• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs/Jutarnji.hr

01.04.2022

10:27

Ekonomija Hrvatske na labavim nogama, nisu izdržali! Država OD DANAS PODGILA SVE CENE!

Pixabay

Vesti

Ekonomija Hrvatske na labavim nogama, nisu izdržali! Država OD DANAS PODGILA SVE CENE!

Podeli vest

Domaćinstvo s prosečnim godišnjim ukupnim godišnjim računom za struju od 3.400 kuna, prema primeru koji su izložili Vlada i HEP, od danas imaće godišnji račun veći za 325 kuna ili za 27 kuna mesečno

Potrošači u javnom servisu su do 1. aprila ove godine plaćali u proseku 32 lipe po kilovat-satu, a od 1. aprila taj iznos će biti 48 lipa po kilovat-satu, tvrde u Vladi. Ali ne rastu samo cene struje. Kakve nas cene od danas čekaju i šta to znači za građane, donosimo odličan vodič kroz glavna pitanja i odgovore.


1. Koliko od 1. aprila poskupljuju električna energija i plin za domaćinstva?

Prema izjavama Vlade i HEP-a struja za domaćinstva koja se kupuju u tzv. javni servis biće skuplji za devet odsto. Za domaćinstva koja gas kupuju u javnoj službi, prema podacima Hrvatske energetske regulatorne agencije, gas će u proseku biti skuplji 20 odsto.

2. Koliki iznos poskupljenje električne energije i plina donosi na računima za građane?

Prema primeru koji su predstavili Vlada i HEP, domaćinstvo s prosečnim ukupnim godišnjim računom za struju od 3.400 kuna imaće će od 1. aprila godišnji račun veći za 325 kuna ili 27 kuna mesečno. Potrošači u javnom servisu su do 1. aprila ove godine plaćali u proseku 32 lipe po kilovat-satu, a od 1. aprila taj iznos će biti 48 lipa po kilovat-satu.

3. Mogu li građani plaćati električnu energiju i plin po nižim cenama od tarifa koje stupaju na snagu 1. aprila?

Navedena poskupljenja od 1. aprila odnose se na snabdevanje električnom energijom i gasom u javnoj službi, a svaki potrošač može ugovoriti snabdevanje električnom energijom i gasom na tržištu koje nije vezan za cene javnih usluga. Domaćinstva koja žele da izađu iz javnog servisa trebalo bi da prouče ponude dobavljača, a, primera radi, HEP Opskrba je najavila da će od 1. aprila povećati cene i u tržišnom modelu.

4. Zašto su od 1. aprila veće cene električne energije?

Krajem prošle godine struja je na evropskim berzama skočila za 30 odsto. Hrvatska godišnje uvozi oko deset odsto svoje potrošnje električne energije, ali su znatno porasli energija, nafta, ugalj i gas, koji se koriste u sopstvenoj proizvodnji električne energije. Gas i ugalj se koriste za petinu domaće proizvodnje električne energije.

5. Zašto su od 1. aprila veće cene plina?

Cena gasa na tržištima sa kojih ga Hrvatska nabavlja krajem prošle godine "poskupela" je za 70 odsto. Posle ruske operacije u Ukrajini cena gasa je još poskupela, ali se cena gasa u cenu gasa koju plaćaju domaćinstva uzima više meseci. Kako Hrvatska isporučuje 79 odsto svojih godišnjih potreba za gasom iz uvoza, globalna povećanja cena moraju se odraziti na troškove grejanja i druge upotrebe gasa za građane.

6. Kako je vlada delovala na cenu električne energije u javnoj službi od 1. aprila?

Odlukom Vlade, najveći deo svetskog rasta cena struje i energije za domaću proizvodnju električne energije snosće HEP, u iznosu od gotovo pola milijarde kuna. HEP je jedini domaći distributer električne energije čije, na primer, usluge prenosa i mreže građani na kraju plaćaju na svojim računima.

7. Kako je vlada delovala na cenu plina u javnoj službi od 1. aprila?

- Vlada je smanjila PDV na snabdevanje gasom i toplotom. Stopa PDV-a na snabdevanje gasom smanjena je sa 25 na pet odsto od 1. aprila ove do 31. marta sledeće godine, a nova stopa PDV-a na toplotnu energiju iznosi 13 odsto umesto dosadašnjih 25 odsto. Od 31. marta naredne godine PDV na gas bi trebalo da bude 13 odsto, ali je Vlada ostavila mogućnost da posle toga stopa bude pet odsto.

8. Kako će vlada pomoći socijalno ugroženima da plate veće račune za električnu energiju i plin?

Korisnici zagarantovane minimalne naknade, koja iznosi oko 50 hiljada građana, dobiće vaučere u iznosu od hiljadu kuna za plaćanje struje i plina. Do sada je taj bon bio 800 kuna. Korisnici lične invalidnine i članovi njihovih domaćinstava, njih oko 40.000, dobiće vaučer od 1.750 kuna za plaćanje struje i plina, što je povećanje od 250 kuna. Pored toga, širi se obuhvat korisnika naknade za ugrožene kupce energije za 5.700 ljudi.

9. Kako će vlada pomoći penzionerima s prosečnim mirovinama da plate veće račune za električnu energiju?

Vlada uvodi jednokratni energetski dodatak na penzije do 4.000 kuna, a blizu 730.000 penzionera spada u ovu kategoriju i ima pravo na energetski dodatak. Za penzije do 1.500 kuna energetski dodatak iznosit će 1.200 kuna, a za penzije od 1.500 do 2.000 kuna dodatak će biti 900 kuna. Većina penzionera iz ovog paketa pomoći ima penziju od 2.000 do 3.000 kuna, a biće im isplaćen i energetski dodatak od 600 kuna. Dodatak od 400 kuna namijenjen je penzionerima s penzijom od 3.000 do 4.000 kuna.

10. Koja dodatna porezna rasterećenja stupaju na snagu?

Da bi ublažila dosadašnji rast cena proizvoda u prodavnicama zbog već zabeleženog rasta cena gasa i poskupljenja struje i gasa koje stupaju na snagu, država je smanjila stope PDV-a na jedan broj proizvoda. Stope PDV-a na sveže meso i ribu, jaja, voće, povrće, jestiva ulja i masti i hranu za bebe smanjene su sa 13 na pet odsto. Poresko opterećenje margarina i putera smanjeno je sa 25 na pet odsto. Higijenski ulošci i tamponi su do sada bili oporezovani maksimalnom stopom PDV-a, a ubuduće će biti 13 odsto. Ulaznice za sportske i kulturne događaje od 1. aprila oporezuju se po stopi od pet odsto.
 

11. Kako će vlada pomoći poljoprivredi na udaru većih cena električne energije i plina?

- U fokusu državnih subvencija za plaćanje energenata koje stupaju na snagu su poljoprivrednici i ribari. Uvodi se program potpora male vrednosti poljoprivrednicima za nabavu umetnog gnojiva od 450 kuna za prvih deset hektara te 250 kuna na svakih idućih deset hektara zasađenih površina. Ribari mogu računati na potpore ukupnog iznosa od 50 miliona kuna. Uz to, smanjuje se PDV na gnojivo, sadnice i pesticide.

12. Kako će vlada pomoći uslužnom sektoru na udaru većih cena električne energije i plina?

Ponuđači smeštaja, organizovanog stanovanja i smeštaja i hraniteljske porodice od 1. aprila mogu da računaju na budžetske naknade za plaćanje većih računa za energiju. Za oko tisuću pravnih osoba u organiziranom smještaju i boravku predviđene su mjesečne naknade od tisuću do 4.000 kuna. Udomiteljske porodice mogu računati na mesečnu naknadu od 400 kuna. Ukupno je 2.570 hraniteljskih porodica kojima je namenjena podrška.

13. Koliki je ukupni iznos vladinog paketa mera pomoći građanima za ublažavanje rasta cena energenata i ko će to platiti?

Ukupni budžetski trošak pomoći građanima da prebrode rast cena struje i plina procjenjuje se na 4,8 milijardi kuna. Dok najveći dio ovog iznosa, prema Vladinoj prezentaciji, predstavlja smanjenje prihoda od PDV-a, 2,1 milijardu kuna ili 43 posto ukupnog iznosa pomoći, a uzimajući u obzir povećanje socijalnih transfera i uvođenje jednokratne pomoći vremenskog energetskog dodatka penzionerima, jasno je da će teret pomoći ići na javne finansije, odnosno budžetski deficit, koji se obično podmiruje daljim zaduživanjem ili, još bolje, budžetskim preraspodelama.

14. Kakvo bi poskupljenje električne energije i plina nastupilo od 1. aprila bez intervencija države?

- U slučaju električne energije "tržišni pristup" u primeni globalnog rasta cena na domaće kupce struje značio bi poskupljenje od oko 30 posto, uz ogradu da se uvoz struje može ograničiti ili zameniti povećanom domaćom proizvodnjom. Kada je u pitanju plin, tu bi prelijevanje globalnog rasta na domaće cijene bilo radikalno, za oko 80 posto, ali i neminovno jer povećanje vlastite proizvodnje nije izvedivo u kratkom roku.

Hrvatska i Mađarska jedine u EU nisu digle cijene plina pre aprila


Hrvatska i Mađarska, prema tvrdnjama Vlade Andreja Plenkovića, jedine su dve članice Europske unije u kojima nije došlo do poskupljenja plina prije 1. aprila ove godine.

Najveći skok cene plina u prestonicama Europske unije u januaru ove u odnosu na jun prošle godine, prema istom izvoru, zabeležen je u Bukureštu, za 383 posto, a slede Berlin (246 posto), Bruxelles (201 posto) i glavni grad Latvije, Riga, s rastom od 157 posto. Prosečna cena plina s PDV-om u EU iznosila je u januaru ove godine 120 eura za kilovatsat, što je 2,8 puta veća cena od one u junu prošle godine.

Prosečne cene električne energije u metropolama EU u februaru ove godine, prema podacima konzultantske tvrtke Vaasa ETT, bile su za 29 posto veće u odnosu na isti mesec 2021. godine. Članice EU preduzimaju različite mere za ublažavanje inflacije energenata, od financijske pomoći najugroženijima (Austrija), preko zamrzavanja reguliranih cena (Bugarska) i smanjivanja poreza (Nizozemska) do namirenja razlike u ceni koju domaćinstva plaćaju nakon cenovnog udara kao što je učinjeno u Švedskoj.

Preporuka Evropske komisije da se rast cena energenata ugroženim domaćinstva prvenstveno kompenzira izravnim novčanim transferima. 



Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Kada su prestali jauci ispod ruševina znali smo da je to kraj! Ispovest direktorke UKC Vojvodina nakon nesreće u Novom Sadu
Društvo

Kada su prestali jauci ispod ruševina znali smo da je to kraj! Ispovest direktorke UKC Vojvodina nakon nesreće u Novom Sadu

Ovakvi stravični prizori i povrede viđaju se u ratu, zemljotresu... Koliko god godina da radite ovaj posao - na jauk, stradanje, na suze i strah roditelja koji po bolničkim hodnicima traže svoju decu, na to nikada ne možete da ostanete imuni. Ovako za Informer priča direktorka UKC Vojvodina dr Vesna Turkulov koja je dežurala kada se srušila nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu.

04.11.2024

11:43

Sport

Nanelija bih samo ovo pitao! Bivši igrač Zvezde progovorio o tuči sa Amerikancem
Košarka

Nanelija bih samo ovo pitao! Bivši igrač Zvezde progovorio o tuči sa Amerikancem

Bivši košarkaš Crvene zvezde Stefan Lazarević, koji sada nastupa za FMP iz Železnika, prvi put je progovorio za medije o tuči sa doskorašnjim košarkašem Partizana Džejmsom Nanelijem! Lazarević je o toj temi naširoko govorio, otkrio je da je sukob tinjao sa utakmice odigrane nekoliko dana ranije, a kaže i da želi da pita američkog šutera zbog čega ga je hvatao za vrat na hodniku Beogradske arene.

04.11.2024

15:12

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set