Varšava je konačno donela odluku šta će raditi sa oklopnim vozilima kupljenim od Sjedinjenih Američkih Država - 250 tenkova biće postavljeno na istočnoj granici. Isporuka oklopnih vozila će početi 2022. godine
Ministar odbrane Mariuš Blaščak otvoreno je rekao da će tenkovi „Abrams" postati pouzdana zaštita od „agresije Kremlja", iako ni izdaleka nije jasno čega se Poljaci plaše i na čiju pomoć računaju.
Poljska vojska već godinama insistira na modernizaciji tenkovskog parka. Ranije je general-potpukovnik Boguslav Samol priznao da su poljski tenkovi T-72 i PT-91 „Tvardi" dosta zastareli u odnosu na savremena ruska oklopna vozila. Prema njegovom mišljenju , kupovina američkih vozila značajno će povećati sposobnost kopnenih snaga.
Posao veka
Osnovnim tenkovima M1A2 Abrams u modifikaciji SEPv3 biće popunjena četiri bataljona. Za kupovinu ovih tenkova Poljaci su morali da ozbiljno odreše kesu - iznos ugovora premašio je 23 milijarde dolara. Ovo je skoro dvostruko više od vojnog budžeta zemlje za 2021. godinu.
Deo sredstava biće namenjen logistici, obuci vojnog osoblja i razvoju infrastrukturk. Poljski mediji se međusobno takmiče u tome ko će više pohvalili odluku vlasti o nabavci američkih oklopnih vozila i taj ugovor su nazvali „poslom veka".
Međutim, ovakva odluka se ne dopada baš svima. Poslanik Evropskog parlamenta iz partije Građanska partija Janina Ohojska smatra da su granice potpuno sigurne a da bi bilo bolje da se novac potroši na pristojne plate za medicinske sestre u bolnicama . Prema njenim rečima, „ruska pretnja" je preuveličana. Osim toga, stručnjaci ističu da čak i teoretski gledano 250 vozila nije dovoljno da spreči eventualnu „nadolazeću invaziju".
- U principu, 250 tenkova „Abrams" su prilično velika sila". Amerikanci su pristali da Poljskoj prodaju najsavremeniju modifikiaciju svog glavnog tenka. Od prethodnih verzija, kao što je , naprimer M1A2 SEPv3 ostali su osnovni delovi : telo tenka i kupola. Elektronsko punjenje je potpuno novo. Medjutim, u slučaju ozbiljnog sukoba oni čak ni hipotetički ne mogu da se suprotstave združenoj moći Savezne države Rusije i Belorusije, jer one imaju znatno više oklopnih vozila - kaže za Sputnjik vojni ekspert Aleksej Leonkov.
Nametnuti ugovor
Tenkovi M1A2 modernizovani su prema projektima SEP ( (System Enhanced Package - Paket poboljšanih sistema) krajem devedesetih godina.
Karakteristika prve verzije tenka SEPv1 bio je ojačani čeoni oklop s elementima uranijuma, nišan s termovizijskim kanalom i integracija elektronikk tenka u najnovije komunikacione i komandno-upravljačke sisteme.
Tenkovi iz porodice SEPv2 imaju poboljšan sistem za gašenje požara, dok se treća grupa tenkova izdvojila po količini municije koju poseduje.
Foto: Reuters
Tenk M1A2 SEPv3, koji je prvi put predstavljen 2015.godine , dobio je modernu municiju - višenamenski KCM1147 AMP sa programabilnim osiguračem i oklopni probni potkalibar M829E4 AKE. Ova poslednja, kako tvrde u Pentagonu, u stanju je da probije čeono bilo koji serijski tenk s razdlajine od jeda i po do dva kilometra. Modernizovan je i sistem upravljanja vatrom. Osim toga, u nišan je ugrađeni novi termovizijski uređaj IFLIR s displejom visoke definicije.
Deo tenkova opremljen je kompleksima aktivne zaštite Trofi izraelske proizvodnje. Konstruktori su uveravali da će taj kompleks učiniti vozilo neranjivim za rakete s navođenjem. Uzgred, iskustva borbene primene „Abramsa" opremljeih sistemom Trofi u Jemenu pokazala su da ta zaštita nije svemoguća. Husiti su uspešno uništavali saudijske tenkove čak i sa zastarelim sovjetskim protivtenkovskim raketnim kompleksima.
Naravno, 250 tenkova Abrams ojačaće poljsku vojsku. Međutim, mnogi stručnjaci su uvereni da je odluka o njihovoj kupovini čisto politička i da nema vojne potrebe za tim. Poljske kopnene trupe imaju 200 nemačkih tenkova Leopard 2 u modifikacijama A4, A5 i PL.
Leopardi su zapravo iste klase kao Abramsi i ne zaostaju za njima u većini taktičko-tehničkih karakteristika. Međutim, vojni lobi u Vašingtonu i američkim vojno-industrijskim preduzećima misle drukčije. Nije isključeno da je ugovor o tenkovima otvoreno nametnut Poljskoj.
Rast rusofobije
Varšava nije prvi put zatražila vojnu pomoć od Vašingtona. Još krajem 2018.godine Poljska je ponudila Sjedinjenim Američkim državama da rasporede američku oklopnu brigadu u zemlji i izrazila spremnost da preuzme do dve milijarde dolara troškova.
Predsednik Andžej Duda čak je smislio i naziv baze : Fort Tramp.
A ministar odbrane saopštio da je to pitanje rešeno . Ipak, Fort Tramp je ostao samo na papiru.
Poljske vlasti su imale jak napad rusofobije u vreme septembarskih manevara "Zapad 2021", u kojima su učestvovali ruski i beloruski vojnici. U medijima se aktivno raspravljalo o mogućoj „invaziji Kremlja". Konkretno, na portalu Defense24 se tvrdilo da Rusija na kraju manevara namerava da napadne zemlje Istočne Evrope preko koridora Suvalki, gde prolazi granica između Poljske i Litvanije.
Foto: AP/Tanjug
Manevri su završeni, trupe su se vratile u mesta stalne dislokacije, ali je Varšava ostala ratoborna - poljski ministar odbrane rekao je novinarima da je zemlji potrebno više vojnika i modernog naoružanja. Napomenuo je da je to jedini način na koji će Poljska uspeti da zauzme jake pozicije u NATO.
Osim tenkova, Poljaci žele da kupe od SAD i veliku partiju helikoptera Blek hok, a od Turske - jurišne bespilotne letelice Bajraktar. One iste koje aktivno kupuje Ukrajina, ne krijući nameru da ih upotrebi u borbenim dejstvima u Donbasu.
Na granici između Azerbejdžana i Irana primetno je pogoršanje situacije poslednjih dana. Pored ratobornih izjava koje stižu iz Teherana došlo je i do prebacivanja iranske vojske na granicu sa severnim susedom. Šta je uzrok nesuglasica otkriva za ruski portal „MK" nezavisni vojni ekspert za Bliski istok Jurij Ljamin
Poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš potvrdio je da je u zemlju stigla nova grupa južnokorejskih tenkova K2, koji će biti raspoređeni u 16. mehanizovanu diviziju, stacioniranu u severoistočnoj Poljskoj, nedaleko od ruske Kalinjingradske oblasti.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Na granici između Azerbejdžana i Irana primetno je pogoršanje situacije poslednjih dana. Pored ratobornih izjava koje stižu iz Teherana došlo je i do prebacivanja iranske vojske na granicu sa severnim susedom. Šta je uzrok nesuglasica otkriva za ruski portal „MK" nezavisni vojni ekspert za Bliski istok Jurij Ljamin
Bivši lider Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimir Žirinovski godinama pre rata tvrdio je da će Ukrajina biti samo prvi od četiri velika fronta šireg sukoba Zapada i Rusije — a među njima je navodio i Balkan.
Rusija je promenila taktiku i pojačala pritisak na ukrajinsku ekonomiju i infrastrukturu, što bi moglo da približi završnicu sukoba, izjavio je bivši šef izraelske službe Nativ Jakov Kedmi.
Jezivi zločinački skup organizovan je danas u srcu Prištine na Kosovu i Metohiji (KiM) na kom se okupilo više od 150.000 šiptara koji su uglas vikali UČK, veličajući tako zločinačku Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK).
Na današnji dan podsećamo na jedan od najdramatičnijih i najvažnijih trenutaka u savremenoj srpskoj istoriji, kada je nepokolebljivi vojnički duh generala Ratka Mladića stao na crtu zapadnim ultimatumima i svetskim moćnicima.
Lider Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj gostovao je na Informer TV gde je u svom prepoznatljivom stilu saopštio srpskoj javnosti vest da je preminula ozloglašena haška sudija Flavija Latanci.
U srcu Prištine, na Trgu Skenderbeg, organizovan je jezivi zločinački skup na kojem se okupilo više od 150.000 ekstremista koji su uglas vikali "UČK", veličajući tako zločinačku Oslobodilačku vojsku Kosova. Tim povodom u Kolegijum uživo se uključio naš dopisnik Lazar Stević.
Lider "Srpskih suverenista" Vukša Dragović, koji je razotkrio NVO hidru u Srbiji objavivši detaljan spisak nevladinih organizacija i načine njihovog finansiranja kroz brojke i detalje predstavio je NVO koje stoje iza blokaderskog pokreta.
U najnovijoj epizodi emisije „Na merama“ otkrivamo vam kako je blokader Vladimir Štimac ponovo pokušao da glumi revolucionara, o čemu su se domunđavali političarka u pokušaju Biljana Stojković zvana Dabrica i novinar blokader Galeb Nikačević, gde voli da boravi lider „maloprocentnog“ Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, sa kime tračari glumica blokaderka Anđelka Prpić…
U prethodnoj epizodi emisije „Na merama“ pokazali smo vam šta rade osvedočeni blokaderi Nenad Kulačin i Marko Vidojković kad misle da ih niko ne gleda, kako nekadašnji političar Žarko Korać pokušava da iz penzije diže tenzije, u čijem društvu se opušta modna kreatorka Verica Rakočević, zašto je glumac blokader Milan Marić „utripovao“ da je veća zvezda od Žan-Klod Vam Dama…
Strahinja Stojanović (35) ubijen je pre šest godina, 13. septembra 2020. godine, u Beogradu. Njegov život okončan je u stravičnoj eksploziji kada je bomba postavljena ispod njegovog "bmw X5" aktivirana u Ulici omladinskih brigada.
U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas oko 16.25 časova dogodila u Ulici Save Kovačevića u Novom Pazaru, u neposrednoj blizini poslovnog centra "Samald", život je izgubila žena (67).
Tragična vest o smrti mladića Stefana S. (30), koji je, 9. septembra, nastradao u Žičkoj ulici na Vračaru dok je izvodio alpinističke radove, duboko je potresla njegovu porodicu, prijatelje i kolege.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije u tehničkom mandatu Ivica Dačić uputio je apel svim učesnicima u saobraćaju da poštuju propise i prilagode brzinu uslovima saobraćaja, budući da su danas pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave saobraćajne policije, koji su kontrolu saobraćaja vršili vozilima bez spoljnih obeležja policije - presretačima, iz saobraćaja isključili dvojicu vozača zbog učinjenih prekršaja nasilničke vožnje.
U Višem sudu u Zaječaru zbog četvorostrukog ubistva Raje Kazimirovića (72), njegove majke Dragice (93), sestre Ljubinke Oprikić (76) i sestričine Dragane Jozeljić (53) u avgustu 2019. godine u Jabukovcu osuđeni su Maja Bađikić (31) i Davor Pernić (40) na 35, odnosno 34 godine zatvora.
Lejdi Gaga i njen verenik Majkl Polanski navodno su postali roditelji. Vest su preneli pojedini strani mediji, ali poznata pevačica i njen partner još se nisu javno oglasili povodom prinove.
Iako su decenijama tumačili ljubavne parove na filmu i televiziji, jedno pravilo između Milene Dravić i Ljubiše Samardžića nikada nije prekršeno, čak ni u najromantičnijim scenama.
Pevačica Jelena Karleuša je istakla da su i ona i njen bivši muž Duško Tošić shvatili koliko njihovim naslednicama znači kada vide mamu i tatu zajedno, nasmejane i u dobrim odnosima.
Bivši fudbaler Saša Đani Ćurčić svojevremeno je otkrio detalje iz mladosti i ispričao kako je početkom devedesetih, dok je tek gradio fudbalsku karijeru, započeo vezu sa devojkom koja je prethodno bila u vezi sa Aleksandrom Kneževićem Kneletom.
Pevačica i spisateljica Nives Celzijus ponovo je uspela da privuče pažnju javnosti, ovoga puta kadrovima sa snimanja novog spota koji podseća na uvod u po*no snimak, kako kažu na mrežama!
Popularni denser Nenad Kostrešević, poznatiji kao Neša Twins priznao je da je upravo on "krivac" za upoznavanje koleginice Mine Kostić sa verenikom Manetom Ćuruvijom Kaperom.
Pevačica Aleksandra Prijović pojavila se u dugačkoj beloj haljini svetskog brenda na koncertu u Nišu, gde se okupio veliki broj poštovalaca njenog lika i dela.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.