Au, kakav potez! Mađar gazi Ukrajinu gore nego Orban: Histerija u Kijevu nakon odluke Budimpešte

Viktor Orban više nije na vlasti, ali očekivano otopljavanje odnosa Mađarske i Ukrajine nije stiglo. Samo pet meseci nakon što je Peter Mađar preuzeo vladu u Budimpešti, dve zemlje ponovo razmenjuju teške optužbe.

Mađarska je odbila da pristupi Zelenskijevoj „Karpatskoj osmici“, sastanak dvojice lidera mesecima se ne održava, Budimpešta ponovo koči deo ukrajinskog puta ka Evropskoj uniji, a Mađar je sada presekao i projekat skladištenja ukrajinskog goriva u Mađarskoj.

Mađar, čija je stranka Tisa na izborima 12. aprila okončala 16-godišnju vladavinu Viktora Orbana, izjavio je u parlamentu da njegova zemlja nije članica „Karpatske osmice“ koju je 18. septembra pokrenuo predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

- Bili smo pozvani, a nismo otišli iz dobrih razloga - rekao je mađarski premijer.

Potom je bio još direktniji.

- Dovoljno je to što sam ja mađarski premijer i, ako ja za to ne znam, verujte mi, Mađarska u tome ne učestvuje - poručio je Mađar.

Zelenski objavio osmicu, na deklaraciji ostalo šest zemalja

Zelenski je 18. septembra u Ivano-Frankovskoj oblasti pokrenuo „Karpatsku integracionu inicijativu“, odnosno format C8, kojim je želeo da poveže Ukrajinu, Rumuniju, Srbiju, Poljsku, Slovačku, Češku, Austriju i Mađarsku u oblastima bezbednosti, energetike, logistike i prekogranične privredne saradnje.

Na skup su stigli predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Rumunije Nikušor Dan i poljski premijer Donald Tusk, dok su Austrija, Češka i Slovačka poslale druge visoke predstavnike. Mađarska nije imala političkog predstavnika tog nivoa. Budimpešta je navela da je sastanku prisustvovao predstavnik mađarske ambasade u Kijevu.

Tu se pojavio još jedan problem za naziv „Karpatska osmica“.

Zajedničku deklaraciju sa samita potpisali su predstavnici Austrije, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke i Ukrajine. Mađarske i Češke nema među potpisnicima dokumenta.

U Mađarskoj je zato usledilo podsmevanje nazivu inicijative, uz primedbe da bi „Karpatska šestorka“ trenutno bila precizniji naziv.

Ukrajinska strana celu epizodu nije doživela kao bezazlenu protokolarnu zavrzlamu. „Evropska pravda“, deo medijske grupe „Ukrajinska pravda“, opisala ju je kao svojevrsni „mađarski šamar“ Kijevu i znak da se očekivana promena politike posle Orbanovog odlaska nije dogodila u meri u kojoj su se u Ukrajini nadali.

Zelenski pokušava da se sastane sa Mađarom – sastanka i dalje nema

Problem se ne završava na Karpatskoj inicijativi.

Kijev već mesecima pokušava da organizuje prvi pravi bilateralni sastanak Zelenskog i Mađara. Dvojica lidera razgovarala su kratko na međunarodnim skupovima, ali najavljivani zasebni sastanak još nije održan.

Tokom NATO samita u Ankari u julu Mađar je sam rekao da je razgovarao sa Zelenskim i da su se dogovorili da se uskoro sastanu, u Budimpešti ili Kijevu, a zatim eventualno zajedno odu u Beregovo u Zakarpatskoj oblasti.

Ni od toga za sada nije bilo ništa.

Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je 8. septembra da je Budimpešti poslalo novi predlog datuma i mesta sastanka, uz poruku da je Kijev odavno spreman za razgovor.

„Evropska pravda“, pozivajući se na izvore, tvrdi da je Zelenski tokom leta čak dva puta lično prilazio Mađaru na samitima EU i NATO i da je mađarski premijer tada obećavao da će bilateralni susret biti organizovan, ali se to nije dogodilo. To je tvrdnja ukrajinskog medija, dok je Mađar ranije javno potvrđivao da razgovori o susretu postoje.

Ni predsednika ukrajinske Rade nisu primili

Dodatno zaoštravanje usledilo je oko predsednika Vrhovne rade Ruslana Stefančuka.

„Evropska pravda“ objavila je da je Stefančuk početkom septembra planirao posetu Budimpešti, ali da predsednica mađarskog parlamenta Agneš Forštofer i drugi zvaničnici nisu prihvatili sastanak sa njim. Nekoliko dana kasnije Stefančuk je ponovo prošao kroz Budimpeštu vraćajući se sa sastanka parlamentarne grupe G7 i ni tada nije bilo susreta sa mađarskim zvaničnicima.

Ta priča, međutim, dobila je i drugačiju verziju.

Sam Stefančuk je dan kasnije rekao da izveštaji o „otkazanoj poseti“ nisu tačni i da je Budimpešta tom prilikom bila samo tranzitna tačka. Potvrdio je da postoji zvaničan mađarski poziv i da se prava poseta i dalje priprema.

Dakle, ukrajinski medijski izvori tvrde da je Budimpešta odbila susrete, dok Stefančuk javno nije prihvatio takvu interpretaciju.

Budimpešta ponovo koči ukrajinski put ka EU

Najvažniji spor između dve vlade ipak je mnogo ozbiljniji od protokola – članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji.

Posle Orbanovog poraza očekivalo se da će glavna mađarska prepreka nestati. To se samo delimično dogodilo.

Mađarova vlada je u junu skinula veto koji je omogućio otvaranje prvog pregovaračkog klastera, a zatim je u julu dala saglasnost i za klaster šest, koji obuhvata spoljne odnose, zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Ali tu je Budimpešta zakočila.

Početkom septembra Mađarska je ponovo blokirala napredovanje klastera dva i tri. Budimpešta traži da Kijev najpre sprovede dogovor o jezičkim, obrazovnim i kulturnim pravima mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti.

Mađar takođe odbacuje ubrzano članstvo Ukrajine, uz argument da bi bilo nepravedno prema kandidatima sa Zapadnog Balkana koji godinama prolaze kroz isti proces. Kao primer je posebno navodio Srbiju.

U Kijevu, međutim, smatraju da Budimpešta ne iznosi dovoljno konkretno šta još tačno zahteva, dok istovremeno zadržava mogućnost veta.

A onda je eksplodirala priča o MOL-u

Nova svađa izbila je zbog projekta koji je na prvi pogled trebalo da bude dokaz privredne saradnje dve zemlje.

Ukrajinski Naftogaz i mađarski MOL potpisali su tokom karpatskog samita memorandum o mogućoj izgradnji skladišta naftnih derivata u Mađarskoj, blizu granice sa Ukrajinom. Prema Naftogazu, objekti bi služili ukrajinskom tržištu i omogućili da deo rezervi goriva bude smešten van domašaja ruskih udara.

- U uslovima kontinuiranih ruskih napada na našu infrastrukturu goriva, diversifikacija pravaca snabdevanja i stvaranje dodatnih kapaciteta za skladištenje van domašaja napada od ključnog su značaja - saopštio je vršilac dužnosti direktora Naftogaza Sergej Fedorenko.

A onda je Peter Mađar izašao pred parlament i praktično srušio plan.

Rekao je da njegova vlada nije bila obaveštena o pregovorima i da mu je predsednik i izvršni direktor MOL-a Žolt Hernadi u telefonskom razgovoru rekao da su razgovori sa Ukrajincima i Amerikancima počeli još uz ovlašćenje prethodne Orbanove vlade.

Mađar je zatim presekao:

- Dok je vlada Tise na vlasti, takvo skladište neće biti izgrađeno, ni na mađarsko-ukrajinskoj granici niti bilo gde drugde - rekao je premijer.

MOL je ublažio značaj dokumenta, navodeći da je potpisan samo memorandum o razumevanju, odnosno iskaz namere, i da bi eventualna realizacija projekta u svakom slučaju trajala godinama.

To Mađara nije smirilo.

Mađar objavio šta je napisao šefu MOL-a

Premijer je u parlamentu čak pročitao deo poruke koju je poslao Hernadiju nakon njihovog telefonskog razgovora.

- Potpuno je neprihvatljiv način na koji se MOL ponaša. To ćemo i zvanično saopštiti. Od sada očekujemo, očekujem, da MOL prema mađarskoj državi postupa kao prema vlasniku 25 odsto kompanije - pročitao je Mađar.

A zatim dodao:

- Kakve će biti posledice svega ovoga, videćemo.

MOL već skladišti strateške rezerve i učestvuje u velikim regionalnim energetskim poslovima, ali je mađarski premijer jasno stavio do znanja da sporazum sa Naftogazom ne smatra običnom poslovnom odlukom koju kompanija može da donese bez političkog znanja vlade.

BONUS VIDEO