Šef Putinovih obaveštajaca popalio sve alarme! Sve je razotkriveno

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin upozorio je da opasnost od velikog sukoba na evroazijskom prostoru više nije samo teorijska.

Prema njegovim tvrdnjama, iza produžavanja rata u Ukrajini krije se daleko širi plan Zapada, dok bi neprestano podizanje tenzija moglo da izazove katastrofu koju više niko ne bi mogao da kontroliše.

Direktor ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin izjavio je da postoji realna opasnost od izbijanja sukoba širih razmera na prostoru Evrope i Azije.

On je tokom 22. sastanka šefova bezbednosnih agencija i obaveštajnih službi država Zajednice nezavisnih država u Sankt Peterburgu izneo niz teških optužbi na račun NATO-a, Evropske unije i evropskih obaveštajnih službi.

Prema Nariškinovim rečima, zapadne zemlje žele da rat u Ukrajini traje što duže jer u njemu vide način da iscrpe ruske vojne, ekonomske i ljudske kapacitete.

 

Nariškin tvrdi da NATO ima opasan plan

Šef ruske obaveštajne službe tvrdi da je sedište NATO-a analiziralo spremnost Alijanse i Rusije za mogući direktan oružani sukob.

Kako je naveo, navodni zaključak te analize bio je da nastavak rata u Ukrajini predstavlja najefikasniji način da se ograniče ruske vojne sposobnosti i mogućnosti za popunjavanje oružanih snaga.

- Ova formulacija zvuči kao priznanje - poručio je Nariškin.

On smatra da se Ukrajina već suočava sa ozbiljnim demografskim problemima, među kojima su smanjenje broja stanovnika, nizak natalitet i povećana smrtnost.

Prema njegovim rečima, zapadne zemlje računaju na to da sukob traje sve dok Rusija ne izgubi što veći deo vojnih, ekonomskih i ljudskih resursa.

Ni za ove navode Nariškin nije tokom obraćanja predočio javno dostupne dokaze.

„Rizik je sasvim realan“

Govoreći o bezbednosnoj situaciji na evropskom kontinentu, direktor SVR-a upozorio je da bi politika stalnog podizanja uloga mogla potpuno da izmakne kontroli.

- Rizik od sukoba velikih razmera sasvim je realan - rekao je Nariškin.

On tvrdi da pojedini evropski lideri veruju da mogu da upravljaju eskalacijom i odnose sa Moskvom neprestano održavaju na samoj granici direktnog sukoba.

Šta se sprema do 2030. godine?

Direktor ruske službe osvrnuo se i na evropske planove kojima se predviđa ubrzano jačanje vojne industrije, odbrambenih sposobnosti i spremnosti zemalja članica Evropske unije do 2030. godine.

Nariškin je te planove predstavio kao pripremu Evrope za mogući veliki sukob sa Rusijom.

Dokumenti Evropske unije, međutim, zvanično se obrazlažu potrebom za povećanjem evropske bezbednosti, sposobnosti odvraćanja i spremnosti za odgovor na potencijalne pretnje, a ne planiranjem napada na Rusiju.

Prema Nariškinovoj oceni, evropski političari koriste strah od navodne opasnosti sa Istoka kako bi opravdali povećavanje vojnih budžeta, modernizaciju oružanih snaga i prilagođavanje industrije ratnim potrebama.

Teške optužbe protiv zapadnih službi

Nariškin je optužio zapadne obaveštajne strukture i da postsovjetske zemlje posmatraju kao prostor borbe za uticaj sa Rusijom i Kinom.

On tvrdi da se preko nevladinih organizacija, omladinskih inicijativa, medijskih projekata i podrške određenim političkim grupama pokušava uticati na unutrašnja dešavanja u državama Zajednice nezavisnih država.

Prema njegovim rečima, Evropska unija pokušava i da spreči donošenje propisa kojima bi ove zemlje uvele strožu kontrolu nad organizacijama finansiranim iz inostranstva.

Sve ove tvrdnje predstavljaju stav direktora ruske Spoljne obaveštajne službe i nisu bile potkrepljene javno predstavljenim dokumentima.

NATO i Evropska unija odbacuju ruske optužbe da pripremaju napad, tvrdeći da jačanje njihovih odbrambenih sposobnosti predstavlja odgovor na bezbednosne rizike nastale posle početka rata u Ukrajini.

BONUS VIDEO: