OBJAVLJENO PISMO BILA GEJTSA, SADA JE JASNO DA OVO NIJE POSLEDNJA PANDEMIJA! Milijarder do detalja otkrio šta nas tek čeka...
Podeli vest
Bil i Melinda Gejts juče su na svojoj stranici objavili godišnje pismo u kojem govore o mogućim posledicama ove i budućih pandemija. U nastavku donosimo najvažnije delove njihovog pisma
"Kada smo objavili naše prošlogodišnje pismo, svet je tek počeo da shvata koliko ova nova pandemija koronavirusa može biti opasna. Iako je naša fondacija već duže vreme zabrinuta zbog mogućeg scenarija pandemije, posebno nakon epidemije ebole u Africi, ipak smo bili šokirani koliko je dramatično kovid-19 poremetio ekonomije, radna mesta, obrazovanje i dobrobit širom sveta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao je na udar stranih moćnika jer je uspeo da otme vakcine ispred nosa najmoćnijim i najbogatijim zemljama na svetu.
27.01.2021
17:17
Baš kao što je Drugi svetski rat bio presudan događaj za generaciju naših roditelja, pandemija koronavirusa definisaće našu. I baš kao što je Drugi svetski rat doveo do veće saradnje među zemljama kako bi se zaštitio mir i dalo prvenstvo opštem dobru, sada svet ima priliku da ove teške lekcije koje smo naučili tokom pandemije pretvorimo u zdraviju, ravnopravniju budućnost za sve.
Optimistični smo i smatramo da se bližimo početku kraja pandemije. Međutim, takođe smo realni i znamo što je potrebno kako bismo to ostvarili – najveće angažovanje javnog zdravstva u istoriji; ono u koje su uključeni političari, naučnici, zdravstveni radnici, poslovni čelnici, lokalne vlasti, verske zajednice i ostali.
Ta zajednička saradnja je izuzetno važna jer u globalnoj krizi poput ove ne želite da su kompanije koje donose bitne odluke vođene motivom zarade ili da vlade deluju samo s uskim ciljem zaštite jedino sopstvenih građana. Potrebno nam je puno različitih ljudi i interesa koji su se okupili kako bi korist imalo celo čovečanstvo.
Filantropija može da olakša ovakvu saradnju. Budući da naša fondacija već decenijama radi na zaraznim bolestima, imamo snažne dugogodišnje odnose sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, stručnjacima, vladama i privatnim sektorom. A budući da je naša fondacija posebno usmerena na probleme s kojima se suočavaju najsiromašniji ljudi na svetu, mi takođe razumemo važnost osiguranja da će svet uzeti u obzir posebne potrebe zemalja s niskim prihodima.
Naša fondacija je do sada uložila 1.75 milijardi dolara u borbu protiv kovida-19. Većina tih finansija usmerena je na proizvodnju i nabavku presudnih medicinskih potrepština. Na primer, dali smo podršku naučnicima koji su razvijali nove lekove za zarazu koronavirusom, uključujući monoklonska antitela, i sarađivali smo s raznim partnerima kako bismo osigurali da se ti lekovi formulišu na način koji je jednostavan za transport i upotrebu u najsiromašnijim delovima sveta.
Takođe smo podržali napore na razvoju i distribuciji sigurnih i delotvornih cepiva. Među njima su vakcine protiv upale pluća, kolere, meningitisa, rotavirusa, tifusa i japanskog encefalitisa - koje su spasile milione života.
Moguće je da ste, dok ovo čitate, već primili vakcinu protiv kovida-19. Smatramo da je izvanredno to što su te vackine već sada nekima dostupne, posebno ako uzmete u obzir da je kovid-19 početkom 2020. godine bio gotovo nepoznati patogen i da je razvoj vakcine rigorozna procedura (važno je da ljudi razumeju da, iako su te vakcine napravljene u ubrzanom vremenskom periodu, ipak su kompanije morale da zadovolje stroge smernice pre nego što su dobile odobrenje za cepivo)", pišu Melinda i Bil Gejts.
"Jedno od pitanja koje mi često ljudi postavljaju jeste kada mislim da će se svet vratiti u normalu. Razumem zašto je to mnogima na umu. Svi želimo da se vratimo u vreme pre kovida-19. Ali nadam se da se nećemo više nikada vratiti jednoj stvari – našem odmahivanju rukom prema tome koliko posledice pandemije mogu biti ozbiljne.
Nažalost, kovid-19 možda nije poslednja pandemija. Ne znamo kada će doći do sledeće i hoće li je uzrokovati grip, koronavirus ili neka nova bolest koju nikada pre nismo videli. Ali ono što znamo jeste da ne možemo sebi priuštiti da nas opet uhvati nespremne. Od sada pa nadalje će nam uvek nad glavama visiti pretnja sledeće pandemije - osim ako svet ne preduzme potrebne korake kako bi se to sprečilo.
Dobra vest je da možemo da sprečimo izbijanje žarišta zaraznih bolesti. Iako se svet nije savršeno pripremio na pandemiju kovida-19, to ne znači da nismo puno toga naučili od prijašnjih epidemija. Na primer, epidemija ebole nam je jasno pokazala da moramo da ubrzamo razvoj novih vakcina. Stoga se naša fondacija udružila s vladama i drugim donatorima kako bi stvorila Koaliciju za inovacije spremnosti za epidemiju (engl. Coalition for Epidemic Preparedness Innovations/CEPI). CEPI je finansirao brojne kandidate za vakcine protiv kovida-19, uključujući vakcine kompanija Moderna i Oksford/AstraZeneka.
28 biliona dolara
Da se ne bi ponovili problemi s kojima smo se suočili tokom ove pandemije, pretnju pandemije moramo da shvatimo jednako ozbiljno kao pretnju ratom. Svet mora da udvostruči ulaganja u istraživanje i razvoj, kao i u organizacije poput CEPI-ja koje su se pokazale neprocenjivima u borbi protiv kovida-19.
Za zaustavljanje sledeće pandemije biće potrebno uložiti desetine milijardi dolara godišnje; što je veliko ulaganje, ali imajte na umu da se procenjuje kako će pandemija kovida-19 svet koštati 28 biliona dolara (28 hiljada milijardi dolara). Svet treba da potrošiti milijarde kako bi sprečio milione smrtnih slučajeva. Smatram ovo najboljom i najisplativijom polisom osiguranja koju bi svet mogao da kupi.
Najveći deo ovih investicija mora da dođe iz bogatih zemalja. Zemlje i fondacije s niskim i srednjim dohotkom poput naše moraju da igraju svoju ulogu, ali vlade zemalja s visokim prihodom moraju da vode u finansiranju jer su koristi za njih jako velike. Ako živite u bogatoj zemlji, u vašem je najboljem interesu da vaša vlada uvelike ulaže u pripravnost za pandemiju širom sveta. Melinda je napisala da žarišta kovida-19 negde na svetu ugrožavaju zdravlje svugde; isto važi i za sledeću potencijalnu pandemiju. Alati i sistemi stvoreni za zaustavljanje patogena na njihovom putu moraju da zahvate celu planetu, uključujući zemlje s niskim i srednjim prihodima.
Za početak, vlade moraju da nastave ulaganja u naučne alate koji su nam pomogli kroz trenutnu pandemiju, čak i nakon što je kovid-19 iza nas. Nova otkrića pomoći će nam sledeći put kada se pojavi nova bolest. Trebali su meseci da se dobije dovoljan broj testova za kovid-19 u Sjedinjenim Državama. Ali moguće je pokrenuti dijagnostiku koja se može vrlo brzo primeniti. Nadam se da ćemo do sledeće pandemije imati ono što ja nazivam mega-dijagnostičkim platformama, koje bi mogle svake nedelje da testiraju čak 20 odsto globalne populacije.
Antitela
"Uveren sam da ćemo sledeći put imati bolje lekove. Jedno od najperspektivnijih tretmana protiv kovida-19 su monoklonska antitela. Ako ih pacijent dobije dovoljno rano tokom zaraze, potencijalno možemo smanjiti stopu smrtnosti za čak 80 odsto.
Monoklonska antitela nisu bila dostupna za lečenje kovida-19 sve do novembra. Zamislite koliko bi života moglo biti spaseno da smo imali taj tretman nekoliko meseci ranije.
Naša fondacija više od deset godina finansira istraživanje monoklonskih antitela kao potencijalnog leka za grip i malariju. Ta antitela se mogu koristiti za lečenje velikog broja bolesti. Međutim, negativna strana je što treba dugi niz godina za njihov razvoj. Verovatno će trebati još pet godina usavršavanja tehnologije pre nego što možemo brzo da ih izbacimo kao lek za nove patogene.
Takođe očekujem da ćemo tokom sledećih pet godina imati ogroman napredak u tehnologiji razvoja novih vakcina, velikim delom i zbog uspeha mRNK vakcine protiv kovida-19. Kao što smatram da ćemo videti ogromna poboljšanja u dijagnostici i razvoju monoklonskih antitela, predviđam da će se mRNK cepiva u budućnosti razvijati brže, u većim količinama i da će biti stabilnija za skladištenje. To bi bio veliki napredak, kako za buduće pandemije, tako i za ostale globalne zdravstvene izazove. Ove vakcine su obećavajuće i za bolesti poput HIV-a, tuberkuloze i malarije. Napredak u istraživanju i razvoju koji je ostvaren pri borbi s kovidom-19 mogao bi nam jednog dana pružiti alate za konačno zaustavljanje ovih smrtonosnih bolesti.
Prva žarišta presudna
Ipak, što se tiče sprečavanja pandemije, nije dovoljan samo naučni napredak. Trebaju nam objekti na terenu koji će neprestano nadgledati potencijalno opasne patogene. Treba još puno posla na osmišljanju njihovog izgleda i funkcije, ali ovo su neke od mojih zamisli:
Prvo, moramo registrovati prva žarišta što je pre moguće, gde god da se ona pojavila. Za to će biti potreban globalni sistem upozorenja. Okosnica ovog sistema bilo bi dijagnostičko ispitivanje. Recimo da ste medicinska sestra u nekoj lokalnoj ambulanti na selu i da primećujete da dolazi više pacijenata s kašljem nego što biste očekivali za ovo doba godine, ili možda čak i da više ljudi umire nego što je normalno, u tom slučaju biste obolele testirali na uobičajene patogene. Ako nijedan test nije pozitivan, vaši uzorci bi se slali negde drugde na dalju analizu.
Ako se pokaže da je vaš uzorak neki super zarazni, ili potpuno novi, patogen, u akciju stupa tim koji prvi reaguje na pojavu zarazne bolesti. Zamislite ga kao vatrogasce za pandemiju. Baš kao i vatrogasci, oni su potpuno obučeni profesionalci koji su spremni odmah da odgovore na potencijalnu kriznu situaciju. Moja procena je da nam treba oko 3.000 takvih radnika širom sveta.
Ono zbog čega sam najoptimističniji jeste da svet sada razume koliko ozbiljno treba shvatiti pandemiju. Nikoga više ne treba uveravati da bi neka zarazna bolest mogla da ubije milione ljudi ili srušiti globalnu ekonomiju.
Ovo bolno iskustvo od protekle godine biće s nama još generacijama. Nadam se da ćemo se potruditi na globalnom nivou da više ne dođe do nečeg ovakvog. Već sada se pojavljuju nove strategije odgovora i pripravnosti na pandemiju, uključujući i na ovogodišnjem G7 pod vođstvom Velike Britanije, a očekujem da ću ih videti više u mesecima i godinama koji dolaze.
Svet nije bio spreman za pandemiju kovida.19. Mislim da će sledeći put biti drugačije", piše Bil Gejts.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
980 biliona, koliko je to nula? Reset ekonomije, toliko u džep najbogatiji naplaćuju svoju "filantropiju" da bi opet bilo po starom, sirotinja da pomogne najbogatijima, ili u suprotnom neka crkne,hipoteke su pokrenute, gazde sveta i života smeju se svima u lice.
Види се колико су уједињени и колико су издашни у спречавању економске кризе.
Не дају новац фирми којој наређују да не ради, не дају ни онима који су због ове пандемије смањили делатност а они који су профитирали због те исте пандемије само се хвале а о донацијама и помоћи ни једно слово у медијима.
Ima osmeh kao vestac, po njegovoj prici sprema se jos nesto gore, ovog bolesnika treba pod hitno ubiti.
Ko je on da odredjuje broj stanovnika na planeti.
Patoloski bolesnik, nicija nije gorela do zore ima Boga.
Koji je ovo demagog!!! Evo zašto je ovo rekao. Vladari iz senke kojima i on pripada, plasiraju vest o nečemu, i kada masa to pročita i poveruje, na taj način se STVARA budućnost, i oni onda samo sprovode u delo svoje satanističke naume.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao je na udar stranih moćnika jer je uspeo da otme vakcine ispred nosa najmoćnijim i najbogatijim zemljama na svetu.
Ruska vojska je udarila ukrajinski industrijski objekat jednim od najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa - nenuklearnom balističkom raketom pod nazivom Orešnik.
Ruski napad interkontinentalnom balističkom raketom (ICBM) na ukrajinski grad Dnjepar tokom noći izazvao je ozbiljne posledice, a sada su se pojavili i prvi snimci sa lica mesta.
Antisrpski medij iz Beograda još jednom je pokazao i dokazao narodu svu svoju dvoličnost u punom sjaju kada su pohvalili Hrvatsku koja se priprema u slučaju nuklearnog rata, dok je isti portal samo pre dva dana rekao da Aleksandar Vučić paniči kada je govorio upravo o tome.
Sa jedne strane imamo predsednika Aleksandra Vučića, koji Srbiju gradi i modernizuje, a sa druge strane imamo opoziciju koja koči tu modernizaciju, koja se bori protiv uklanjanja nebezbednog nacističkog mosta, a sada javno obećavaju i borbu protiv mašina, baš kao početkom 19. veka kada su bile skupine ljudi koje su se borile protiv mašina i koje su ih razbijale!
Brutalno nasilje koje opozicija sprovodi u Novom Sadu, ali i u Beogradu, svakog dana poprima drugačiji i žešći oblik, a poslednji u nizu skandal bio je u režiji poslanika Demokratske stranke Zorana Lutovca, Nebojša Novaković, koji je brutalno udarao i psovao srpske policajce!
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Skandalozna odluka novosadskog tužilaštva da se uhapse bivši ministar Goran Vesić i v.d. direktorka "Infrastruktura Železnice" Jelena Tanasković posledica su jezivog pritiska opozicije i tajknuskih medija!
Prodaja automobila može biti izazovan zadatak, naročito u situacijama kada nemate dovoljno vremena ili kada vaše vozilo nije u idealnom stanju. Otkup vozila postao je sve popularnija opcija koja nudi rešenje za mnoge od ovih problema.
AMSS savetuje posebnu opreznost u saobraćaju vozačima kamiona i autobusa na mostovima, nadvožnjacim i prevojima zbog jačih udara vetra u prvom delu dana. Sredinom dana i posle podne očekuje se značajna promena vremena uz zahlađenje, kao i padavine uz formiranje snežnog pokrivača.
Džihadista i vehabija Nermin A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je juče jer je na društevnim mrežama objavljivao fotografije, video klipove i audio snimke u kojima je pozivao na rat protiv Srba i pravoslavaca!
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Višeg suda u Nišu kojom je Jovanu Nikoliću (41) iz Niša izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, jer je pokušao da na podmukao način ubije Svetlanu S. (63) kojim je bilo u emotivnoj vezi. Jovan je prvo bio optužen za pokušaj teškog ubistva ali je veštačenjem utvrđeno da boluje od nespecifikovane neorganske psihoze, pa mu je umesto zatvorske kazne izrečena mera lečenja i čuvanja na psihijatriji.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Većina pamti seriju "Ranjeni orao", ali malo ko zna da je ova priča najpre zaživela na pozornici. Evo ko su bili prvi glumci koji su oživeli likove iz vanvremenskog romana Mir-Jam.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Čuveni američki biznismen Stiv Džobs stalno je poštovao jednostavno pravilo - ako bi ga mučio neki problem na poslu duže od 10 minuta, odlazio bi u šetnju.
Pevačica Lepa Brena i njen suprug, Boba Živojinović, danas proslavljaju krsnu slavu, Aranđelovdan, ameđu poslednjima došla je snajka Aleksandra Prijović.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.