Počeo sveopšti rat Kine i Amerike, Vašington gubi i to žestoko! Hitno se oglasio pukovnik vojske SAD - situacija je stravična

Penzionisani američki pukovnik Daglas Mekgregor tvrdi da se iza rata na Bliskom istoku već odvija veoma ozbiljna promena – slabljenje sistema petrodolara i pomeranje ekonomskog težišta prema Kini.

Njegova procena dolazi u trenutku kada je cena nafte zbog sukoba ponovo prešla 100 dolara za barel, dizel je dostigao izuzetno visoke nivoe, a problemi u Persijskom zalivu prelili su se na transport, poljoprivredu i državne obveznice. Rojters navodi da su istovremeni rast cena energije i troškova zaduživanja ponovo otvorili strah od stagflacije – kombinacije visoke inflacije i slabog privrednog rasta.

Mekgregor kao sliku onoga što običan Amerikanac već oseća navodi poznanika koji je, kako kaže, platio čak 212 dolara da napuni rezervoar kamioneta.

To je pojedinačan slučaj, a ne statistički pokazatelj, ali se uklapa u njegovu širu tezu: rat koji se vodi hiljadama kilometara od američke teritorije počinje direktno da ulazi u kućne budžete.

Američki poljoprivrednici sada prosečno plaćaju oko 6,29 dolara za galon dizela, 68 odsto više nego godinu ranije, a Rojters upozorava da bi se taj trošak mogao preneti i na cene hrane, jer gorivo pogađa i rad mašina i kamionski transport.

Od nafte do hrane – rat se preliva kroz čitavu ekonomiju

Problem se ne završava na benzinskim pumpama.

Persijski zaliv predstavlja jedno od najvažnijih čvorišta svetske proizvodnje i izvoza đubriva. Pre rata kroz Ormuski moreuz prolazila je približno trećina svetske trgovine ureom i gotovo polovina pomorskog izvoza sumpora, sirovina bez kojih moderna poljoprivreda teško može da funkcioniše u sadašnjem obimu.

Poremećaji u proizvodnji i transportu zato se sa energenata prenose na đubrivo, a zatim na cenu useva i hrane.

Organizacija UN za hranu i poljoprivredu upozorila je da kombinacija ratova, skuplje energije, problema sa đubrivom i ekstremnih vremenskih prilika može da izazove novi talas rasta cena hrane tokom ostatka 2026. i 2027. godine.

Istovremeno, skupa energija drži centralne banke pod pritiskom da zadrže ili povećavaju kamatne stope.

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice ovog meseca približio se pet odsto, dok je američki državni dug već premašio 40 biliona dolara. Za Vašington to znači da refinansiranje ogromnog duga postaje sve skuplje upravo u trenutku kada vojni rashodi i druge budžetske obaveze rastu.

Mekgregor upravo u tome vidi vezu između fronta i finansijskih tržišta.

Po njegovoj proceni, SAD više ne mogu da posmatraju rat, inflaciju, državni dug i tržište obveznica kao odvojene probleme.

„Petrodolar je mrtav“

U centru njegovog argumenta nalazi se Saudijska Arabija.

Mekgregor opisuje sistem koji je decenijama povezivao američku vojnu moć, zalivsku naftu i dolar: Rijad je najveći deo svoje nafte prodavao u dolarima, višak prihoda ulagao u američku imovinu i kupovao američko oružje, dok je Vašington pružao bezbednosnu zaštitu saudijskoj monarhiji.

Foto: printscreen

- Mislim da je petrodolar već mrtav - ocenio je Mekgregor u intervjuu, tvrdeći da se međunarodni finansijski sistem ubrzano kreće prema većem broju valuta i centara kapitala.

Pod „petrodolarom“ ovde se misli na širi političko-finansijski sistem, a ne na formalni ugovor koji je Saudijsku Arabiju pravno obavezivao da naftu zauvek prodaje isključivo u dolarima – takav ekskluzivni sporazum nije postojao.

Ali Mekgregor smatra da je suština sistema bila druga: zalivske monarhije verovale su da iza dolarskog finansijskog poretka stoji i američka bezbednosna moć.

Sada se, po njegovom tumačenju, upravo taj deo sporazuma dovodi u pitanje.

Saudijska Arabija se poslednjih nedelja našla pod novim udarima Huta, uključujući napade na energetsku infrastrukturu i Rijad, dok je američka administracija bila uzdržana prema zahtevima da se direktno uključi u novu veliku kampanju protiv Huta. Fajnenšel tajms navodi da je takav stav ozbiljno uznemirio Rijad i otvorio pitanja o pouzdanosti američkih bezbednosnih garancija.

Rojters je takođe ocenio da je nedostatak odlučnije zapadne pomoći tokom najnovije eskalacije dodatno pogodio saudijsko poverenje u tradicionalne saveznike.

Ako Rijad zaključi da više ne može da zavisi od jedne sile za sopstvenu bezbednost, logična posledica je širenje broja partnera – od Turske i Pakistana do Kine, ali i direktnih kanala prema Iranu.

Mekgregor vidi Kinu kako ulazi u ruševine

Tu se pojavljuje Peking.

Ogroman deo infrastrukture Persijskog zaliva moraće da bude obnovljen ukoliko se rat završi: rafinerije, cevovodi, postrojenja za preradu gasa, električna infrastruktura, luke i sistemi za desalinizaciju vode.

Samo popravka energetskih objekata meriće se desetinama milijardi dolara. Američka administracija već predlaže fond od deset milijardi dolara za početak obnove, od čega bi Vašington uložio pet milijardi, a drugu polovinu zemlje regiona.

Mekgregor, međutim, smatra da se pravi pobednik tog procesa može pojaviti sa druge strane Pacifika.

Njegova procena je da Kina raspolaže kombinacijom kapitala, građevinskih kompanija, industrijske proizvodnje i političkih odnosa koja joj omogućava da uđe u veliku obnovu regiona.

U intervjuu objavljenom 22. septembra rekao je da će Peking pokušati da ekonomski iskoristi prostor koji nastaje slabljenjem američkog položaja i uništavanjem velikog dela regionalne infrastrukture.

Ako kineske banke počnu da finansiraju obnovu, kineske kompanije grade rafinerije i luke, a zalivske države paralelno proširuju trgovinu u juanima i drugim valutama, ekonomsko prisustvo Pekinga prirodno dobija i geopolitičku težinu.

Mekgregor upravo tu vidi mnogo veću opasnost za SAD od gubitka jedne baze ili neuspeha jedne vojne operacije.

Dolar još nije pao – ali borba je počela

Njegova tvrdnja da je petrodolar „mrtav“ znatno je radikalnija od onoga što trenutno pokazuju globalni finansijski podaci.

Dolar i dalje ubedljivo drži prvo mesto među svetskim rezervnim valutama. Prema najnovijim podacima Međunarodnog monetarnog fonda, njegov udeo u prijavljenim svetskim deviznim rezervama u prvom kvartalu 2026. čak je porastao sa 56,42 na 57,13 odsto.

To znači da nema naglog bekstva iz dolara.

Ali dugoročnija promena koju Mekgregor opisuje postoji u drugom obliku: Rusija, Kina i deo država Globalnog juga godinama pokušavaju da povećaju trgovinu u nacionalnim valutama i smanje zavisnost od finansijskih kanala koje kontroliše Vašington.

Mekgregor smatra da će rat na Bliskom istoku taj proces ubrzati upravo zato što je pogodio dve stvari istovremeno – poverenje u američku bezbednosnu zaštitu i cenu korišćenja postojećeg globalnog ekonomskog sistema.

Njegova osnovna poruka zato nije da će dolar sutra prestati da bude svetska valuta.

Ona je mnogo šira: država može vojno da dobije pojedinačne bitke, a da istovremeno izgubi deo sistema koji joj decenijama omogućava da jeftinije pozajmljuje novac, održava globalnu tražnju za sopstvenom valutom i pretvara ekonomsku snagu u politički uticaj.

BONUS VIDEO