Ekonomska konfrontacija Zapada i Rusije izaziva velike nevolje u svetu. SAD i Evropa su se našle u lošoj situaciji, suočene sa neviđenim pogoršanjem kvaliteta života i neravnotežama na tržištima, napominju stručnjaci
Banka Amerike je, nakon Dojče banke, upozorila na recesiju u Sjedinjenim Državama. Makro slika se ubrzano pogoršava zbog pooštravanja monetarne politike FED-a, rasta cena robe, poremećaja lanaca snabdevanja zbog sankcija Rusiji. Još jedan negativan faktor je izbijanje COVID-19 u Kini, zbog čega su mnogi proizvodni pogoni blokirani.
Katastrofa bi mogla da pogodi američke berze već 2023. godine, upozorio je investitor DŽefri Gundlah. Takođe se predviđa da će Nemačka ugroziti ekonomiju i ući ozbiljnu recesiju 2023. godine.
Poznati francuski ekonomista i politikolog Aleksandar del Val upozorio je na rizike pada dolara u korist rublje i kineskog juana, kao i na raskol u Evropi zbog sankcija Rusiji.
To je već počelo odlukom mađarskog premijera Viktora Orbana da ruski gas plaća u rubljama, a Saudijska Arabija je prešla sa Kinom da plaća naftu u juanima. Inače, upravo su Saudijci 70-ih godina prvi prihvatili dolare iz svih zemalja za snabdevanje naftom.
Izgleda da će samom konceptu „petrodolara“ uskoro doći kraj, smatra ekonomista.
U međuvremenu, kurs rublje ove sedmice, nakon ublažavanja niza valutnih ograničenja od strane Centralne banke, pao je na 79 rubalja za dolar i 86 za evro. Tako regulator traži ravnotežu da prihodi budžeta ne trpe od prekomernog jačanja rublje.
Uprkos sankcijama, Fond nacionalnog bogatstva Ruske Federacije u martu je porastao za 117,2 milijarde rubalja, na 13,052 triliona rubalja.
Foto: Reuters
Moskva priprema proizvodnju domaćih 3D štampača koji će pomoći da se zameni snabdevanje komponentama iz inostranstva. 3D štampači rade sa raznim vrstama metala, keramike, peska i plastike. Ova tehnologija može da „štampa“ bilo koju komponentu za upotrebu u inženjerstvu, medicini i drugim oblastima.
Vlada je izdvojila dodatnih 80 milijardi rubalja za povlašćene kredite glavnim preduzećima u industriji i trgovini.
Evropska komisija počela je rad na šestom paketu sankcija Rusiji. Glavno pitanje je potpuni naftni embargo. Politički lideri Francuske i Nemačke ne isključuju da će se odreći ruske nafte do kraja 2022. godine.
OPEK je upozorio EU da bi naftni embargo Rusiji mogao da izazove jedan od najgorih poremećaja u snabdevanju naftom u istoriji, sa izgubljenim količinama koje je nemoguće nadoknaditi.
Oko 7 miliona barela dnevno moglo bi da napusti svetsko tržište, a OPEK neće moći da kontroliše situaciju u slučaju prekida lanaca snabdevanja naftom velikih razmera.
U međuvremenu, izvoz sirove nafte iz Rusije porastao je na 4 miliona barela od početka aprila. Ovo je najveća cifra od početka 2022. godine. Rusija je već počela da preusmerava snabdevanje – već je postignut dogovor sa Kinom o povećanju tranzita nafte preko Kazahstana.
Konačna verzija nacrta zakona o „spoljnoj administraciji“ u stranim kompanijama koje su napustile Rusiju pokazala se mekšom od početnih teških. Stranim vlasnicima ostavljen je manevarski prostor – moći će da povrate kontrolu nad kompanijama u svakom zgodnom trenutku.
Nemačka vlada priprema i zakon o nacionalizaciji energetskih kompanija. Ovo poslednje sredstvo će se koristiti za spasavanje kompanija ako ih starateljstvo ili prodaja privatnom investitoru ne spase od likvidacije.
Proizvođač aviona Erbas je priznao očigledno – u koncernu smatraju da će zabrana isporuke titanijuma iz Rusije naneti veliku štetu zapadnoj industriji, jedva da će uticati na rusku ekonomiju. Erbas je pozvao da ne uvode takva ograničenja i da ne ometaju isporuku titanijuma iz Ruske Federacije.
Prema rečima Vladimira Putina, odbijanje normalne saradnje sa Rusijom već je pogodilo blagostanje miliona građana Evrope i Sjedinjenih Država, gde poslednjih meseci inflacija ide neviđenom brzinom i razvija se nezapamćena ekonomska kriza.
Foto: Reuters
Kina, Iran, Indija povećavaju svoje prisustvo na ruskom potrošačkom tržištu!
39 odsto Rusa smatra da povlačenje zapadnih kompanija sa tržišta ni na koji način neće uticati na njihove živote, samo 12 odsto očekuje ozbiljne posledice. Još 23% veruje da će to uticati na njih umereno, 21% – da će uticati na njih, ali slabo, sledi iz ankete.
Brojne indijske i iranske kompanije pregovaraju o otvaranju svojih prodavnica odeće i obuće u Rusiji kako bi zamenile zapadne brendove koji su napustili Rusiju.
Trgovinski promet između Rusije i Kine u prvom kvartalu 2022. povećan je za 28,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, na 38,17 milijardi dolara. S obzirom na sankcije, ove stope rasta mogu se nastaviti do kraja godine.
Inflacija u Rusiji na kraju tekuće godine može dostići i do 20 odsto, smatra šef Računske komore RF Aleksej Kudrin.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba ocenio je da je rat mogao da bude sprečen da je Berlin ranije promenio stav, umesto što je, kako se izrazio, "do sada sve gledao kroz ruske naočare". Na sreću, prokomentarisao je u intervjuu za nemački javni servis ARD, "Ukrajina je primila k znanju promenu stava Nemačke i činjenicu da je doskorašnji njen kurs prema Rusiji doživeo neuspeh". Ono što je sada bitno jeste da "Berlin ima kapacitet da nam pomogne da zaustavimo rat i Vladimira Putina", naglasio je Kuleba
Ruski predsednik Vladimir Putin sproveo je promene u najvišem komandnom vrhu vojske te zemlje i imenovao šefa jedinica za dronove, čije se postavljenje na funkciju dugo očekivalo.
Grupa nekadašnjih načelnika Generalštaba i najviših ruskih komandanata pokušala je da predsedniku Rusije Vladimiru Putinu otvori nezavisan kanal za izveštavanje o stvarnom stanju na frontu, ali je njihov predlog zaustavljen u državnom aparatu.
Izjava predsednika Rusije Vladimira Putina da Moskva nastavlja da usavršava hipersoničnu raketu „Cirkon“ predstavlja jasan signal potencijalnim protivnicima zemlje, ocenio je američki vojni časopis Militari voč magazin.
Predsednik Rusije Vladimir Putin naredio je Ratnoj mornarici da odlučno zaštiti ruske trgovačke brodove i da svaki pokušaj zaplene tankera tretira kao piratstvo.
U slučaju direktnog rata u Evropi, Rusija prvi udar ne bi usmerila na evropske države, već na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država (SAD), ocenio je bivši šef izraelske specijalne službe „Nativ“ i stručnjak za međunarodnu bezbednost Jakov Kedmi.
Podrška vojnicima Specijalne vojne operacije i njihovim porodicama glavni je prioritet svih organa vlasti, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku sa predsednicom Saveta Federacije Valentinom Matvijenko.
Najava predsednika Rusije Vladimira Putina da se završavaju radovi na besposadnom podvodnom aparatu „posejdon“ predstavlja direktno upozorenje Zapadu o snazi ruskog pomorskog nuklearnog arsenala, ocenjuje britanski Dejli ekspres.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba ocenio je da je rat mogao da bude sprečen da je Berlin ranije promenio stav, umesto što je, kako se izrazio, "do sada sve gledao kroz ruske naočare". Na sreću, prokomentarisao je u intervjuu za nemački javni servis ARD, "Ukrajina je primila k znanju promenu stava Nemačke i činjenicu da je doskorašnji njen kurs prema Rusiji doživeo neuspeh". Ono što je sada bitno jeste da "Berlin ima kapacitet da nam pomogne da zaustavimo rat i Vladimira Putina", naglasio je Kuleba
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas mlade sportiste iz Srbije, regiona i sveta, učesnike kampa "Srbija te zove 2026", a nakon prijema, predsednik se obratio medijima.
Ustaša Marko Skejo, bivši komandant 9. bataljona HOS-a "Rafael Boban, koji je poznat po hitlerovskim brkovima i činjenici da je devedesetih godina govore držao ispred portreta zločinca Anta Pavelića, pevao je juče u jednoj kafani u Kninu ustaške pesme, i to na uvce predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću.
Insajderi Informera koji su infiltrirani u blokaderske grupe na društvenim mrežama došli su do šok dokumenta koji otkriva da su zgubidani gori od komunističkih komesara!
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je sramotnu izjavu hrvatskog ministra odbrane Ivana Anušića, koji je poručio da mu je žao što lično nije učestovao u zločinačkoj akciji "Oluja".
Ustaša Marko Skejo, bivši komandant 9. bataljona HOS-a "Rafael Boban, koji je poznat po hitlerovskim brkovima i činjenici da je devedesetih godina govore držao ispred portreta zločinca Anta Pavelića, pevao je juče u jednoj kafani u Kninu ustaške pesme, i to na uvce predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbrusio je novinaru N1 tokom konferencije za novinare nakon što je primio je danas mlade sportiste iz Srbije, regiona i sveta, učesnike kampa "Srbija te zove 2026".
Dok se srpski narod na Kosovu i Metohiji svakodnevno suočava sa neviđenim pritiscima Prištine, opstrukcijama, rušenjem i sistematskim proterivanjem sa vekovnih ognjišta, Telekom Srbija odgovara gradnjom, novim investicijama i otvaranjem radnih mesta.
Zbog radova na redovnom održavanju na državnom putu I A reda, deonici petlja Ub - petlja Obrenovac u smeru ka Beogradu danas će do 17 časova za saobraćaj biti zatvorena vozna saobraćajna traka u dužini od 1,5 kilometara, saopšteno je iz Puteva Srbije.
Osnovno državno tužilaštvo u Ulcinju odredilo je zadržavanje do 72 sata mladiću iz Novog Pazara S.S. Zbog sumnje da je doneo lake telesne povrede dvojici muškaraca, kao i državljaninu Bosne i Hercegovine B.A. zbog sumnje da je omogućio uživanje opojnih droga državljanki Srbije.
Digitalni nomad V. H. (58) i njegova supruga, domaćica H. N. (44), sigurno nisu ni slutili da će kao turisti uneti nemir u Splitsko naselje i biti privedeni u hrvatski pritvor.
Radnici preduzeća „Signal Sombor” A. M. (59) i P. L. (62) poginuli su u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila juče oko 7.40 časova na putu Šabac–Loznica, u blizini mesta Ribari, a vozaču kamiona I. J. (40) određen je pritvor do 48 sati po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Šapcu.
Istaknuti srpski glumac Jovo Maksić je proteran sa ognjišta tokom operacije "Oluja" kojom je izvršeno etničko čišćenje Srba sa prostora Krajine, te je sad progovorio o najtežem periodu u životu.
Put u krajeve sa nestabilnom klimom najčešće donosi glavni izazov pakovanje. Sunčano vreme u sekundi može da se pretvori u kišu, vetar ili oštar pad temperature.
Britanski Institut za bezbednost veštačke inteligencije (AISI) saopštio je danas da su modeli kompanija Anthropic i OpenAI tokom testiranja pokušali da prevare ljude kako bi izvršili zadate zadatke, što je ocenio kao dosad nezabeležen primer autonomnog i obmanjujućeg ponašanja.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.