Drama u Evropi! Serija atentata na moćnike u režiji najopasnije službe: U sve upleli Rusiju, na pomolu scenario iz najgorih košmara

Ruske obaveštajne službe pojačavaju pripreme za atentate na direktore evropskih kompanija koje proizvode oružje i vojnu opremu za Ukrajinu, upozorili su predstavnici obaveštajnih službi pet evropskih država za Fajnenšel tajms.

Prema njihovim tvrdnjama, potencijalne mete više nisu samo rukovodioci velikih vojnih koncerna, već i vlasnici manjih fabrika dronova, kao i drugi civili uključeni u snabdevanje ukrajinske vojske.

Evropski obaveštajci tvrde da iza ovih aktivnosti prvenstveno stoji ruska vojna obaveštajna služba GRU, koja poslednjih meseci intenzivira tajne operacije na teritoriji evropskih država. Nemačke službe već su upozorile pojedine direktore da pojačaju lično obezbeđenje, dok su neke kompanije počele da angažuju privatne bezbednosne firme.

Prema procenama zapadnih službi, Moskva pokušava da smanji isporuke naoružanja Ukrajini u trenutku kada ruska vojska sporije napreduje na frontu, a domaća ekonomija trpi sve veći pritisak.

Direktori fabrika dronova postaju mete

Fajnenšel tajms navodi da se ruske operacije više ne usmeravaju isključivo na velike proizvođače tenkova, artiljerijskih granata i raketa. Posebnu pažnju obaveštajnih službi privukle su pretnje manjim kompanijama koje proizvode bespilotne letelice i njihove komponente.

Takva preduzeća imaju sve važniju ulogu u snabdevanju ukrajinske vojske, a njihovo poslovanje često zavisi od relativno malog broja stručnjaka i rukovodilaca.

Evropske službe zbog toga strahuju da bi atentat na jednog direktora ili ključnog inženjera mogao ozbiljno da poremeti proizvodnju i isporuke vojne opreme Kijevu.

Nemačka Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka (BfV) pojačala je saradnju sa odbrambenom industrijom. Pojedinim rukovodiocima preporučeno je da angažuju privatno obezbeđenje i preduzmu dodatne mere zaštite, naročito tokom putovanja u inostranstvo.

Prema Fajnenšel tajmsu, u evropskim obaveštajnim krugovima posebno zabrinjava procena da atentati na civile dobijaju sve značajnije mesto u planiranju ruskih tajnih operacija, iako su ranije smatrani izuzetno rizičnim zbog mogućih političkih i bezbednosnih posledica.

Foto: EPA

Amerikanci i Nemci ranije sprečili atentat na šefa Rajnmetala

Jedan od najozbiljnijih slučajeva otkriven je 2024. godine, kada su američke obaveštajne službe došle do informacija o navodnom ruskom planu za ubistvo Armina Papergra, izvršnog direktora nemačkog proizvođača oružja Rajnmetal.

Amerikanci su o tome obavestili nemačke vlasti, koje su potom pojačale zaštitu Papergra i, prema tadašnjim izveštajima Si-En-Ena, sprečile realizaciju atentata.

Rajnmetal je jedan od najvećih evropskih proizvođača artiljerijske municije, oklopnih vozila i druge vojne opreme koju koriste Oružane snage Ukrajine.

Kompanija je takođe pokrenula projekte proizvodnje vojne opreme na ukrajinskoj teritoriji, zbog čega je njeno rukovodstvo ranije dobijalo upozorenja iz Moskve.

Ruske vlasti su 2024. godine saopštile da bi vojna postrojenja Rajnmetala u Ukrajini mogla da budu legitimne mete ruske vojske. Moskva je, međutim, odbacila optužbe o planiranju atentata na direktora kompanije.

Najnovija upozorenja evropskih službi ukazuju da bi se slične pretnje mogle odnositi i na znatno manje proizvođače vojne opreme.

Danska upozorava: Rusi preko Telegrama traže ljude za sabotaže

Danska obaveštajna služba PET saopštila je 7. oktobra da Rusija pokušava da organizuje sabotaže protiv kompanija koje direktno snabdevaju ukrajinsku vojsku.

Analitičarka PET-a Jozefine Kristensen izjavila je da je tokom proleća zabeležen veliki broj priprema za takve operacije, ali da je početkom leta počelo njihovo intenzivnije sprovođenje.

Prema njenim rečima, Moskva je promenila pristup nakon što raniji pokušaji šire destabilizacije nisu uspeli da odvrate NATO od pružanja vojne pomoći Ukrajini.

Ruske službe sada, tvrde danski obaveštajci, pokušavaju da pogode proizvodne kapacitete koji neposredno utiču na stanje na ukrajinskom frontu.

Za takve operacije sve češće se angažuju ljudi bez obaveštajnog ili vojnog iskustva. Regrutovanje se obavlja putem Telegrama, drugih društvenih mreža, pa čak i platformi za video-igre.

Osobama se najpre nude jednostavni zadaci, poput fotografisanja fabrika, skladišta, vozila ili drugih infrastrukturnih objekata. Prikupljene informacije kasnije mogu da posluže za pripremu sabotaža.

Prema PET-u, među regrutovanima ima beskućnika, zavisnika od narkotika i drugih ljudi spremnih da za relativno malu novčanu naknadu izvrše zadatak.

- To može da bude bilo ko ko želi brzo da zaradi novac. Ako prva osoba ne uspe, pokušaće sa drugom, sve dok ne ostvare cilj - rekla je Kristensen.

Danska služba upozorila je i da je rusko Ministarstvo odbrane ranije objavilo spisak evropskih proizvođača dronova i njihovih komponenti, predstavljajući ih kao moguće vojne mete.

Cilj nije samo uništavanje fabrika, već i zastrašivanje Evrope

Prema procenama obaveštajnih službi koje prenosi Fajnenšel tajms, ruske operacije imaju i snažnu psihološku dimenziju.

Pretnje atentatima mogu da navedu rukovodioce kompanija da preispitaju poslovanje sa Ukrajinom, odlože ulaganja ili odustanu od proširenja proizvodnje.

Istovremeno, dodatno obezbeđenje zaposlenih, zaštita fabričkih kompleksa i pojačane mere protiv špijunaže povećavaju troškove poslovanja evropske odbrambene industrije.

Zapadne službe smatraju da Moskva ovakvim aktivnostima pokušava da izazove nesigurnost među evropskim stanovništvom, produbi nesuglasice unutar NATO-a i oslabi političku podršku nastavku vojne pomoći Kijevu.

Pored mogućih atentata, evropski obaveštajci upozoravaju i na povećan broj sabotaža, sajber napada i pokušaja ometanja transportnih pravaca kojima oružje i municija stižu do Ukrajine.

Evropske službe ne smatraju da je neposredna velika ruska kopnena invazija na teritoriju NATO-a, ali procenjuju da će se tajne i hibridne operacije nastaviti i dodatno intenzivirati.