Obistinilo se najgore! NATO operacija na ruskoj teritoriji kao odgovor na Putinove akcije - jedan incident bi mogao da zbriđe čovečanstvo

Evropske zemlje razmatraju mogućnost izvođenja operacija na ruskoj teritoriji kao odgovor na sabotaže za koje optužuju Moskvu, dok među zvaničnicima NATO-a raste strah da bi jedan ozbiljniji incident mogao da izazove direktan sukob Rusije i Alijanse, piše Njujork tajms.

Prema navodima američkog lista, evropske vlade više ne razgovaraju samo o zaštiti aerodroma, železnica, vojnih objekata i druge infrastrukture. Razmatraju se i protivmere kojima bi Rusiji bila naneta konkretna šteta, uključujući tajne operacije, sajber napade i druge aktivnosti na njenoj teritoriji.

Evropski zvaničnici ne očekuju da će Rusija pokrenuti veliku invaziju na neku članicu NATO-a, smatrajući da postojeći sistem odvraćanja i dalje funkcioniše. Daleko veću opasnost vide u mogućnosti da neka sabotaža ili incident sa dronovima izazove veliki broj žrtava, nakon čega bi politički i vojni odgovor mogao da preraste u otvoreni sukob.

NATO razmatra kako da odgovori Moskvi

Njujork tajms navodi da zapadne obaveštajne službe Rusiji pripisuju sve veći broj sabotažnih aktivnosti, čiji je cilj, prema procenama evropskih zvaničnika, slabljenje podrške Ukrajini.

Dejvid Ketler, nekadašnji visoki obaveštajni zvaničnik NATO-a, danas saradnik vašingtonskog Centra za analizu evropske politike, smatra da Moskva pokušava da oslabi spremnost evropskih država da nastave podršku Kijevu i promeni postojeći bezbednosni poredak na kontinentu.

Prema njegovoj proceni, ruske službe koriste metode kod kojih je teško pouzdano utvrditi odgovornost, dok se obim operacija pažljivo određuje kako bi proizvele političke posledice, ali ne i direktan rat sa NATO-om.

Moskva odbacuje optužbe za organizovanje sabotaža u evropskim državama i tvrdi da nema nameru da napadne članice Alijanse.

Među incidentima koji su izazvali zabrinutost evropskih vlasti Njujork tajms navodi napade na železničku infrastrukturu u Poljskoj, sabotaže u industrijskim postrojenjima, pojavljivanje izviđačkih dronova i navodne planove za ubistva rukovodilaca evropskih kompanija koje proizvode oružje.

Pominje se i slučaj ruske fregate koja je ispaljivala signalne rakete prema danskom helikopteru.

Eksploziv pronađen kod ukrajinskih aviona u Nemačkoj

Posebnu pažnju izazvao je incident na aerodromu Lajpcig-Hale u Nemačkoj, gde je početkom avgusta pronađen dron sa eksplozivom u neposrednoj blizini ukrajinskih transportnih aviona tipa Antonov.

Letelicu je primetio aerodromski radnik, a eksplozija je izbegnuta jer detonator nije funkcionisao. Jedan od ukrajinskih aviona prethodno je prevozio municiju, zbog čega su nemačke vlasti incident ocenile kao pokušaj ozbiljne sabotaže.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint javno je optužio Rusiju za organizovanje napada. Nemački mediji kasnije su objavili da su istražitelji identifikovali nekoliko osumnjičenih osoba povezanih sa Rusijom, uključujući lica za koja se sumnja da imaju veze sa ruskom vojnom obaveštajnom službom.

Rusija odbacuje odgovornost za incident.

Istovremeno su se pojavile i tvrdnje da su nemačke bezbednosne službe nadgledale ukrajinske avione pre otkrivanja drona, kao i sumnje u njihovu moguću umešanost. Međutim, takve optužbe nisu potkrepljene javno dostupnim dokazima, dok nemački istražni organi slučaj vode kao pokušaj sabotaže.

Razmatraju se i napadi na ruske gradove

Prema pisanju Njujork tajmsa, jedan od predloga koji se razmatraju jeste upotreba sajber oružja protiv infrastrukture u Rusiji.

Kao primer mogućeg odgovora analitičari navode privremeno onesposobljavanje informacionih sistema nekog ruskog grada ili moskovskog metroa. Takva operacija trebalo bi da pokaže Moskvi da evropske države mogu da odgovore na napade, a da pritom ne upotrebe konvencionalno naoružanje.

Razmatra se i jačanje protivvazdušne odbrane na teritoriji Ukrajine radi presretanja dronova i raketa koji bi mogli da ugroze članice NATO-a, što je ranije predlagao poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski.

Međutim, među evropskim državama ne postoji saglasnost o tome kakav bi odgovor bio opravdan, niti ko bi donosio odluku o operacijama koje bi mogle da izazovu rusku odmazdu.

Bivši visoki zvaničnik NATO-a Kamil Gran upozorio je da evropske države ne smeju da reaguju ishitreno i tako upadnu u zamku eskalacije, ali ni da zanemare rastući broj bezbednosnih incidenata.

Ruski komentatori, sa druge strane, optužuju evropske vlasti da pričom o ruskim sabotažama skreću pažnju sa ekonomskih teškoća, pada životnog standarda i unutrašnjih političkih problema.

Slične kritike mogu se pronaći i među čitaocima američkih medija, koji dovode u pitanje sve veća vojna izdvajanja i politiku evropskih vlada prema Rusiji.

Uprkos raspravi o oštrijim protivmerama, evropske države zasad nemaju zajednički usaglašen plan za izvođenje operacija protiv Rusije. Prema Njujork tajmsu, najveća prepreka nije samo procena mogućih posledica, već i pitanje kako postići saglasnost među državama NATO-a pre nego što neki novi incident izazove ozbiljnu vojnu krizu.

BONUS VIDEO