KLINTONOV "ANĐEO SMRTI", PRVA ŽENA KOJA STAJE NA ČELO PENTAGONA?! Ako ona postane novi ŠEF AMERIČKE VOJSKE, svetu se NE PIŠE DOBRO!

Američki mediji očekuju da će novoizabrani predsednik Džo Bajden preduzeti istorijski korak i odabrati Mišel Flurnoj, prvu ženu na čelo Pentagona

Džo Bajden je u junu 2016, kao potpredsednik SAD održao uvodni govor na događaju koji je organizovao Centar za novu američku bezbednost (CNAS), istraživački centar koji je u tom trenutku vodila Mišel Flurnoj.

Flurnoj je tada najavila Bajdena, pohvalivši ga kao nekoga ko veoma ozbiljno razmišlja o nacionalnoj bezbednosti, odajući mu priznanje za veze između njegovog osoblja u Beloj kući i CNAS-a.

Bajden je otkrio i malo poznatu "tajnu" da je Flurojeva svojevremeno viđena za prvu ženu sekretarku odbrane pri "predsednici" Hilari Klinton, ali - pobedio je Tramp.

 

 

Karijera Flurnojeve u Pentagonu započela je pod upravom predsednika Bila Klintona, gde je obavljala funkciju glavnog zamenika pomoćnika ministra odbrane za strategiju i smanjenje pretnji, a zatim je bila zamenik pomoćnika ministra odbrane za strategiju. Kasnije je provela nekoliko godina u istraživačkom "Centru za strateške i međunarodne studije".

Zbog "zasluga" je 2009. godine izabrana za podsekretara za odbranu, poziciju koju mnogi vide kao treću najmoćniju civilnu u odeljenju. Tamo je pomagala u izradi planova za ratove u Iraku i Avganistanu i bila je viđena kao glavni pokretač strategije borbe protiv "pobunjenika".

Ako bude postavljena na čelo Pentagona, mnogi veruju da će se odlično uklopiti jer ima lične veze sa mnogim najvišim zvaničnicima u vojsci. Pored toga, njen široki pristup geopolitičkim pitanjima, uključujući uverenje da Kina predstavlja najveću dugoročnu bezbednosnu pretnju za Ameriku, uklapa se u tradicionalnu odbrambenu doktrinu.

- Ko god da je sledeći predsednik, bilo da je reč o drugom Trampovom mandatu ili bivšem potpredsedniku Bajdenu, ili ko god da je, jedna od glavnih tačaka dnevnog reda biće kako popraviti deo percepcije "da Amerika možda više nije pouzdan partner". Ali, mislim da to neće biti lako niti da će se dogoditi preko noći. Mislim da će biti potrebno mnogo truda tokom niza godina da bi se povratilo to poverenje i taj status - izjavila je Mišel u martu.

Mišel Flurnoj je 2005. godine sa Projektom za novo američko doba potpisala pismo sa zahtevom za dodatno slanje trupa u Irak. Kao koautorka sa Robertom Kaganom, nekonzervativcem pozatim po svom zalaganju da Amerika intervenše gde god je moguće, objavila je članak u kojem je pozivala na vojnu eskalaciju - gotovo svuda u svetu gde Amerika ima interes. Zbog ovakvih stavova, kao i njenog lobiranja za vojne kompanije, često je na društvenim mrežama nazivaju: Anđeo smrti.

Arnold Punaro, penzionisani general marinaca i bivši direktor osoblja Senatskog odbora za oružane snage pod tadašnjim senatorom demokrata Semom Nunom iz Džordžije, rekao je nedavno da Flurnojevu smatra "neverovatno dobro kvalifikovanom" da vodi Pentagon.

 

 

Međutim, ona bi nastojala da izvrši promene, kao što to čini svaki novi sekretar Pentagona. U septembru je dala jednočasovni intervju iz kojeg se može zaključiti kakve su joj namere ako postane novi šef Pentagona.

Pet stvari koje bi Mišel Flurnoj forsirala:

Ona želi "velika ulaganja“ u polju tehnologije. U nekoliko intervjua tokom protekle godine, Flurnoj je govorila o potrebi investiranja u buduće odbrambene tehnologije. Dve oblasti su glavne oblasti: "Mreža svih mreža" koja obezbeđuje pouzdanu komandu i kontrolu čak i kada se suočavaju sa naprednim neprijateljima, i povećani fokus na bespilotne sisteme opremljene veštačkom inteligencijom.

Želi da poboljša civilno-vojne odnose u Pentagonu. Flurnoj je od kraja Obamine administracije glasno govorila o ravnoteži između civilnog osoblja u Kancelariji sekretara odbrane (OSD) i uniformisanog Zajedničkog štaba, tvrdeći da je trenutno stanje nefunkcionalno. Na papiru, OSD treba da upravlja politikom uz pomoć podataka Zajedničkog štaba, ali u stvarnosti je došlo do klizanja ka politici i izguravanja Zajedničkog štaba, a stanje se pogoršalo za vreme Matisa, bivšeg generala marinaca koji se više oslanjao na uniformisane zvaničnike nego na civile.

Očekujte se da bi Mišel Flurnoj nastavila oštar odnos prema Kini. Možda najsloženiji spoljnopolitički stav u Trampovoj administraciji bio je usredsređen na Kinu kao glavnog američkog konkurenta. To je ideja koju je Mišel Flurnoj u potpunosti prihvatila i ona je više puta govorila o potrebi da se Kina odvrati od akcije u azijsko-pacifičkom regionu.

 

 

- Moramo imati dovoljno oštrine, da pre svega možemo odvratiti Kinu od napada ili ugrožavanja naših i vitalnih interesa naših saveznika. To je jedino rešenje - rekla je Flurnoj.

Planovi nuklearne modernizacije mogu se promeniti. Flurnojeva želja za snažnim odvraćajem Kine uključuje i nuklearno odvraćanje. Međutim, s obzirom na troškove tekuće strategije nuklearne modernizacije, Flurnoj želi da razmotri sve mogućnosti.

- Pitanje po mom mišljenju je: Postoje li načini za modernizaciju odvraćajućeg sredstva koje bi bilo bezbedno i efikasno po nižim troškovima? Postoje li isplativiji pristupi? I mislim da je to verovatno osnovno pitanje za sledeći pregled nuklearnog držanja. Da, moramo zaštitno sredstvo da učinimo sigurnim i efikasnim. Postoje neki ključni programi poput podmorskog područja koje treba dokapitalizovati - rekla je, dodajući da želi "kreativne načine kojima se može pristupiti kako bi se smanjili troškovi".

Mišel Flurnoj takođe želi obnovu ugovora sa Rusijom o ograničenju nuklearnog naoružanja START i veruje da bi zbog uštede u budžetu obnavljanje ovakvog sporazuma bilo jako korisno za Ameriku.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.