Ko se ovde zapravo maskira, a ko živi u hororu? (FOTO)

Dok ljudi biraju maske, svet životinja podseća na stvarne izazove opstanka

Kadar nedelje u sedmici za nama donosi novu galeriju svetskih fotografija.

Jedni ovih dana biraju kostime veštica, vampira i čudovišta, drugi pokušavaju da pronađu malo zabave u noći kada je strah poželjan, dobrodošao i čak poželjan deo provoda. Izlozi su puni bundeva, deca smišljaju maske, a psi, čak i oni najmanji, postaju deo velike oktobarske kostimirane zabave.

Noć veštica ponovo je stigla, sa svim svojim čudovištima, maskama i neobičnim ritualima. Praznik koji danas povezujemo sa horor filmovima, slatkišima i kostimima ima mnogo starije korene. Nastao je iz keltskog Samhaina, festivala kojim se obeležavao kraj žetve i dolazak zime. Verovalo se da se u noći između 31. oktobra i 1. novembra briše granica između sveta živih i mrtvih, pa su ljudi palili vatre i maskirali se kako bi se zaštitili od zlih duhova. Vekovima kasnije, strah je postao zabava, a čudovišta deo praznične dekoracije.

Ipak, dok se jedni trude da izgledaju što strašnije, stvarnost ne mora mnogo da se potrudi da bi nas podsetila koliko svet ume da bude zastrašujuće mesto.

U Francuskoj i Albaniji ulični protesti pretvaraju se u sukobe, požari i policijski kordoni postaju deo svakodnevice, dok Španija sabira posledice novih tragedija, uključujući i tešku železničku nesreću. U različitim delovima sveta ljudi se suočavaju sa poplavama, nesrećama i neizvesnošću. Čini se da nam za horor više nisu potrebni ni scenaristi ni filmski specijalni efekti.

A onda, između takvih prizora, stižu fotografije koje nas podsećaju da svet nije sastavljen samo od ljudskih sukoba, ambicija i strahova.

U Meksiku su i čivave dobile svoje kostime za Noć veštica. Na Kipru flamingosi preleću iznad jesenjih krošnji i stvaraju prizor koji izgleda kao pažljivo osmišljena razglednica. U Nemačkoj konji trče, dok se u Engleskoj jeleni gotovo neprimetno stapaju sa bojama jesenje šume. U Indiji majmuni slobodno prolaze ulicama, kao da su gradovi odavno postali deo njihovog prirodnog okruženja. 

U belgijskom zoološkom vrtu jaguar Baalam dobio je oktobarski rekvizit bundevu. 

Foto: Reuters Yves Herman

Životinje, za razliku od nas, ne znaju za praznične kalendare, modne trendove i društvene mreže. Ne maskiraju se da bi privukle pažnju, ne prave spektakl od straha i ne planiraju kako će izgledati njihova sledeća fotografija. Njihov svet je mnogo jednostavniji, ali nimalo lakši. Žive u potrazi za hranom, trude se da sačuvaju mladunce, pronađu sklonište i prežive u okruženju koje se neprestano menja. Okruženju koje oblikuje čovek. Gradovi se šire, prirodna staništa nestaju, klimatske promene menjaju uslove života, a životinje se prilagođavaju svetu u kojem sve manje prostora ostaje samo za njih.

Foto: Reuetrs Yiannis Kourtoglou

Možda zato ove fotografije deluju toliko različito, a ipak pripadaju istoj priči. Ljudi pokušavaju da se zabave strahom, dok se životinje suočavaju sa stvarnim izazovima opstanka. Jedni se maskiraju u čudovišta, drugi pokušavaju da pronađu svoje mesto u svetu koji im čovek sve više menja.

Noć veštica traje jednu noć. Kostimi se odlažu, bundeve se pretvaraju u dekoraciju koja će uskoro biti zamenjena novom, a strah postaje samo uspomena na dobru zabavu.

Ali svet u kojem živimo ne skida masku ujutru.

"U divljini je očuvanje sveta.”  Henri Dejvid Tor, američki filozof (1851)