Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943. godine? Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, alternativna istorija i mogući ishodi su nezaobilazna tema. Kašnjenja u izvođenju operacija, „pogrešne" odluke jedne i druge strane.
Zbog čega Francuska i Britanija nisu uništile Hitlera 1938.? Zbog čega Francuska i Britanija nisu napale Hitlera 1939.? Zbog čega Hitler nije uništio Britaniju 1940.?
Pitanja se mogu nizati u beskonačnost. Međutim kada govorimo o periodu kada je rat bio u poodmakloj fazi i kada je antifašistička koalicija delovala sinergično, otvarana su brojna pitanja o nekim realnim mogućim ishodištima Drugog svetskog rata.
Jedna od takvih operacija koja je indikator da je od druge polovine 1943. slom Nemačke bio fingiran je poznata bombarderska operacija „Gomora".
Zastrašujuća do tada, neviđena bombarderska kampanja koja je počela 27. jula 1943. trajala je osam dana i sedam noći. U čitavoj operaciji učestvovalo je više od 3.000 bombardera.
Snovi Artura Harisa o „oluji koju će Nemačka požnjeti" ostvareni su u punom smislu te reči. Vatrena stihija koja je održavana toplim vremenom i neprekidnim bombardovanjem ubila je od 42 hiljada ljudi a ranila preko 120 hiljada.
Hamburg je bio paralisan grad. Zbog primene sistema „prozor" Saveznici su omeli nemačke radare i pretrpeli minimalne gubitke, svega oko 12 aviona.
Dvanaest aviona sa više od 40.000 pobijenih Nemaca i paralisani Habmurg. Čini se kao vrlo efikasna misija.
U posleratnom dokumentarcu Tajni rat, bivši nemački ministar naoružanja Albert Šper je izjavio: „Ostali smo prilično iznenađeni kad je prvi put bombardovan Hamburg jer ste koristili neke nove aparate (countermeasure) koji su sprečavali našu PVO da uoči vaše bombardere.
Zbog toga ste imali dosta uspeha, a ovi napadi na Hamburg su se ponovili nekoliko puta, i svaki put uspeh je bio sve veći a naše očajanje sve dublje, pa sam tada na sastanku u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva rekao da ćemo doživeti kolaps ukoliko ponovite ove uspehe u još četiri ili pet nemačkih gradova."
Da li je moguće da Saveznici nisu znali za katastrofalne posledice bombarderske misije i da sa nekoliko takvih misija mogu da bace nemačku pozadinu na kolena?
Šanse su gotovo nikakve, s obzirom da se posle rata razotrkilo da su neki nemački visoki obaveštajni oficiri sarađivali sa britanskom obaveštajnom službom.
Čak i ako dodamo nekoliko razarajućih bombardovanja (u smislu civilnih žrtava) ništa se nije moglo uporediti sa bombardovanjem Hamburga.
Da Saveznicima ubijanje civila nije predstavljalo moralnu prepreku u dobijanju rata govore nam i bombardovanja Japana ali i bombardovanje Drezdena koji na samom kraju rata nije bio grad od strateške važnosti.
Iz sovjetske perspektive, Saveznici su mogli da urade mnogo više na dobijanju Trećeg rajha a po nekim istoričarima i analitičarima pravi razlog zbog čega Saveznici nisu napravili „magičnih četiri do pet Gomora" predstavljalo je ponovnu podelu sveta.
U trenutku kada je operacija bila izvršena, Saveznici su tek počinjali svoja iskrcavanja na jugu Italije odakle nisu mogli da uzmu „svoj" deo Evrope u novoplaniranoj podeli sveta.
Jedina kopnena sila koja je mogla da iskoristi slom nemačke pozadine bila je Crvena Armija.
Prema ovoj verziji, slične bombarderske misije sa istim ciljem nisu sprovođenjene jer je poraz Nemačke od tog trenutka bio fingiran.
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943.?
Ako izračunamo koliko je bombarderskih misija izvedeno sa ciljem uništenja industrijskih objekata, brana, ili kao podrška kopnenim trupama Saveznika, dolazi se do vrlo jednostavne kalkulacije da su Saveznici mogli da ponove vrlo lako operaciju „Gomora" ne pet puta kao što je Šper tvrdio već sto puta i više od toga.
Artur Haris je u nekoliko navrata izjavio da za njega ne postoje moralne prepreke ukoliko će one sačuvati živote britanskih vojnika. Nakon operacije Gomora, Artur Haris je rekao ser Čarlsu Portalu, da će do aprila meseca 1944. baciti Nemačku na kolena sa ovakvim misijama.
Očito je da Artur Haris nije imao šire političke kontekste kao njegov pretpostavljeni Vinston Čerčil kada je razmišljao o bržoj i potpunoj pobedi sa konceptom operacije „Gomora".
Verzija o ponovnoj podeli sveta ne može se olako odbaciti. Da su Saveznici 1943. bacili nemačku pozadinu na kolena, Crvena Armija bi jedina eksploatisala uspeh i imala perspektivu da proširi komunizam zapadnije od granica do kojih je došla na kraju rata, čime bi Sovjetski Savez stekao veliku prednost u posleratnoj podeli sveta.
Umesto toga, poraz Nemačke je fingiran jer iz Italije nije moglo biti govora o nikakvom strategijskom nastupanju savezničkih armija, što je tek bilo moguće nakon operacije „Overlord" nakon koje je ponovna podela sveta bila moguća.
Takođe, fingiranje kraja rata dovodi se u vezu sa iznurivanjem budućeg ideološkog neprijatelja koji je pretrpeo još nekoliko miliona ubijenih vojnika i civila kao posledice prolongiranja ratnih dejstava.
Naravno u potpunosti se ne može sagledati perspektiva razvoja događaja u slučaju da su se Saveznici odlučili na takav korak 1943-1944 usled brojnih unutrašnjih sila u Nemačkoj, mogućih separatnih primirja usled „opasnosti" sa Istoka, ali nam svakako govore da je sa čisto vojne tačke gledišta rat mogao biti završen znatno ranije.
Analize prošlosti omogućavaju nam da perspektivnije sagledamo vojne operacije u modernom ratovanju koje su isto tako projekat političke volje i ekonomskih interesa.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Američki novinar Taker Karlson izjavio je da je Moskva na njega ostavila neuporedivo snažniji utisak od Njujorka i da se ne odriče ranijih pohvala ruskoj prestonici.
Nemačka mora ponovo da kupuje jeftinu naftu i gas od Rusije i što pre da se uključi u mirovne pregovore sa Moskvom, poručila je kopredsednica Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel, čija je partija samo nekoliko dana ranije odnela ubedljivu pobedu na izborima u Saksoniji-Anhalt.
Politički inženjering i obmane nisu novost na srpskoj sceni, ali ono što su građani doživeli kroz projekat takozvane "studentske" liste prevazilazi sve dosadašnje domete političkog bezobrazluka, u svojoj najnovijoj kolumni piše Dražen Živković, glavni i odgovorni urednik TV Prva za Crnu Goru i osnivač portala Borba.me.
Ideolozi i politički nalogodavci blokaderske liste, koju iz senke vode Bojan Pajtić i Dušan Petrović, izveli su brutalan udar na Srpsku pravoslavnu crkvu, srpske svetinje i celokupan verujući narod u našoj zemlji!
Blokaderi i njihovi takozvani lideri definitivno su izgubili svaki dodir sa realnošću i sopstvenim narodom, pa su rešili da upravljanje Srbijom prenesu na komandne centre u inostranstvu!
Dok su zgubidani juče marširali ka RIK-u glumeći "oslobodioce", jedna od blokaderki je preko društvene mreže TikTok prenosila šetnju uživo i u naletu besa otkrila šta zapravo misli o generalu Ratku Mladiću.
Plavi tim poražen je u prvoj borbi druge sezone Exatlona Srbija, a nakon borbe su otišli u lošiji kamp, koji značajno siromašniji od onog u kojem su Crveni.
U prvoj epizodi najvećeg sportskog rijalitija Exatlon Srbija, koja je emitovana večeras na televiziji Informer, pobedu je odneo Crveni tim i tako sebi obezbedio luksuzni smeštaj.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Letovanje jedne porodice iz Srbije u Grčkoj pretvorilo se u pravu noćnu moru kada je divlja životinja ušla u njihov šator i napala malo dete. Incident se dogodio u kampu kod Neos Marmarasa, a dete je zbog povreda na licu hitno prebačeno u bolnicu u Solunu
Pljačke banaka danas su ređe nego ranije, ali i dalje predstavljaju ozbiljnu pretnju po bezbednost ljudi i imovine, ističe kriminolog Dejan Radenković, povodom slučaja iz Mostara kada su maskirani napadači oteli novac od obezbeđenja, nakon čega je pronađeno zapaljeno vozilo kojim je počinjeno razbojništvo.
Policija je uhapsila D.S. iz Srpca u Laktašima nakon saobraćajne nezgode u kojoj je jedno lice povređeno, kod kojeg je utvrđeno 1,69 g/kg alkohola u organizmu, a on je pokušao pobeći i fizički napao i povredio policijske službenike.
Na današnji dan navršava se tačno godinu dana od nezapamćenog zločina u naselju Veliko Polje kod Obrenovca, kada je Srđan Popović (37) iz automobilom pregazio svog rođaka Igora J. (45), snimio njegovo umiranje i snimak okačio na Instagram, da bi samo nekoliko meseci kasnije i sam preminuo u zatvorskoj bolnici pre izricanja presude.
Na 78. dodeli prestižnih Emi nagrada u Los Anđelesu najveći trijumf ostvarila je horor-komedija "Widow’s Bay", koja je sezonu završila sa neverovatnih 14 osvojenih priznanja, dok je briljantni Metju Ris ispisao istoriju televizije osvojivši dve nagrade za glavne muške uloge tokom iste večeri.
Lejdi Gaga i njen verenik Majkl Polanski navodno su postali roditelji. Vest su preneli pojedini strani mediji, ali poznata pevačica i njen partner još se nisu javno oglasili povodom prinove.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
Skidanje, pranje, peglanje i ponovno kačenje zavesa mnogima je jedan od najdosadnijih kućnih poslova. Ipak, postoji jednostavan način da ih osvežite između dva pranja i to bez skidanja sa karniše.
Iznenadna slabost, teškoće sa govorom, asimetrija lica, zbunjenost, gubitak ravnoteže, problemi sa vidom i glavobolja mogu biti simptomi moždanog udara.
Instagram nastavlja da menja način na koji uređujemo svoje profile, a najnovija opcija mogla bi posebno da se dopadne korisnicima kojima je važno kako izgleda njihova glavna mreža fotografija.
Bela odeća može izgledati besprekorno, ali pogrešan izbor donjeg veša lako može da pokvari ceo utisak. I dok većina prvo pomisli na beli veš, bež i njanse zagasite crvene nijanse mogu biti mnogo diskretnije ispod bele tkanine.
Mnogi ljudi seks i dalje povezuju prvenstveno sa penetracijom, iako seksualni odnos obuhvata mnogo više od toga. Predigra, bliskost i različiti oblici intimnosti takođe imaju važnu ulogu u seksualnom doživljaju.
Glumica Jelisaveta Orašanin izjavila je da je "danas teže sačuvati privatnost nego ranije", a to je rekla samo tri dana pre nego što se saznalo za njen razvod.
Odlazak Ane Bekute nakon punih 12 godina u žiriju "Zvezda Granda" zapalio je region, a ovo je idealan trenutak da zavirimo u istoriju studija u Šimanovcima i podsetimo se odlazaka koji su zatresli temelje najgledanijeg šou-programa!
Brak pevača Radiše Trajkovića Đanija i Slađe nije uvek bio posut laticama, a on je priznao da joj nije bio veran, kao i da ga je zbog toga ona išamarala.
Pevačica Zorica Marković bez zadrške je govorila o koleginici Viki Miljković, ističući da smatra da bi se mnogo bolje snašla u ulozi člana žirija u popularnom muzičkom takmičenju "Pinkove zvezde".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.