Amerika potučena! Vojska i CIA u tajnosti spremaju povlačenje istorijskih razmera: Svetski hegemon beži podvijenog repa

Pentagon i CIA razmatraju smanjenje američkog vojnog i obaveštajnog prisustva na Bliskom istoku nakon što su iranski udari teško oštetili niz američkih baza i objekata.

Prema Si-En-Enu, u američkoj vojsci i obaveštajnoj zajednici već se vode nezvanični razgovori o smanjenju broja ljudi i stalnih objekata u regionu ukoliko administracija Donalda Trampa uspe da okonča sukob sa Iranom. Šest izvora upoznatih sa razgovorima navodi da bi takav potez predstavljao ozbiljnu promenu američke strategije na Bliskom istoku.

Razlog više nije samo Trampova dugogodišnja želja da smanji američko vojno prisustvo u inostranstvu. Višemesečni rat sa Iranom pokazao je koliko su velike stalne američke baze u Persijskom zalivu ranjive na masovne napade balističkim raketama i dronovima.

Prema američkim zvaničnicima na koje se poziva Si-En-En, objekat CIA u Rijadu praktično je uništen u jednom od iranskih udara. Američki vojni objekti u Bahreinu, Kataru, Saudijskoj Arabiji i Kuvajtu takođe su pogođeni, a izvori navode da je šteta na pojedinim lokacijama velika.

Neke baze možda uopšte neće obnoviti

Pentagon sada razmatra mogućnost da pojedine teško oštećene ili uništene objekte uopšte ne obnovi.

Za CIA i američku Komandu za specijalne operacije razmatra se još radikalniji model: ljudi i oprema ostajali bi u Sjedinjenim Državama, odakle bi bili slati na Bliski istok samo za konkretne operacije, a zatim vraćani nazad. Time bi se smanjila potreba za velikim stalnim bazama koje Iran može unapred da locira i gađa.

Finansijski kontrolor Pentagona Džuls „Džej“ Herst još je u aprilu otvoreno priznao da Vašington nema konačnu procenu štete na svojim objektima.

- Zavisi od toga kako odlučimo da ih obnovimo, ili da li ćemo ih uopšte obnavljati - rekao je Herst.

On je tada naveo i da će odluka o obnovi zavisiti od toga kakvo vojno prisustvo SAD uopšte žele da zadrže na Bliskom istoku. Troškovi vraćanja uništenih i teško oštećenih objekata mogli bi da se mere milijardama dolara, a Pentagon očekuje da deo računa, tamo gde se baze budu obnavljale, snose i države domaćini.

Jedna od mogućnosti koja se ponovo ozbiljno razmatra jeste i premeštanje dela američke infrastrukture pod zemlju. Ideja je postojala i ranije, ali je dobila potpuno novu težinu nakon što su iranske rakete i dronovi pokazali koliko su postojeći objekti izloženi napadima.

Peta flota se ne vraća u Bahrein

Razmere problema najbolje pokazuje situacija u Bahreinu, tradicionalnom sedištu američke Pete flote.

Načelnik pomorskih operacija američke mornarice admiral Deril Kodl rekao je da se mornarica u teško oštećenu bazu Naval Support Activity Bahrain neće vraćati u dogledno vreme.

- Ne vraćamo se tamo u skorije vreme. Želim da budem potpuno iskren u vezi sa tim - rekao je Kodl.

Iran je tokom sukoba više puta napadao američke vojne objekte širom Zaliva. Samo tokom poslednje velike razmene vatre gađani su američki ciljevi i položaji u Bahreinu, Kuvajtu i Jordanu, dok su američke snage zauzvrat napadale iransku protivvazdušnu odbranu, radare, pomorske kapacitete i komunikacione objekte.

Američki vojni vrh zato sada razmatra kako da zadrži sposobnost udara i izvođenja specijalnih operacija u regionu, a da pritom smanji broj velikih, stalnih i lako prepoznatljivih meta.

Ipak, ne postoji formalna odluka o masovnom povlačenju. Pentagon očekuje da će neke od najvećih baza ostati, dok se razgovori o smanjenju prisustva za sada vode nezvanično i bez Trampove konačne naredbe.

U regionu se trenutno i dalje nalazi oko 50.000 američkih vojnika, uz dve grupe nosača aviona i više od deset razarača sa vođenim raketama. Rat sa Iranom do sada je odneo živote 18 američkih vojnika, a upravo su višemesečni udari naterali Pentagon i CIA da preispitaju model prisustva koji su SAD gradile na Bliskom istoku više od dve decenije.

Ako taj zaokret bude sproveden, posledica iranskih udara neće biti samo popravka nekoliko razorenih baza. Vašington bi mogao da napusti deo sistema stalnog vojnog prisustva koji je posle 11. septembra 2001. postao osnova američke moći na Bliskom istoku.

BONUS VIDEO