ŠTA JE, U STVARI, HTEO BAJDEN? Amerika će iskoristiti krizu u Ukrajini da Rusiji i Kini zada podmukli udarac, ima jedan problem i to u Pekingu... Pročitajte analizu RT!

Jasno je da SAD nastoje da iskoriste krizu da zabiju klin između Pekinga i njegovih saveznika, i izoluju i Rusiju i Kinu, imajući za cilj da navedu Peking kao saučesnika u "specijalnoj operaciji" Moskve. Bez sumnje će resetovati svoje strateške prioritete. Međutim, iz više razloga, malo je verovatno da će ovo promeniti kinesku računicu

Sjedinjene Države pokušavaju da nateraju Kinu da se suprotstavi ruskoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ u Ukrajini. U petak su američki predsednik Džo Bajden i kineski lider Si Đinping održali skoro dvočasovni video sastanak na kojem su razgovarali o sukobu, kao io njihovim bilateralnim odnosima

Čini se da razgovori nisu doveli do suštinske promene u stavu bilo koje strane, a američki predsednik je upozorio Peking da će biti "implikacija i posledica ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji". Kao odgovor, predsednik Si je rekao da se Kina uvek zalagala za "mir i protivi se ratu".

"Sve strane treba da zajednički podrže Rusiju i Ukrajinu u dijalogu i pregovorima koji će dati rezultate i dovesti do mira", naglasio je on , dodajući da bi NATO i SAD takođe trebalo da se angažuju u razgovorima sa Moskvom. 

Ovo je bila prva javnosti poznata diskusija između američkih i kineskih lidera od novembra. To je usledilo nakon sastanka početkom nedelje u Rimu između američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivana i vodećeg kineskog diplomate Janga Đečija. 

SAD su jasno stavile do znanja da će ispostaviti "troškove" Pekingu ako "podrži" Rusiju. Ranije ove nedelje, nekoliko zapadnih medija tvrdilo je da je Moskva zatražila od Pekinga "opremu i druge vrste nespecifikovane vojne pomoći" kako bi pomogla ofanzivu u Ukrajini. Peking je odbacio te optužbe, a portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengiu rekao je za navodni zahtev Rusije da Kina "nikada nije čula za to" i dodao da je prioritet njegove zemlje "da spreči eskalaciju napetosti".

Foto: AP/Photo

Verovatno je ova optužba osmišljena kako bi osramotila Peking i dodatno reklamirala narativ da ruski ratni napori u Ukrajini propadaju, ocenjuje Čad Džonson u autorskom tekstu za Raša tudej.

Kina je oprezan geopolitički igrač, nastavlja Džonson. Ima spoljnu politiku zasnovanu na traženju stabilnosti i prioritet joj je sopstveni ekonomski razvoj. Zbog toga ne podržava i neće otvoreno podržavati rat u Ukrajini. Međutim, ova zabrinutost Pekinga ne znače da će Si Đinping skočiti u zagrljaj Americi i suprotstaviti se Moskvi. 

Iako Kina nesumnjivo želi mirno rešenje, ona ništa ne duguje Sjedinjenim Državama i priznaje da bi okretanje protiv Rusije uključivalo to da se dugoročni strateški interesi zamene kratkoročnim. Na kraju krajeva, kada se kriza u Ukrajini završi, američka indo-pacifička strategija SAD vratiće se na uobičajenu trasu u svetlu politike obuzdavanja Pekinga.

Foto: Reuters

Prošlog meseca, neposredno pre otvaranja Zimskih olimpijskih igara, Vladimir Putin se sastao sa Si Đinpingom i zapečatio prijateljstvo "bez granica" između njihove dve zemlje, potvrđujući zajedničku viziju multipolarnog sveta. Rusko-kinesko partnerstvo je znatno ojačalo poslednjih godina, svaka nacija se suočila sa zajedničkim strateškim neprijateljstvom SAD i njenih saveznika, pri čemu Vašington dugo pokušava da se obuzda kako u potrazi za unipolarnom hegemonijom, tako i da slomi sve svoje konkurente na tom putu.

Moskva i Peking imaju različite interese u brojnim oblastima, ali konsenzus je stvoren na osnovu pretpostavke da jedni drugima obezbeđuju politički prostor i da deluju kao protivteža SAD i njihovim savezima, ulažući u multipolarno okruženje.

Iako je ruska ofanziva u Ukrajini odvratila Vašington od njegove indo-pacifičke agende, ona je takođe izazivajući neizvesnost na tržištima, omogućila SAD da poveća svoj uticaj u EU i ohrabrila Tajvan da iskoristi krizu kako bi izgradio više političkog prostora za sebe. Kina je takođe imala jake trgovinske odnose sa Ukrajinom, koja se pridružila njenoj Inicijativi Pojas i put još 2017. 

Jasno je da SAD nastoje da iskoriste krizu da zabiju klin između Pekinga i njegovih saveznika, i izoluju i Rusiju i Kinu, imajući za cilj da navedu Peking kao saučesnika u "specijalnoj operaciji" Moskve. Bez sumnje će resetovati svoje strateške prioritete. Međutim, iz više razloga, malo je verovatno da će ovo promeniti kinesku računicu.

Foto: Tanjug/AP/pool

Prvo, čak ako bi Peking eksplicitno delovao protiv Moskve, SAD ne bi promenile svoj sadašnji kurs prema Kini kao nagradu. Peking stoga nema razloga ni da veruje Vašingtonu, niti da menja stav. Ne treba zaboraviti da su, pre sukoba u Ukrajini, SAD efektivno optuživale Kinu za genocid nad Ujgurima, organizovale klevetničku kampanju protiv Zimskih olimpijskih igara, stavljale na crnu listu sve veći broj kompanija, stvarale neprijateljske vojne blokove kao što su AUKUS (Australija, UK i SAD), Kuad (Australija, Indija, Japan i SAD) i pokušavale da pomere iglu kompasa na Tajvan.

Bilo bi naivno pretpostaviti da će Vašington preokrenuti kurs u vezi sa bilo čim od ovoga u uzaludnoj nadi da će se Peking okrenuti protiv Moskve i odbaciti svog ključnog strateškog partnera samo da bi smirio SAD i njene saveznike.

Drugo, Kina priznaje da SAD na nju gledaju kao na svoju primarnu pretnju i konkurenta, percipirajući Rusiju kao nekog sa manjeg kapaciteta u smislu ekonomije i tehnologije u globalnom takmičenju. Iako Peking može da nastavi da poziva na mir i dijalog u Ukrajini, on će ipak nastaviti da se pridružuje Moskvi kada je u pitanju protivljenje širenju NATO-a, pozivajući umesto toga na "uravnotežen, efikasan i održiv bezbednosni mehanizam".

Ovo je u skladu sa njegovim postojećim stavom o stvaranju blokova saveza predvođenih SAD koji ciljaju na nacije kao što je Kina i hladnoratovskom mentalitetu kao posledici. Kina ne krije svoje mišljenje da su SAD "na pogrešnoj strani istorije".

Foto: Tanjug/AP

Na kraju, iako se Kini ne sviđa neizvesnost sukoba u Ukrajini, Americi ne duguje nikakvu uslugu kada se postavi pitanje uloga Pekinga u obnavljanju stabilnosti. Pošto je nameravao da vodi hladni rat protiv Pekinga, Vašington sada pokušava da kontroliše svoj odgovor na ukrajinsku krizu, dok nastavlja naizmenično da preti i primorava. Kao rezultat toga, kada je reč o njenom strateškom partnerstvu sa Rusijom, ona je jednostavno zapečaćena.

Iako Kina i Rusija ne dele isti pogled na svet, okupile su ih političke struje sa Zapada, koji arogantno veruje da može da nametne svoju dominaciju i proširi sferu uticaja bez posledica. Iako će Kina stupiti u dijalog sa SAD, neće se ponoviti kinesko-sovjetski rascep u 21. veku, čemu god da su se SAD nadale, zaključuje Čad Džonson u članku za RT.