Bolelo me je kao da je neko zapalio crkvu u mom selu! Arno Gujon otkrio nepoznate detalje iz svog života, a evo kako je upoznao svoju suprugu (FOTO)

Francuz po rođenju, Srbin po opredeljenju, Arno Gujon, veliki humanitarni radnik i osnivač organizacije "Solidarité Kosovo", koji je trenutno i direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, dao je ekskluzivni intervju za Informer.rs.

Njegova posvećenost i lični angažman u rešavanju problema Srba na Kosovu počeli su još u njegovim studentskim danima, kada je, pod utiskom teških fotografija iz perioda pogroma, odlučio da se bori za pravdu i pomogne ugroženim ljudima.

Kroz brojne humanitarne akcije i projekte, njegova organizacija je postala jedna od najvažnijih u pomaganju srpskim enklavama na Kosovu, obezbeđujući pomoć u hrani, lekovima, obrazovanju i obnovi infrastrukture.

U ovom intervjuu, Arno Gujon deli svoja iskustva i pogled na trenutnu situaciju Srba na Kosovu, izazove sa kojima se suočavaju, kao i važnost očuvanja srpske kulturne baštine, putu Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji a otkrio je i malo poznate stvari iz svog privatnog života.

Kultura

KULTURNA OFANZIVA! Gujon u Danskoj predstavio Miroslavljevo jevanđelje

Digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja - najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog rukopisa, predstavljena je danas u Kraljevskoj biblioteci u Kopenhagenu, a tom prilikom direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon upoznao je dansku javnost i diplomatski kor iz skoro 40 zemalja sa posebnim duhovnim i materijalnim značajem tog rukopisa iz 12 veka napisanog na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu.

26.11.2024

20:48

Politika

Tražio sam više sluha za srpsku stranu u SAD! Gujon: Za njih to nije glavna tema, a za 100.000 Srba je pitanje života i smrti!

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu dilomatiju Vlade Srbije Arno Gujon istakao je da je u razgovorima u SAD tražio više sluha za srpsku stranu u vezi Kosova i Metohije.

23.10.2024

10:31

Foto: informer.rs

* Vi ste već dugi niz godina angažovani na Kosovu. Kako biste opisali trenutnu situaciju Srba na Kosmetu?

Jedan od proriteta rada Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju čiji sam direktor jeste širenje u svetskoj javnosti istine i činjenica o teškom položaju srpskog naroda na KiM. Situtacija je izuzeno teška. Srbi na KiM proživljavaju pravi teror. Od dolaska Kurtija na čelo prvremenih institucija, primetno je povećanje direktnih napada na srpski narod, koji nažalost u najvećem broju slučajeva ostaju nerasvetljeni i nekažnjeni. Od početka ove godine prijavljeno je 113 napada, o tome sam nedavno pričao tokom gostovanja u francuskom programu kod poznatog voditelja Andrea Berkofa. Krajem oktobra smo objavili na engleskom jeziku mapu fizičkih napada i policijske brutalnosti u južnoj srpskoj pokrajini od kad je Aljbin Kurti preuzeo vlast. Trenutno se na severu Kosova i Metohije vodi intezivna kampanja nasilja i proterivanja prema preostalom srpskom stanovništvu pod izgovorom uvođenja reda i zakona. Ove akcije imaju za cilj suzbijanje srpskog faktora na severu Kosova i 'tiho proterivanje' Srba iz pokrajine.

Ono što je primetno je da kako se izbori u južnoj srpskoj pokrajini približavaju, Kurtijev režim sve otvorenije sprovodi svoju viziju etnički čistog Kosova i Metohije. O težini situacije u kojoj se Srbi na KiM trenutno nalaze najbolje svedoči podatak da je u poslednje dve godine čak 14% Srba napustilo sever Kosmeta. To je strategija vlasti u Prištini i Kurtijevog ekstremnog pokreta Samoopredeljenje, koji pokušavaju da mobilišu svoje biračko telo pred predstojeće izbore. Umesto da ponude konkretna rešenja za probleme i poboljšanje kvaliteta života građana, oni kao alternativu promovišu politiku ekstremizma, nacionalizma i mržnje prema srpskom narodu. Tome u prilog ide i skandalozna i nezakonita odluka da se predstavnicima Srpske liste zabrani prisustvo na sednici takozvane Skupštine Kosova, uz njihovo neprihvatljivo etiketiranje kao terorista i kriminalaca.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

* Šta vas je motivisalo da se odlučite za humanitarni rad na Kosovu, i kako je vaša organizacija Solidarité Kosovo počela sa radom?

Kao student, na drugoj godini studija posetio sam u Parizu izložbu fotografija svog prijatelja. Bile su to amaterske fotografije, nastale odmah nakon pogroma na Kosovu i Metohiji. Slike su bile potresne. Video sam slike kuća i crkava u plamenu i osećao sam se užasno, bolelo me je kao da je neko zapalio crkvu u mom selu. Po meni, tada je srušen i uništen jedan deo evropske civilizacije. Nikada neću zaboraviti te prizore dece na fotografijama, u njihovim očima se mogao prepoznati strah i nemoć. Bio sam revoltiran i šokiran i preovladao je i osećaj tuge. Pitao sam se kako je moguće da se ovo dešava početkom 21. veka, u srcu Evrope? Tada sam odlučio da nešto moram da uradim, da pomognem tim ljudima. Imao sam 19 godina i zajedno sam sa bratom osnovao humanitarnu organizaciju „Soldarnost za Kosovo”. Počeo sam sa prijateljima i podorodicom da prikupljam pomoć u vidu školskog pribora, igračaka za decu. Prodavali smo kolače, išli od vrata do vrata i pričali Francuzima o Srbima na Kosovu. Do kraja godine smo uspeli da prikupimo dovoljno pomoći da iznajmimo jedan mali kombi i krenuli smo put Kosova i Metohije. Nismo znali jezik, nismo poznavali nikoga, pitali smo se kako će nas dočekati? Da li će nas Srbi osuditi zbog načina kako ih je zvanična Francuska napustila nekoliko godina ranije? Kada smo stigli na Kosovo ljudi su nas gledali u neverici, ali su nas dočekali kao što brat dočekuje brata. Bilo im je neverovatno to što su četvorica mladića prešla toliko kilometara do njihovih zabačenih sela kako bi im doneli pomoć i rekli da nisu sami u toj borbi. Od tada je prošlo 20 godina i naša mala studentska organizacija „Solidarnost za Kosovo” postala je jedna od najvećih na Balkanu.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

* Kakvi su, prema Vašem iskustvu, svakodnevni izazovi sa kojima se suočavaju Srbi na Kosovu?

Izuzetno teški! Pogotovo život u enklavama, gde su Srbi često izloženi napadima, pretnjama i vandalizmu, uključujući uništavanje imovine, verskih objekata i groblja. Psihološki pritisak je ogroman, jer je prisutan stalni osećaj nesigurnosti i marginalizacije koji utiče na mentalno zdravlje, naročito mladih ljudi. Srbi na Kosovu i Metohiji za mene lično predstavljaju istinsku inspiraciju, jer svojom snagom, istrajnošću i nepokolebljivom voljom ne odustaju ni u najtežim trenucima. Srbi su poput hrasta, možeš ih iseći, ali ne i saviti. To je samo dokaz koliko je taj narod žilav i nepokoran.

* Vaša organizacija se bavi pomoći Srpskoj zajednici na Kosovu. Koji su to najvažniji projekti koje ste sproveli do sada?

Punih 20 godina postoji humanitarna organizacija Solidarnost za Kosovo, u okviru koje smo realizovali 55 humanitarnih konvoja. U okviru jubilarnog 20. Božićnog konvoja, pripremili smo pun šleper nove garderobe, igračaka i školskog pribora. Kao i svake godine naši volonteri iz Francuske, će preći ukupno 4.000 kilometara kako bi sa Srbima u enklavama na Kosovu i Metohiji proslavili zajedno Novu Godinu i Božić i dovezli pomoć. Većina volontera uzima slobodne dane od odmora, kako bi krenuli na ovaj put. Zaista punog srca žele da pomognu ljudima na KiM i budu sa njima za praznike. Moram priznati da su priče volontera pune emocija i potresnih priča o životu Srba na KiM. Čim se vrate, oni će na konferencijama i gostovanjima u medijima pričati o ljudima na KiM i njihovom životu.

Ove godine smo po 13. put vodili decu sa KiM na letovanje, preko naše organizacije do sada je 600 dece je bilo na letovanju. Njihova radost, iskreni osmesi za nas su bila prava nagrada. Bićemo uz njih dokle god im je naša pomoć potrebna!

Humanitarna organizacija „Solidarnost za Kosovo“ je renovirala ukupno 53 škole širom Kosova i Metohije u vrednosti od preko milion i trista pedeset hiljada evra. Tokom prethodnih godina podelili smo plastenike, izgradili samoodržive farme, renovirali medicinske ustanove, pomogli sportskim društvima, nabavili poljoprivrednu mehanizaciju, podelili stoku i živinu…Nedavno, 27 socijalno ugroženih porodica je dobilo krave, ovce i koze koje će im omogućiti lakšu egzistenciju.

Ovaj jubilej naše organizacije je samo još jedna potvrda naše posvećenosti da budemo uz njih.

Foto: informer.rs

* Kako vidite odnos međunarodne zajednice prema Kosovu i njen uticaj na život Srba na tom području?

Ćutanje međunarodne zajednice nije ništa novo u našoj realnosti i ne predstavlja iznenađenje. Koliko puta je samo međunarodna zajednica ćutala? Setimo se samo da je nakon okončanja agresije na SRJ i dolaska međunarodnih snaga kao garanta mira i bezbednosti, sa svojih ognjišta proterano je oko 250.000 ljudi, uključujući pored Srba i drugo nealbansko stanovništvo, spaljeno je, uništeno i uzurpirano oko 45.000 kuća i stanova, dok je preko 150 crkava, manastira i svetinja Srpske pravoslavne crkve uništeno. Martovski pogrom se desio pod budnim okom međunarodne zajednice i bezbednostnih snaga koje su imale mandat da štite srpski narod i srpske svetinje na KiM. Danas je situacija drugačija, ali ne i sjajna. Nedavno je francuski list Figaro ipak priznao da je agresija na našu zemlju bila nelegalna, a da kršenje međunarodnog prava, odnosno otvaranje Pandorine kutije, nije započeto napadom Rusije na Ukrajinu, nego upravo bombardovanjem naše zemlje bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.

* Koliko je važno očuvati srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i kako Vi, kroz svoj rad, doprinosite tome?

Od prošle godine do danas zabeležen 31 napad Albanaca na kulturna dobra srpskog naroda na KiM. Činjenica da je Unesko uvrstio manastire Visoke Dečane, Bogorodicu Ljevišku, Pećku patrijaršiju i Gračanicu, u svetsku kulturnu baštinu u opasnosti potvrda je da su ove srpske svetinje vredne za čitavo čovečanstvo. Ali takođe, govori i o tome da su one krhke i veoma ugrožene, pa njihova zaštita mora biti primarni cilj našeg delovanja i apela na međunarodnu zajednicu da se one zaštite po svaku cenu. Izložba o ugroženim spomenicima na Kosovu i Metohiji, koja je nedavno bila postavljena u zgradi UNESKA zahvaljujući Ministarstvu Kulture Republike Srbije, a sada preseljena u Kulturni centar u Parizu, pomerila je granice o informisanosti svetske javnosti o vrednosti ugrožene srpske kulturne baštine na KiM. Organizacija ove izložbe ne predstavlja samo kulturni događaj, već i snažan apel za zajedničku odgovornost u zaštiti nasleđa od neprocenjive vrednosti. Ja često u svojoj rodnoj Francuskoj napominjem ljudima da manastir Bogorodica Ljeviška u Prizrenu za srpski narod ima isti značaj kao i Notr Dam za Francuze, a da ova dva istorijska, duhovna i kulturna dobra datiraju iz istog perioda.

Foto: Tanjug

* Kako reagujete na tvrdnje da bi povratak Srba na Kosovo mogao biti izazovan, s obzirom na političke i sigurnosne napetosti?

Povratak Srba na Kosovo beleži najmanju stopu povratka izbeglica u celom svetu, a ovaj zabrinjavajući trend, nažalost, i dalje traje, ukazujući na duboke izazove u ostvarivanju prava na povratak i bezbedan život.

Veliki broj Srba napustio je svoje domove nakon preuzimanja privremenih institucija od strane ekstremiste Aljbina Kurtija. Cilj njegove politike jeste stvaranje nemogućih uslova za život i atmosfere straha koja će oterati srpski narod, a Albancima doneti etničko čisto tzv. Kosovo. Političke i sigurnosne napetosti naročito su izražene u ovom periodu priprema za predstojeće izbore jer Kurti građanima Kosmeta ne može da ponudi nikakva konkretna rešenja kojima bi doprineo povećanju njihovog ekonomskog standarda, otvaranju novih radnih mesta, izgradnji puteva, bolnica i škola. Umesto toga, opredelio se za taktiku sprovođenja nasilnih akcija protiv srpskog naroda, koju podržava jedan deo ekstremnih Albanaca.

* Kakva je po Vašem mišljenju politička budućnost tzv. Kosova u narednim godinama, i šta bi trebalo da se desi da bi se obezbedila stabilnost i sigurnost za Srbe koji tamo žive?

Politička budućnost tzv. Kosova zavisi od posvećenosti Albanaca procesu dijaloga, koji se sada nalazi u krizi zbog niza jednostranih poteza Prištine. Srbija je svoju posvećenost pokazala kroz ispunjenje svojih dužnosti, naročito onih koji proizilaze iz Briselskog sporazuma postignutog 2013. godine. Prištinska vlada još uvek nije ispunila najvažniju obavezu koja proizilazi iz tog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština. Upravo je ona garant stabilnosti i sigurnosti za srpski narod na KiM, kao i za stvaranje uslova za njihov opstanak i povratak. Nažalost, vidimo da ne samo da se ne izražava bilo kakva namera za njeno formiranje, već i da nasilnim metodima Kurti pokušava da drastično promeni stanje na terenu kako bi ovu obavezu potpuno obesmislio. Ono što je potrebno za krupnije promene jeste više sluha Međunarodne zajednice za naše poruke i apele za prekid torture koju srpski narod svaki dan proživljava, a aktuelne geopolitičke promene bude optimizam i veru u to da će se jednog dana situacija promeniti.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

* Kako vidite trenutnu političku situaciju u Srbiji u kontekstu njenog puta ka Evropskoj uniji? Da li mislite da je ovaj proces dovoljno podržan od strane građana i vlasti?

Pitanje evropskih integracija u poslednje vreme posmatra se u domaćoj javnosti sa dozom skepticizma, naročito kada imamo u vidu da od 2021. godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje. Ovo jeste posledica geopolitičke situacije u Evropi i svetu, a potvrdu toga vidimo i u svetlu stalnog isticanja potrebe za usaglašavanjem spoljne i bezbednosne politike i normalizacije odnosa sa Prištinom. Ovo u prevodu označava dodatne pritiske na naše državno rukovodstvo da uvede sankcije Ruskoj Federaciji i da prizna jednostranu proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Stav našeg državnog rukovodstva na čelu sa Predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem i Predsednikom Vlade Milošem Vučevićem je jasan. Srbija donosi suverene i samostalne odluke koje su u interesu građana Srbije. Jedina smo zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji i jedina zemlja u svetu koja ima dobre odnose i sa političkim zapadom i sa prijateljima iz Rusije, Kine i drugih delova sveta. Takva politika dovodi u Srbiju investicije i radna mesta i predstavlja borbu za interese svih građana. Takođe, jasan je stav državnog rukovodstva po kojem su Kosovo i Metohija neotuđivi i neraskidivi deo Srbije i kolevka srpskog kulturnog, verskog i nacionalnog identiteta kojeg se nećemo nikada odreći.

* Šta mislite o stavu Evropske unije prema Srbiji, posebno u vezi sa pitanjem tzv. Kosova? Da li smatrate da EU ima pravi pristup u rešavanju ovog problema?

Većina članica Evropske unije priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova, pa iz tog razloga ne čudi manjak nepristrasnosti u njihovom pristupu rešavanju ovog problema. Uprkos tome bilo bi ipak logično da imamo jasnu reakciju Evropske Unije na brutalno kršenje osnovnih ljudskih prava i represiju koju Kurtijev režim sprovodi nad srpskim narodom. Stalni fizički napadi na Srbe, nelegitimni izbor gradonačelnika albanske nacionalnosti u većinski etničko srpskim sredinama, zabrana uvoza robe iz centralne Srbije, ukidanje srpske valute i druge represivne mere Prištine morale bi naići na oštrije i konkretnije mere Brisela. Situacija u kojoj se nalazimo je u tom smisu prilično teška, s obzirom na to da je nepravda u odnosu EU prema Srbiji prilično očigledna. Zato treba pozdraviti napore našeg državnog rukovodstva na čelu sa Predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji neumorno ljudima u Evropi ukazuje na to šta se dešava na Kosmetu i u kakvim uslovima srpski narod živi.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

* Znamo da ste se krstili u manastiru Visoki Dečani. Kako biste opisali svoj put ka pravoslavlju i šta vas je motivisalo da pređete u ovu veru?

Pre devet godina sam primio pravoslavlje u manastiru Visoki Dečani zajedno sa svojom ćerkom Milenom, a potom sam se i crkveno venčao sa suprugom Ivanom. Moj dolazak na Kosovo i Metohiju, gde sam obišao manastire i crkve duboko imali su ključnu ulogu u mom prihvatanju pravoslavne vere. Otvorili su moje srce za istinsku duhovnost. Slušajući monahe i sveštenike, uočio sam duboku povezanost sa Bogom, ali i sa narodom, njegovom istorijom i stradanjem. Svaka molitva, svaki čin služenja u ovim svetinjama bio je poziv na duhovno uzdizanje i pronalazak mira i nade u veri. Primajući pravoslavlje, primio sam i deo Kosova i Metohije u svoje srce. Svetinje ovog prostora naučile su me kako vera opstaje čak i u najtežim vremenima, a njihov duh nastavlja da me vodi kroz svaki dan mog života.

* Možete li nam reći nešto o svojoj supruzi i kako ste se upoznali?

Sudbina je uredila da sam umesto u jednoj velikoj kompaniji u Francuskoj, prihvatio posao u Zvorniku. Jednoga dana šetao sam mostom koji spaja Republiku Srpsku i Srbiju i ugledao prelepu damu koja je plenila izgledom. Prišao sam da je nešto pitam, tada moj srpski jezik nije bio na zavidnom nivou, kada je čula kako pričam, na savršenom francuskom me je pitala da li sam iz Francuske, što je mene baš začudilo kako ona priča francuski isto kao ja. Ivana je rođena u Francuskoj u Ansiju koji je blizu Grenobla gde sam ja rođen, a roditelji su joj poreklom iz Malog Zvornika. Od tada se nismo rastali.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

* Kako Vaša porodica slavi praznike? Da li imate neke posebne tradicije koje su se prenosile kroz generacije?

Slavimo dva Badnja dana i dva Božića. Za Banji dan 24. decembra smo svi zajedno na okupu moji roditelji, brat, sestra i sva naša deca. Provodimo ga kod sestre ili kod mojih roditelja. To je dan koji željno iščekujemo cele godine. Ujutru na Božić deci poklanjamo poklone. Za praznike jedemo francuske specijalitete školjke kamenice, puževe (znam kako većina ljudi reaguje u Srbiji na ovu informaciju, ali su zapravo vrlo ukusni). Zanimljivo je da se veliki broj puževa u Francusku uvozi iz Srbije i BiH. Jedemo i specijalitet “foagra” to je džigerica od guske. Moja majka priprema razna jela, ako mene pitate i previše hrane, koja mora da se pojede. Pijemo francuska vina i srpsku rakiju.

Proslava Božića u Srbiji za nas ima duhovnu dimenziju, jer smo svi pravoslavci. Idemo u Hram Svetog Save na Badnji dan i na Božić. Proslavljamo u užem krugu porodice, jer su naši roditelji su daleko od nas. Deca obavezno pale badnjak, imamo pšenicu, kukuruz, dren za zdravlje… Poštujemo tradiciju. Supruga Ivana priprema tradicionalnu srpsku hranu supu, sarmu i pečenje.

* Postoji li neka posebno dirljiva ili nezaboravna uspomena iz Vaših novogodišnjih praznika koju biste želeli da podelite sa svojim čitaocima i obožavaocima?

Od svoje 19 godine svaku Novu Godinu (dok mi nisu zabranili ulazak) dočekivao u na Kosovu i Metohiji u enklavama sa prijateljima. Nikada nisam slavio Novu Godinu kao većina mladih u diskoteci, već po selima na KiM gde sam sedeo sa ljudima, razgovarao i nazdravljao u čast srpsko-francuskog prijateljstva. Jedne godine se pogodilo da umesto da za Badnji dan 24. decembra budemo sa porodicom u Francuskoj, moj brat Bertran i prijatelj Gaetano bili smo na KiM gde smo dovezli konvoj humanitarne pomoći. To je za nas u Francuskoj važan dan, ali smo mi procenili da je ovo važnije. Sećam se, bili smo u restoranu u Kosovskoj Mitrovici kada je nestalo struje, upalili smo sveće i tako večerali. Daleko od svojih porodica, a da nismo znali da li smo u opasnosti ili ne.

* Koje biste poruke uputili građanima Srbije na početku nove godine, u svetlu trenutnih izazova i mogućnosti za napredak?

Srbija je zaista na raskršću puteva, ona je prema mom mišljenju na početku značajne faze u svojoj istoriji i na početku svog novog istorijskog puta. Izazovi su ozbiljni, ali sam uveren da će ona odoleti. Potrebno je mnogo toga izgraditi i treba mnogo toga sačuvati. Iz tog alhemijskog procesa pojaviće se moderna Srbija postavljena na svojim tradicionalnim temeljima. Jer Srbija kao i sve stare zemlje ima korene bez kojih nista ne bi imalo smisla, ali i krila kojima će ona uzleteti i prevazići ono što jeste.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.