Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943. godine? Kada govorimo o Drugom svetskom ratu, alternativna istorija i mogući ishodi su nezaobilazna tema. Kašnjenja u izvođenju operacija, „pogrešne" odluke jedne i druge strane.
Zbog čega Francuska i Britanija nisu uništile Hitlera 1938.? Zbog čega Francuska i Britanija nisu napale Hitlera 1939.? Zbog čega Hitler nije uništio Britaniju 1940.?
Pitanja se mogu nizati u beskonačnost. Međutim kada govorimo o periodu kada je rat bio u poodmakloj fazi i kada je antifašistička koalicija delovala sinergično, otvarana su brojna pitanja o nekim realnim mogućim ishodištima Drugog svetskog rata.
Jedna od takvih operacija koja je indikator da je od druge polovine 1943. slom Nemačke bio fingiran je poznata bombarderska operacija „Gomora".
Zastrašujuća do tada, neviđena bombarderska kampanja koja je počela 27. jula 1943. trajala je osam dana i sedam noći. U čitavoj operaciji učestvovalo je više od 3.000 bombardera.
Snovi Artura Harisa o „oluji koju će Nemačka požnjeti" ostvareni su u punom smislu te reči. Vatrena stihija koja je održavana toplim vremenom i neprekidnim bombardovanjem ubila je od 42 hiljada ljudi a ranila preko 120 hiljada.
Hamburg je bio paralisan grad. Zbog primene sistema „prozor" Saveznici su omeli nemačke radare i pretrpeli minimalne gubitke, svega oko 12 aviona.
Dvanaest aviona sa više od 40.000 pobijenih Nemaca i paralisani Habmurg. Čini se kao vrlo efikasna misija.
U posleratnom dokumentarcu Tajni rat, bivši nemački ministar naoružanja Albert Šper je izjavio: „Ostali smo prilično iznenađeni kad je prvi put bombardovan Hamburg jer ste koristili neke nove aparate (countermeasure) koji su sprečavali našu PVO da uoči vaše bombardere.
Zbog toga ste imali dosta uspeha, a ovi napadi na Hamburg su se ponovili nekoliko puta, i svaki put uspeh je bio sve veći a naše očajanje sve dublje, pa sam tada na sastanku u Ministarstvu ratnog vazduhoplovstva rekao da ćemo doživeti kolaps ukoliko ponovite ove uspehe u još četiri ili pet nemačkih gradova."
Da li je moguće da Saveznici nisu znali za katastrofalne posledice bombarderske misije i da sa nekoliko takvih misija mogu da bace nemačku pozadinu na kolena?
Šanse su gotovo nikakve, s obzirom da se posle rata razotrkilo da su neki nemački visoki obaveštajni oficiri sarađivali sa britanskom obaveštajnom službom.
Čak i ako dodamo nekoliko razarajućih bombardovanja (u smislu civilnih žrtava) ništa se nije moglo uporediti sa bombardovanjem Hamburga.
Da Saveznicima ubijanje civila nije predstavljalo moralnu prepreku u dobijanju rata govore nam i bombardovanja Japana ali i bombardovanje Drezdena koji na samom kraju rata nije bio grad od strateške važnosti.
Iz sovjetske perspektive, Saveznici su mogli da urade mnogo više na dobijanju Trećeg rajha a po nekim istoričarima i analitičarima pravi razlog zbog čega Saveznici nisu napravili „magičnih četiri do pet Gomora" predstavljalo je ponovnu podelu sveta.
U trenutku kada je operacija bila izvršena, Saveznici su tek počinjali svoja iskrcavanja na jugu Italije odakle nisu mogli da uzmu „svoj" deo Evrope u novoplaniranoj podeli sveta.
Jedina kopnena sila koja je mogla da iskoristi slom nemačke pozadine bila je Crvena Armija.
Prema ovoj verziji, slične bombarderske misije sa istim ciljem nisu sprovođenjene jer je poraz Nemačke od tog trenutka bio fingiran.
Saveznici su shvatili da se masovnim bombardovanjem nemačkih civila Nemačka može baciti na kolena, ali ko bi od toga imao korist 1943.?
Ako izračunamo koliko je bombarderskih misija izvedeno sa ciljem uništenja industrijskih objekata, brana, ili kao podrška kopnenim trupama Saveznika, dolazi se do vrlo jednostavne kalkulacije da su Saveznici mogli da ponove vrlo lako operaciju „Gomora" ne pet puta kao što je Šper tvrdio već sto puta i više od toga.
Artur Haris je u nekoliko navrata izjavio da za njega ne postoje moralne prepreke ukoliko će one sačuvati živote britanskih vojnika. Nakon operacije Gomora, Artur Haris je rekao ser Čarlsu Portalu, da će do aprila meseca 1944. baciti Nemačku na kolena sa ovakvim misijama.
Očito je da Artur Haris nije imao šire političke kontekste kao njegov pretpostavljeni Vinston Čerčil kada je razmišljao o bržoj i potpunoj pobedi sa konceptom operacije „Gomora".
Verzija o ponovnoj podeli sveta ne može se olako odbaciti. Da su Saveznici 1943. bacili nemačku pozadinu na kolena, Crvena Armija bi jedina eksploatisala uspeh i imala perspektivu da proširi komunizam zapadnije od granica do kojih je došla na kraju rata, čime bi Sovjetski Savez stekao veliku prednost u posleratnoj podeli sveta.
Umesto toga, poraz Nemačke je fingiran jer iz Italije nije moglo biti govora o nikakvom strategijskom nastupanju savezničkih armija, što je tek bilo moguće nakon operacije „Overlord" nakon koje je ponovna podela sveta bila moguća.
Takođe, fingiranje kraja rata dovodi se u vezu sa iznurivanjem budućeg ideološkog neprijatelja koji je pretrpeo još nekoliko miliona ubijenih vojnika i civila kao posledice prolongiranja ratnih dejstava.
Naravno u potpunosti se ne može sagledati perspektiva razvoja događaja u slučaju da su se Saveznici odlučili na takav korak 1943-1944 usled brojnih unutrašnjih sila u Nemačkoj, mogućih separatnih primirja usled „opasnosti" sa Istoka, ali nam svakako govore da je sa čisto vojne tačke gledišta rat mogao biti završen znatno ranije.
Analize prošlosti omogućavaju nam da perspektivnije sagledamo vojne operacije u modernom ratovanju koje su isto tako projekat političke volje i ekonomskih interesa.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Neposredno pre nego što je zajedno sa svojom ljubavnicom Evom Braun izvršio samoubistvo u svom bunkeru 30. aprila 1945. Adolf Hitler je izašao na otvoreno da, sa jednim SS oficirom, pogleda štetu nastalu nakon bombardovanja saveznika. Tako je nastala ova fotografija za koju se veruje da je poslednja na kojoj se vidi čovek koji je izazvao Drugi svetski rat.
Bivši mađarski premijer Viktor Orban čestitao je Miloradu Dodiku i SNSD-u izborni rezultat u Bosni i Hercegovini, poručivši da je stranka dobila snažan mandat da nastavi borbu za interese i prava Republike Srpske.
Dok se u javnosti ne stišava bura oko ostvarenja Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", hrvatski glumac Rene Bitorajac rešio je da se oglasi video-porukom na Instagramu i pokuša da opere ruke od sopstvene uloge u ovom filmu, ali i od prozivki sa kojima se suočava.
Vladanka Malović, šef Službe za informisanje Srpske napredne stranke, ponovo je urnisala Nemnju Rujevića, glavnog urednika "Dojče velea" poznatom po napadima na Srbe i negiranju i relativizovanju zločina nad Srbima.
Blokaderski advokat i član NVO "Crta" Vladimir Tupanjac se našao u jednoj šizofrenoj situaciji. Nakon što je objavljen snimak na kojem on savetuje blokadere da ako napadaju policiju stave fantomke, on se obratio policiji.
Takmičar Crvenog tima, Vuk Džudović, je u emisiji "Druga strana Exatlona" naveo da voli kada njegova devojka igra video igre, kao i kada ih igraju zajedno.
Prema prognozi meteorologa Ivana Ristića, miholjsko leto zadržaće se sve do petka, 9. oktobra, kada će doći do promene vremena i osetnog pada temperature.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Dubravka Đedović Handanović izjavila je da je 50.000 kuća i stanova već energetski efikasnije uz pomoć subvencija države.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u tehničkom mandatu Dragan Glamočić izjavio je da je šest osoba uhapšeno zbog izazivanja požara paljenjem strnjika.
Policija u Pančevu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Vršcu uhapsila je G.T. (45) iz Plandišta, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo zelenaštvo.
Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Aleksandra D. (24) zbog postojanja opravdane sumnje da je 13. maja 2026. godine na teritoriji GO Obrenovac lišio života M.G. na pragu njegove porodične kuće, zadajući mu mačetom ubod u grudi.
Policija u Beogradu, u saradnji sa Trećim osnovnim јavnim tužilaštvom u tom gradu, identifikovala je i uhapsila L. S. (18), zbog postoјanja osnova sumnje da јe izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti.
Pljevljak I. J. ubijen je danas oko 14 časova u parku preko puta zgrade Opštine u centru Pljevalja, kada ga je nakon kraće verbalne rasprave nožem nasmrt izbo drugi muškarac (30), koji je ubrzo potom uhapšen.
Državljanin Crne Gore Aleksandra P. (36) izručen je danas iz Republike Srbije u Crnu Goru po međunarodnoj poternici NCB Interpol Podgorica, radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Podgorici zbog sumnje da je kao član kriminalne organizacije učestvovao u teškom ubistvu i otmici.
Film "Diger", u kojem Tom Kruz igra moćnog naftnog tajkuna suočenog sa ekološkom katastrofom gigantskih razmera, doživelo je strahovit debakl na bioskopskim blagajnama, preteći da postane jedan od najvećih promašaja u istoriji sedme umetnosti.
Dubravka Mijtović kaže da je najviše filozofiranja i mlataranja rukama doživela od prosečnih i nekvalitetnih ljudi, ali ne i kod ostvarenih ličnosti poput Milene Dravić.
Dok se u javnosti ne stišava bura oko ostvarenja Lordana Zafranovića "Zlatni rez 42: Djeca Kozare", hrvatski glumac Rene Bitorajac rešio je da se oglasi video-porukom na Instagramu i pokuša da opere ruke od sopstvene uloge u ovom filmu, ali i od prozivki sa kojima se suočava.
Sofija Vergara zapalila je Nedelju mode u Parizu pojavivši se na ekskluzivnoj zabavi magazina 72 Magazine u smeloj haljini koja je istakla njene obline i još jednom potvrdila njen status modne ikone.
Većina putnika, njih čak 38 odsto, ima automatsku naviku da po ulasku u hotelsku sobu odmah spusti kofer na krevet i počne sa raspakivanjem. Ipak, stručnjaci za putovanja i javno zdravlje upozoravaju da je to velika greška.
Jedan zlatni retriver ima svoj omiljeni vidikovac sa kojeg posmatra more. Pas Zebi redovno naslanja prednje šape na isti niski zid kako bi uživao u pogledu na plažu. Video objavljen na profilu prikazuje ga u toj pozi u svako doba dana i u svim vremenskim uslovima.
Folk diva Svetlana Ceca Ražnatović pojavila se na snimanju nove epizode muzičkog takmičenja, a svojim modnim izdanjem još jednom je privukla veliku pažnju.
Ćerka Saše Popovića i pevačice Suzane Jaovanović važi za jednu od najskromnijih devojaka među decom poznatih ličnosti, ona je odustala od fakulteta i posvetila se zanatima.
Voditelj Ognjen Amidžić govorio je o sinu pevačice Stoje Novaković, Milanu Popovu, koji se trenutno takmiči u "Pinkovim zvezda", a dotakao se i toga da li je njegov put lakši zato što je naslednik popularne pevačice.
Jedan od najboljih bendova u Srbiji i regionu, "Chegi Bend" priprema spektakularno muzičko veče posvećeno najlepšim pesmama sa prostora bivše Jugoslavije, a ceo prihod od koncerta biće udvostručen i doniran u humanitarne svrhe
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.