ŠTA JE, U STVARI, HTEO BAJDEN? Amerika će iskoristiti krizu u Ukrajini da Rusiji i Kini zada podmukli udarac, ima jedan problem i to u Pekingu... Pročitajte analizu RT!
Podeli vest
Jasno je da SAD nastoje da iskoriste krizu da zabiju klin između Pekinga i njegovih saveznika, i izoluju i Rusiju i Kinu, imajući za cilj da navedu Peking kao saučesnika u "specijalnoj operaciji" Moskve. Bez sumnje će resetovati svoje strateške prioritete. Međutim, iz više razloga, malo je verovatno da će ovo promeniti kinesku računicu
Sjedinjene Države pokušavaju da nateraju Kinu da se suprotstavi ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini. U petak su američki predsednik Džo Bajden i kineski lider Si Đinping održali skoro dvočasovni video sastanak na kojem su razgovarali o sukobu, kao io njihovim bilateralnim odnosima
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena strahuje da bi Moskva uz pomoć Nju Delhija i Pekinga mogla da zaobiđe zapadni embargo, te pokušava to da spreči pretnjom oštrim ekonomskim merama. Indija i Kina zasad odbijaju da se povinuju željama Amerike... Savet svim državama u svetu je da ne krše sankcije koje je Amerika uvela Rusiji! Amerika preti sankcijama Indiji i Kini zbog njihove saradnje sa Rusijom
18.03.2022
07:00
Čini se da razgovori nisu doveli do suštinske promene u stavu bilo koje strane, a američki predsednik je upozorio Peking da će biti "implikacija i posledica ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji". Kao odgovor, predsednik Si je rekao da se Kina uvek zalagala za "mir i protivi se ratu".
"Sve strane treba da zajednički podrže Rusiju i Ukrajinu u dijalogu i pregovorima koji će dati rezultate i dovesti do mira", naglasio je on , dodajući da bi NATO i SAD takođe trebalo da se angažuju u razgovorima sa Moskvom.
Ovo je bila prva javnosti poznata diskusija između američkih i kineskih lidera od novembra. To je usledilo nakon sastanka početkom nedelje u Rimu između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i vodećeg kineskog diplomate Janga Đečija.
SAD su jasno stavile do znanja da će ispostaviti "troškove" Pekingu ako "podrži" Rusiju. Ranije ove nedelje, nekoliko zapadnih medija tvrdilo je da je Moskva zatražila od Pekinga "opremu i druge vrste nespecifikovane vojne pomoći" kako bi pomogla ofanzivu u Ukrajini. Peking je odbacio te optužbe, a portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengiu rekao je za navodni zahtev Rusije da Kina "nikada nije čula za to" i dodao da je prioritet njegove zemlje "da spreči eskalaciju napetosti".
Verovatno je ova optužba osmišljena kako bi osramotila Peking i dodatno reklamirala narativ da ruski ratni napori u Ukrajini propadaju, ocenjuje Čad Džonson u autorskom tekstu za Raša tudej.
Kina je oprezan geopolitički igrač, nastavlja Džonson. Ima spoljnu politiku zasnovanu na traženju stabilnosti i prioritet joj je sopstveni ekonomski razvoj. Zbog toga ne podržava i neće otvoreno podržavati rat u Ukrajini. Međutim, ova zabrinutost Pekinga ne znače da će Si Đinping skočiti u zagrljaj Americi i suprotstaviti se Moskvi.
Iako Kina nesumnjivo želi mirno rešenje, ona ništa ne duguje Sjedinjenim Državama i priznaje da bi okretanje protiv Rusije uključivalo to da se dugoročni strateški interesi zamene kratkoročnim. Na kraju krajeva, kada se kriza u Ukrajini završi, američka indo-pacifička strategija SAD vratiće se na uobičajenu trasu u svetlu politike obuzdavanja Pekinga.
Prošlog meseca, neposredno pre otvaranja Zimskih olimpijskih igara, Vladimir Putin se sastao sa Si Đinpingom i zapečatio prijateljstvo "bez granica" između njihove dve zemlje, potvrđujući zajedničku viziju multipolarnog sveta. Rusko-kinesko partnerstvo je znatno ojačalo poslednjih godina, svaka nacija se suočila sa zajedničkim strateškim neprijateljstvom SAD i njenih saveznika, pri čemu Vašington dugo pokušava da se obuzda kako u potrazi za unipolarnom hegemonijom, tako i da slomi sve svoje konkurente na tom putu.
Moskva i Peking imaju različite interese u brojnim oblastima, ali konsenzus je stvoren na osnovu pretpostavke da jedni drugima obezbeđuju politički prostor i da deluju kao protivteža SAD i njihovim savezima, ulažući u multipolarno okruženje.
Iako je ruska ofanziva u Ukrajini odvratila Vašington od njegove indo-pacifičke agende, ona je takođe izazivajući neizvesnost na tržištima, omogućila SAD da poveća svoj uticaj u EU i ohrabrila Tajvan da iskoristi krizu kako bi izgradio više političkog prostora za sebe. Kina je takođe imala jake trgovinske odnose sa Ukrajinom, koja se pridružila njenoj Inicijativi Pojas i put još 2017.
Jasno je da SAD nastoje da iskoriste krizu da zabiju klin između Pekinga i njegovih saveznika, i izoluju i Rusiju i Kinu, imajući za cilj da navedu Peking kao saučesnika u "specijalnoj operaciji" Moskve. Bez sumnje će resetovati svoje strateške prioritete. Međutim, iz više razloga, malo je verovatno da će ovo promeniti kinesku računicu.
Prvo, čak ako bi Peking eksplicitno delovao protiv Moskve, SAD ne bi promenile svoj sadašnji kurs prema Kini kao nagradu. Peking stoga nema razloga ni da veruje Vašingtonu, niti da menja stav. Ne treba zaboraviti da su, pre sukoba u Ukrajini, SAD efektivno optuživale Kinu za genocid nad Ujgurima, organizovale klevetničku kampanju protiv Zimskih olimpijskih igara, stavljale na crnu listu sve veći broj kompanija, stvarale neprijateljske vojne blokove kao što su AUKUS (Australija, UK i SAD), Kuad (Australija, Indija, Japan i SAD) i pokušavale da pomere iglu kompasa na Tajvan.
Bilo bi naivno pretpostaviti da će Vašington preokrenuti kurs u vezi sa bilo čim od ovoga u uzaludnoj nadi da će se Peking okrenuti protiv Moskve i odbaciti svog ključnog strateškog partnera samo da bi smirio SAD i njene saveznike.
Drugo, Kina priznaje da SAD na nju gledaju kao na svoju primarnu pretnju i konkurenta, percipirajući Rusiju kao nekog sa manjeg kapaciteta u smislu ekonomije i tehnologije u globalnom takmičenju. Iako Peking može da nastavi da poziva na mir i dijalog u Ukrajini, on će ipak nastaviti da se pridružuje Moskvi kada je u pitanju protivljenje širenju NATO-a, pozivajući umesto toga na "uravnotežen, efikasan i održiv bezbednosni mehanizam".
Ovo je u skladu sa njegovim postojećim stavom o stvaranju blokova saveza predvođenih SAD koji ciljaju na nacije kao što je Kina i hladnoratovskom mentalitetu kao posledici. Kina ne krije svoje mišljenje da su SAD "na pogrešnoj strani istorije".
Na kraju, iako se Kini ne sviđa neizvesnost sukoba u Ukrajini, Americi ne duguje nikakvu uslugu kada se postavi pitanje uloga Pekinga u obnavljanju stabilnosti. Pošto je nameravao da vodi hladni rat protiv Pekinga, Vašington sada pokušava da kontroliše svoj odgovor na ukrajinsku krizu, dok nastavlja naizmenično da preti i primorava. Kao rezultat toga, kada je reč o njenom strateškom partnerstvu sa Rusijom, ona je jednostavno zapečaćena.
Iako Kina i Rusija ne dele isti pogled na svet, okupile su ih političke struje sa Zapada, koji arogantno veruje da može da nametne svoju dominaciju i proširi sferu uticaja bez posledica. Iako će Kina stupiti u dijalog sa SAD, neće se ponoviti kinesko-sovjetski rascep u 21. veku, čemu god da su se SAD nadale, zaključuje Čad Džonson u članku za RT.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Fikus
pre 2 godine
Samo politička neznalica će poverovati da bi se Kina okrenula protiv Rusije na zahtev Amerike. Sve te priče "iz pouzdanih izvora" su ustvari probni baloni pušteni iz Washingtona i Londona da bi pridobili za svoje ciljeve pre svega zemlje EU i ostatka sveta jer oni odlično znaju da Kina nije glupa da kvari odnose sa prvim i najvećim komšijom a zarad Amerike koja je 15.000km daleko i koja iz dana u dan otvoreno radi protiv njenih interesa.
Sjedinjene Države su fašistička država, izjavio je Taker Karlson u razgovoru sa bivšim kolumnistom Gardijana Glenom Grinvaldom na svom Jutjub kanalu, podsećajući na Bajdenovu dozvolu Kijevu da udari duboko u Rusiju američkim oružjem dugog dometa.
Dozvola američkog predsednika Džozefa Bajdena Ukrajini da koristi američke rakete dugog dometa za udare na rusku teritoriju mogla bi potpuno da uništi odnose između Ruske Federacije i Sjedinjenih Država, upozorio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena strahuje da bi Moskva uz pomoć Nju Delhija i Pekinga mogla da zaobiđe zapadni embargo, te pokušava to da spreči pretnjom oštrim ekonomskim merama. Indija i Kina zasad odbijaju da se povinuju željama Amerike... Savet svim državama u svetu je da ne krše sankcije koje je Amerika uvela Rusiji! Amerika preti sankcijama Indiji i Kini zbog njihove saradnje sa Rusijom
Rusija je poslala automatsko upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama o lansiranju "orešnika" 30 minuta ranije, jer se radi o raketi balističkog tipa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na brifingu.
Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju naciji priznao je da je Moskva pogodila ukrajinski vojni objekat novom balističkom raketomsrednjeg dometa i rekao da se zove "orešnik" (lešnik).
Večeras je objavljena vest da je preminuo predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, a ovaj političar je prošlog meseca imao smrtni slučaj u porodici.
Večeras je, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina, a na bivšem Tviteru, sadašnjoj mreži "Iks" odmah su osvanule objave pojedinaca koji se raduju njegovoj smrti.
Večeras je u 64. godini, posle kraće bolesti, preminuo Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, narodni poslanik i predsednik Skupštine grada Jagodina.
Dragan Marković Palma ostaće upamćen i kao političar koji je često zasmejavao građane Srbije. Neke od njegovih legendarnih izjava sigurno će se još dugo prepričavati.
Provokatori iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Marko Đurić, ministar spoljnih poslova, bio je gost Info jutra u kome je govorio o neverovatnim rezultatima Srbije, ali i o najaktuelnijim temama u Srbiji!
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Na društvenim mrežama pojavila se polemika oko toga da li je u redu da se trenekrka oblači u svim prilikama: bilo svečanim ili svakodnevnim. Odgovori ljudi bili su različiti, a neki su duhovitošću oduševili sve koji su ih pročitali.
Iako se trgovci utrkuju popustima, pristojnu veštačku jelku je nemoguće nabaviti bez 4.000 dinara, a one najskuplje kućne jelke koštaju i do 150.000 dinara.
Bliži se "Crni petak" dan kada počinju vikend akcije, a mnogi trgovci koriste upravo ovakvu situaciju kako bi prevarili potrošače. Ovakvim prevarama najviše se bave internet prodavnice koje su tokom 2024. godine pokrenuli više od 38 miliona "fišing" napada.
Večeras se zapalio jedan deo Mosta na Adi sa novobeogradske strane, a zapalilo se nehigijenskom naselju ispod Mosta na Adi, kako je izjavio i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Mladoženja M.T. (26) iz Titela koji je 8. novembra pucao iz puške, i tom prilikom pogodio nekoliko gostiju na svadbi, nalazi se i dalje u pritvoru, a istraga je u toku.
Miloš Nastić (25) iz Velikih Crljana osuđen je pravosnažno na četiri i po godine zatvora zbog nanošenja teških povreda Zoranu Jakovljeviću (63), od kojih je preminuo u Stepojevcu 10. jula 2022., i nanošenja lake povrede njegovom sestriću Nikoli Goraniću.
Prema saznanjima do kojih je došao Informer, u toku je suđenje Strahinji Jokiću zbog fizičkog napada na navijača tokom utakmice Denver Nagetsa. Donosimo vam važne detalje u vezi sa procesom od kojeg potencijalno zavisi sloboda brata čuvenog košarkaša.
Trener KK Partizan Željko Obradović prisustvovaće utakmici fudbalske sekcije protiv Napretka iz Kruševca. Taj meč je na programu u nedelju na stadionu u Humskoj, sa početkom od 16 časova.
Polako su se integrisali povređeni fudbaleri, što je vrlo zadovoljavajuće. Dobro su momci trenirali i sve je u najboljem redu, naglasio je trener Crvene zvezde, Vladan Milojević, pred utakmicu 16. kola Superlige Srbije.
Selektor Srbije Dragan Stojković Piksi jasno je naznačio da će mečevi protiv Austrije biti izuzetno teški za našu selekciju u borbi za opstanak u A diviziji Lige nacija.
Zvezda "Real Housewives of Potomac" Metju Bajars umro je u 37. godini.
Prema tvrdnjama kancelarije glavnog medicinskog istražitelja Merilenda, smrt je nastupila 21. novembra.
Tijana Vučetić, koja je stekla popularnost ulogom Petrojke u seriji "Selo gori, a baba se češlja" ponovo je u žiži javnosti. Ovog puta iznenadila je svojom pojavom u emisiji "Nikad nije kasno".
Simptomi poput začepljenog nosa, glavobolje i bola u grlu ukazuju na to da je reč o običnoj prehladi, ali oni takođe mogu da budu znak sinusne infekcije.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.