Rusija tuče NATO granicu! Putin skinuo sva ograničenja, počeo je totalni obračun: Zapad zatečen iznenadnim udarom Rusije

Rusija je, prema oceni ruskih vojnih blogera, skinula dosadašnja ograničenja kada je reč o udarima na ukrajinsku infrastrukturu neposredno uz granice Evropske unije i NATO-a, a najnoviji napad na Jagodin pokazuje da se kampanja sada pomera pravo prema glavnim ulaznim tačkama preko kojih zapadni teret stiže u Ukrajinu.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je 15. septembra da su dronovi „Geran“ pogodili međunarodni drumski granični prelaz Jagodin, u Volinjskoj oblasti na granici sa Poljskom, navodeći otvoreno da je cilj takvih napada prekid kopnenih kanala kojima se strana vojna pomoć doprema Oružanim snagama Ukrajine (OSU). Istog dana ruska strana objavila je i udar na železničku kompoziciju kod Rimačija, takođe u Volinjskoj oblasti, za koju tvrdi da je korišćena za transport vojnog tereta.

Upravo tu ruski Telegram kanal „Dva majora“ vidi mnogo širi zaokret.

Prema njihovoj oceni, udar na Jagodin pokazao je ne samo povećane ruske mogućnosti za korišćenje navođenih reaktivnih dronova praktično na čitavoj teritoriji Ukrajine, već i da je nestalo ranije uzdržanosti prema ciljevima smeštenim tik uz granice država NATO-a.

"Pogodak na međunarodni granični prelaz Jagodin na granici sa Poljskom pokazao je povećane mogućnosti Ruske Federacije za izvođenje udara reaktivnim navođenim dronovima na čitavoj teritoriji protivnika, kao i ukidanje ograničenja za udare na objekte u neprijateljskom pograničju", naveli su „Dva majora“.

To nije zvanično saopštena promena ruske doktrine, već zaključak vojnih blogera izveden iz niza udara. Međutim, sam obrazac napada od druge polovine avgusta pokazuje da se ruske mete zaista sve češće nalaze upravo na graničnim prelazima i logističkim pravcima kojima je Ukrajina povezana sa Moldavijom, Rumunijom i Poljskom.

Od Moldavije i Dunava pravo ka Poljskoj

Serija je postala vidljiva 20. avgusta kod prelaza Reni–Đurđulešti, na ukrajinsko-moldavskoj granici. Sam granični prelaz tada nije pogođen, ali je eksplozija zabeležena na parkingu za kamione na ukrajinskoj teritoriji, svega oko 150 metara od granice. Moldavske vlasti saopštile su da je napad bio deo udara na lučku infrastrukturu Renija.

Već naredne noći, 21. avgusta, napadnut je međunarodni prelaz Tabaki–Mirnoje. Moldavsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su dronovi pali na ukrajinskoj strani, na oko 300 metara od granice, i da je infrastruktura ukrajinskog prelaza oštećena. Saobraćaj je bio obustavljen.

Četiri dana kasnije, 25. avgusta, usledio je Vinogradovka–Vulkanješti. Ukrajinska granična služba potvrdila je da je infrastruktura prelaza oštećena u napadu dronovima „Šahed“, nakon čega je prolaz ljudi i vozila privremeno zaustavljen.

Početkom septembra udari su stigli i do granice članice NATO-a.

Međunarodni trajektni prelaz Orlovka–Isakča preko Dunava, koji povezuje Ukrajinu i Rumuniju, napadnut je 1. septembra. Rumunske carinske vlasti potvrdile su da je zbog bezbednosnog incidenta saobraćaj preko prelaza potpuno obustavljen. Prelaz je ponovo proradio 3. septembra.

Samo nekoliko dana kasnije, u noći 6. septembra, usledio je novi ruski napad na pograničnu infrastrukturu kod Orlovke. Prelaz je ponovo privremeno zatvoren, a zatim nekoliko sati kasnije vraćen u normalan režim rada.

Devetog septembra pogođen je Starokozjačje–Tudora, međunarodni drumski prelaz prema Moldaviji. Ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture saopštilo je da je infrastruktura prelaza oštećena, da su izbili požari i da su dve osobe poginule, dok su tri povređene. Saobraćaj je obustavljen.

Rusko Ministarstvo odbrane tvrdilo je da su logistički objekti na tom pravcu korišćeni za dopremanje vojnog tereta, dok je moldavska strana osporavala rusko predstavljanje namene pogođene infrastrukture.

A onda je kampanja stigla do Poljske.

Jagodin je promenio sliku

Trinaestog septembra ruski dronovi udarili su na dva cilja u neposrednom području prelaza Jagodin–Dorohusk, jednog od glavnih drumskih i železničkih koridora između Ukrajine i Poljske.

Jedan dron pogodio je kamion kod benzinske stanice na svega oko 800 metara od poljske granice, zbog čega je prelaz nakratko prestao da radi. Drugi je pogodio lokomotivu putničkog voza Kijev–Varšava oko dva kilometra od Poljske. Putnici su prethodno evakuisani i nije bilo poginulih.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga prvobitno je rekao da je pogođen sam prelaz, ali je potom precizirao da se udar dogodio u njegovoj neposrednoj blizini. Ukrajinski carinici takođe su naveli da zgrade prelaza tog dana nisu direktno pogođene.

Foto: video printscreen

Samo dva dana kasnije stiglo je novo rusko saopštenje – ovog puta Ministarstvo odbrane Rusije izričito je navelo da je međunarodni drumski prelaz Jagodin pogodila posada drona „Geran“, a razlog je formulisalo bez uvijanja: prekidanje kopnenih kanala isporuke strane vojne pomoći.

Time Jagodin više nije bio samo mesto jednog incidenta uz granicu. Postao je deo obrasca.

U potvrđenu seriju sada ulazi najmanje pet drumskih ili trajektnih prelaza – Tabaki, Vinogradovka, Orlovka, Starokozjačje i Jagodin – dok je kod Reni–Đurđuleštija napadnuta infrastruktura neposredno uz sam prelaz.

Geografija je možda najvažniji deo priče: udari su prvo bili koncentrisani oko Dunava i granice sa Moldavijom, a zatim su se pomerili prema jednom od najvažnijih kopnenih pravaca Ukrajine prema Poljskoj.

Sledeća tačka – železnička veza sa EU?

„Dva majora“ posebno ukazuju na infrastrukturu koja se nalazi dublje duž zapadne ukrajinske granice.

Problem za ukrajinsku železnicu jeste razlika između šireg postsovjetskog koloseka od 1.520 milimetara i evropskog standarda od 1.435 milimetara. Zbog toga se u pograničnim oblastima nalaze terminali i stanice na kojima se teret prebacuje između dva sistema.

Ruski vojni blogeri smatraju da bi upravo ti objekti mogli da postanu naredni nivo pritiska i tvrde da bi njihovo sistematsko onesposobljavanje moglo ozbiljno da preseče železničke veze Ukrajine sa Evropskom unijom.

Takva infrastruktura postoji u Lavovskoj, Volinjskoj, Zakarpatskoj i Černovickoj oblasti.

Posebno se izdvaja Kontejnerski terminal Mostiska, smešten svega nekoliko kilometara od Poljske, kod pravca Šeginji–Medika.

Reč je o velikom „suvom portu“ površine veće od 36 hektara, koji ima i evropske pruge od 1.435 milimetara i ukrajinske od 1.520 milimetara. Terminal je projektovan upravo tako da omogućava pretovar kontejnera, rasutog, tečnog i drugog tereta između ukrajinske i evropske železničke mreže.

Terminal je zajednički projekat Lemtransa i Rail Trans Investmenta, dok je Lemtrans deo SCM poslovnog sistema koji kontroliše ukrajinski milijarder Rinat Ahmetov.

Njegov značaj poslednjih godina samo je rastao.

U junu 2023. instalirane su nove pumpne stanice koje omogućavaju pretovar velikih količina tečnih tereta iz kamiona u železničke cisterne, kao i direktno prebacivanje iz cisterni na pruzi širine 1.520 milimetara u cisterne na evropskom koloseku od 1.435 milimetara.

U junu 2025. terminal je dobio i novo natkriveno skladište površine veće od 4.000 kvadratnih metara. Njegov kapacitet omogućava otpremanje do 10.000 tona žitarica i sačme mesečno u kontejnerima za izvoz.

To pokazuje zašto ruski vojni izvori sada sve više gledaju prema zapadnoj granici: na relativno uskom prostoru nalaze se prelazi, železničke veze, terminali, skladišta, pretovarne stanice i drumski pravci koji Ukrajinu fizički povezuju sa tržištem i logističkim sistemom EU.

BONUS VIDEO