Alarmantno u Americi, umrlo dvoje dece! Smrtonosna zarazna bolest se širi na Evropu, dramatično i u Srbiji

Smrt dvoje dece od malih boginja u američkim saveznim državama Viskonsin i Njujork ukazuje na povratak teške i veoma zarazne bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je bila proglašena iskorenjenom 2000. godine zahvaljujući vakcinaciji, dok se virus i dalje širi i u Francuskoj, izjavila je danas Žili Dina, rukovodilac Nacionalnog referentnog centra za male boginje, zauške i rubeolu.

Zdravstvene vlasti Viskonsina saopštile su 5. novembra da je od malih boginja preminula beba, što je prvi smrtni slučaj od te bolesti u toj saveznoj državi od 1990. godine, prenosi televizija BFM.

 Nekoliko dana ranije, Njujork je prijavio smrt deteta u ruralnom području u blizini granice sa Kanadom. 

U susednoj američkoj saveznoj državi Pensilvanija, pet smrtnih slučajeva od početka godine u slabo vakcinisanim amiškim zajednicama pripisano je malim boginjama.

Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) registrovali su gotovo 5.000 slučajeva malih boginja u 2026. godini, dvostruko više nego prošle godine. 

Stručnjaci kao glavne razloge navode pad vakcinacije i sve veće nepoverenje prema zdravstvenim vlastima. 

Vakcinacija dece koja polaze u školu pala je sa 95,2 odsto u školskoj 2019/20. godini na 92,4 odsto u 2025/26. godini.

U Francuskoj je 2025. godine registrovano 1.176 sumnjivih slučajeva, od kojih je 319 zahtevalo bolničko lečenje, a sedam osoba je preminulo. 

Od početka ove godine do 30. septembra registrovana su 114 slučaja, pri čemu je 41 osoba hospitalizovana, bez zabeleženih smrtnih ishoda.

Dina je za televiziju BFM upozorila da se male boginje često pogrešno smatraju bezazlenom dečjom bolešću, iako mogu da izazovu teške komplikacije, uključujući upalu pluća i encefalitis, a u nekim slučajevima i smrt. 

Foto: EPA

Posebno su ugrožene bebe i osobe sa oslabljenim imunitetom, koje neke zbog zdravstvenog stanja ne mogu da prime vakcinu.

U Francuskoj je vakcinacija protiv malih boginja obavezna za svu decu rođenu od 1. januara 2018. godine. 

Prva doza preporučuje se sa navršenih 12 meseci, a druga između 16. i 18. meseca života. 

Dina navodi da je za sprečavanje širenja virusa neophodno održavati vakcinaciju od najmanje 95 odsto sa dve doze i to u svim regionima i među svim grupama stanovništva.

Male boginje spadaju među najzaraznije poznate infektivne bolesti. 

Jedna zaražena osoba, u populaciji bez imuniteta, može u proseku da zarazi između 12 i 18 ljudi. 

Zbog toga i manje zajednice sa nedovoljnim vakcinacijom mogu da postanu žarišta epidemije.
Dina ocenjuje da je iskorenjivanje malih boginja teoretski moguće, jer virus nema životinjski rezervoar, a postoji veoma efikasna vakcina. 

Međutim, globalno iskorenjivanje otežavaju nejednak pristup vakcinaciji, oružani sukobi, humanitarne krize i prekidi programa imunizacije, zbog čega će, dok god virus cirkuliše u bilo kojem delu sveta, postojati rizik od njegovog ponovnog unošenja u zemlje u kojima je bio potisnut.

Podsećamo, pre dva dana na teritoriji Grada Bora proglašena je epidemija zbog pojave morbila, odnosno malih boginja.

BONUS VIDEO