Čitava situacija dodatno je komplikovana činjenicom da Rusija istovremeno pokušava da izgradi odnose sa novim sirijskim vlastima koje su srušile njenog dugogodišnjeg saveznika.

Putin se sastajao sa Ahmedom al-Šarom, dok Moskva i Damask pregovaraju o trgovini, obnovi zemlje i budućnosti ruskih vojnih objekata u Siriji, pre svega vazduhoplovne baze Hmejmim i pomorskog objekta u Tartusu.

To Moskvu stavlja u neuobičajenu poziciju: Rusija pod zaštitom drži čoveka koga je nova sirijska država osudila na smrt, a istovremeno upravo sa tom novom vlašću pokušava da sačuva strateške odnose i vojno prisustvo u Siriji.

Zaharova je sada jasno objasnila zašto je Asad dobio utočište – Moskva tvrdi da je odluka bila isključivo humanitarna jer mu je pretila smrt.

Ali na najvažnije pitanje posle presude u Damasku – da li će Rusija čoveka koga je lično Putin primio pod zaštitu ikada predati sirijskim vlastima – direktan odgovor još nije stigao.

BONUS VIDEO