Nešto čudno se dešava oko Kalinjingrada! Izraelac Rusima i NATO poslao dramatično upozorenje - svet nije svestan šta počinje

Dok Poljska uz granicu sa ruskom Kalinjingradskom oblašću kopa protivtenkovske rovove i postavlja masivne prepreke, uz pomoć nemačkih vojnika, bivši šef izraelske službe „Nativ“ Jakov Kedmi tvrdi da se Evropa priprema za rat koji bi mogao da izgleda potpuno drugačije od onoga za šta se trenutno utvrđuje.

Suština njegovog argumenta je jednostavna: ukoliko bi došlo do direktnog sukoba Rusije i NATO oko Kalinjingrada, da li bi Moskva zaista pokušala da iz te oblasti pošalje ogromne tenkovske formacije preko Poljske sve do Nemačke?

Kedmi smatra da je odgovor – ne.

Prema njegovoj proceni, ruske snage u Kalinjingradskoj oblasti nisu raspoređene tako da odatle pokrenu masovnu oklopnu ofanzivu duboko u srednju Evropu. Zbog toga rovovi, betonske protivtenkovske prepreke i sistemi projektovani prvenstveno za usporavanje velikih oklopnih kolona rešavaju samo jedan mogući scenario.

Poljska kopa rovove, Nemci pomažu

Varšava već sprovodi veliki program „Istočni štit“, kojim utvrđuje istočnu i severoistočnu granicu prema Belorusiji i Kalinjingradskoj oblasti.

Na terenu se kopaju protivtenkovski rovovi, postavljaju betonske prepreke i bodljikava žica, pripremaju položaji i uvode elektronski sistemi nadzora. Oko 40 pripadnika Bundesvera od jula pomaže poljskim snagama na severoistoku zemlje, neposredno uz rusku granicu.

Poljska planira da samo tokom 2026. dodatno utvrdi približno 250 kilometara svoje istočne i severne granice. Granica Poljske sa Kalinjingradskom oblašću duga je više od 230 kilometara.

Kedmi, međutim, smatra da centralno pitanje nije koliko dubok rov treba iskopati, već kakav bi odgovor Rusija izabrala ukoliko bi sama Kalinjingradska oblast postala meta direktnog vojnog napada.

Njegova dilema svodi se na ovo: zašto se najveći deo vidljivih priprema zasniva na zaustavljanju tenkova ako postoji mogućnost da protivnik uopšte ne izabere tenkovsku ofanzivu kao glavni odgovor?

Kalinjingrad nije obična tačka na karti

Kalinjingradska oblast fizički je odvojena od glavnog dela teritorije Rusije i nalazi se između Poljske i Litvanije. Upravo taj položaj daje joj izuzetan vojni značaj u mogućem sukobu Rusije i NATO.

U oblasti su raspoređeni i raketni sistemi „Iskander“, koji mogu da koriste konvencionalne, ali i nuklearne bojeve glave.

Tu Kedmi prelazi na mnogo ozbiljniji deo svoje procene.

Prema njegovom mišljenju, eventualni pokušaj napada na Kalinjingrad ne bi nužno ostao ograničen na konvencionalnu kopnenu borbu. Rusija raspolaže raketnim i nuklearnim arsenalom koji bi u ratu velikih razmera potpuno promenio prirodu sukoba.

Zato pripremanje terena za zaustavljanje tenkovskih jedinica, tvrdi Kedmi, ne rešava najopasniji problem takvog scenarija.

On ne tvrdi da protivtenkovski rovovi nemaju vojnu vrednost. Imaju – usporavaju oklopne jedinice, usmeravaju njihovo kretanje na unapred određene pravce i stvaraju vreme odbrani za reagovanje.

Njegova teza je drugačija: u direktnom sukobu velikih sila oko Kalinjingrada, tenkovi možda uopšte ne bi bili sredstvo koje odlučuje šta će se dogoditi.

Od lokalne borbe do mnogo većeg rata

Upravo zbog geografskog položaja Kalinjingrada svaka vojna eskalacija u toj oblasti nosila bi rizik da veoma brzo izađe iz lokalnih okvira.

Na zapadu i jugu je teritorija NATO, dok je oblast od ostatka Rusije odvojena Litvanijom i Belorusijom. U blizini se nalazi i Suvalkski koridor, kopnena veza između Poljske i baltičkih članica NATO.

Kedmi zato smatra da bi napad na samu oblast mogao da postavi Moskvu pred potpuno drugačiju odluku od one na koju se odgovara protivtenkovskim rovovima.

Njegova poruka Evropi zasniva se upravo na toj razlici između dve slike rata: jedna podrazumeva ruske tenkovske kolone koje pokušavaju da probiju poljsku granicu, dok druga podrazumeva eskalaciju u kojoj bi mnogo značajniju ulogu imali raketni sistemi, avijacija i potencijalno nuklearno odvraćanje.

Kedmi: Pogrešna je sama početna računica

Kedmi zato postavlja pitanje da li evropske vojne pripreme polaze od onoga što bi Rusija stvarno mogla da uradi ili od scenarija koji je fizički najlakše videti i za koji je najjednostavnije graditi prepreke.

Njegova procena je da bi direktan napad na rusku oblast promenio pravila igre.

Ako sukob ostane konvencionalan, rovovi, betonske prepreke, minska polja i pripremljene odbrambene zone imaju jasnu vojnu ulogu. Ali ako bi jedna strana ocenila da je ugrožen deo njene teritorije od strateškog značaja i podigla nivo odgovora, čitava računica postaje drugačija.

Upravo zato je Kedmijeva poruka mnogo šira od kritike nekoliko kilometara rovova na poljskoj granici.

On tvrdi da se Evropa mora pitati šta se događa posle prvog kontakta, ukoliko se regionalni sukob pretvori u direktan rat Rusije i NATO.

Jer u tom trenutku pitanje više ne bi bilo samo koliko brzo tenk može da pređe protivtenkovski jarak, već koliko daleko su obe strane spremne da odu kada jedna od najosetljivijih tačaka na istočnom krilu NATO postane pravo bojno polje. 

BONUS VIDEO