ŠTA AKO PUTIN IZNENADI JEDNOM ODLUKOM?! TO ĆE BITI ZAMKA... Objavljeno 5 scenarija za kraj rata u Ukrajini

Danas je 100 dana od početka rata u Ukrajini i pitanje koje mnogi postavljaju je - šta je sledeće?

BBC donosi pet potencijalnih scenarija, koji se međusobno ne isključuju, ali su svi u sferi mogućeg.

1. Rat do iscrpljenja

Rat bi se mogao nastaviti još mesecima, ako ne i godinama, a ruske i ukrajinske snage mogle bi da nastave s iscrpljivanjem unedogled.

Prednost bi mogla da se menja iz dana u dan u korist obe strane, koje će beležiti i pobede i poraze, pri čemu nijedna strana ne želi da odustane. Ruski predsednik Vladimir Putin procenjuje da može da profitira od demonstracije strateškog strpljenja i kladi se da će se Zapad umoriti od podrške Ukrajini i da će se više fokusirati na sopstvene ekonomske krize i pretnju koja dolazi iz Kine, navodi BBC.

S druge strane, Zapad bi mogao da pokaže upornost i nastavi da šalje teško oružje Ukrajini, što bi moglo da rezultira uspostavljanjem koliko-toliko fiksnih granica razgraničenja u Ukrajini. Rat bi tako mogao da postane "zamrznuti konflikt".

"Verovatnoća za uverljivu operativnu ili stratešku pobedu bilo koje strane je mala, barem kratkoročno. Nijedna strana nije pokazala kapacitet zadavanja strateški odlučujućeg udarca", kaže Mik Rajan, penzionisani australijski general i stručnjak za vojna pitanja.

Foto: Reuters

2. Putin najavljuje prekid vatre

Šta ako ruski predsednik Vladimir Putin još jednom iznenadi svet jednostranim proglašenjem prekida vatre? Mogao bi da zadrži teritorije koje je dosad osvojio i proglasi "pobedu".

Mogao bi da ustvrdi da je njegova "specijalna vojna operacija" završena: Proruski separatisti u Donbasu dobili su zaštitu, a uspostavljen je kopneni koridor prema Krimu. To bi Putinu omogućilo da se postavi kao moralna vertikala i stavi pritisak na Ukrajinu da prestane da se bori.

"To je zamka koju bi Rusija mogla da iskoristi u bilo kom trenutku, naročito ako želi da profitira na evropskom pritisku na Ukrajinu da se preda i odustane od teritorije u zamenu za mir", kaže Keir Giles, stručnjak za Rusiju iz britanskog think-tanka Četam Haus. 

Takvi argumenti već se mogu čuti u Parizu, Berlinu i Rimu: Nema potrebe za produžavanjem rata, vreme je da se završi globalna ekonomska kriza uzrokovana ratom, treba raditi na prekidu vatre.

Takav rasplet bi vrlo verovatno naišao na žestok otpor SAD-a, Velike Britanije i velikog dela istočne Evrope, gde lideri veruju da ruska invazija mora da doživi težak poraz, ne samo zbog Ukrajine nego i zbog međunarodnog poretka. To znači da bi jednostrani ruski prekid vatre promenio narativ, ali ne bi okončao borbe.

Foto: Tanjug/AP

3. Bezizlazni položaj na frontu
 

Šta ako i Ukrajina i Rusija zaključe da vojnim putem više ne mogu da ostvare ništa i krenu u pregovore s ciljem političkog rešenja krize?

Obe vojske su iscrpljene, manjka im ljudstva i municije. Cena plaćena u krvi i novcu potrebnom za finansiranje rata više ne opravdava nastavak borbi. Ruski vojni i ekonomski porazi više nisu održivi, a Ukrajinci se umaraju od rata i više nisu spremni da rizikuju živote za pobedu.

Što ako političko vodstvo u Kijevu prestane da veruje u kontinuiranu podršku Zapada i odluči da je vreme za pregovore? Treba podsetiti i da je američki predsednik Džo Bajden otvoreno priznao da je cilj SAD-a da Ukrajina završi "u najjačoj mogućoj poziciji za pregovaračkim stolom".

Međutim, do bezizlaznog položaja na frontu možda neće doći još mesecima, a bilo kakav politički dogovor ne čini se izvesnim, velikim delom i zbog potpunog izostanka poverenja Ukrajinaca u bilo kakva ruska obećanja. Mirovni dogovor, ako do njega i dođe, mogao bi biti kratkog veka, a nakon njega bi mogle uslediti nove borbe.

Foto: Tanjug/AP

4. Ukrajinska pobeda

Može li Ukrajina, uprkos svemu, postići nešto što bi se moglo nazvati pobedom? Može li Ukrajina da natera ruske snage da se povuku na pozicije na kojima su bile pre invazije?

"Ukrajina će definitivno pobediti u ovom ratu", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ove nedelje za holandsku televiziju.

Šta ako Rusija ne uspe da zauzme celi Donbas i pretrpi još teže gubitke? Zapadne sankcije čine ruski pohod sve težim, a Ukrajina kreće u protivnapad koristeći nove dalekometne rakete, oslobađa teritoriju i prekida ruske linije snabdevanja. Ukrajinska vojska prolazi transformaciju iz defanzive u ofanzivnu silu.

Ovaj scenario je dovoljno uverljiv da mnogi lideri već brinu o njegovim posledicama. Suoči li se Putin s porazom, hoće li dodatno eskalirati i pribeći korišćenju kemijskog ili nuklearnog oružja?

"Čini mi se malo verovatnim da će Putin prihvatiti konvencionalni vojni poraz kad mu je još uvek na raspolaganju nuklearna opcija", kaže istoričar Nil Ferguson s Kings Koledža u Londonu.

Foto: Reuters

5. Ruska pobeda

Što je s mogućom ruskom pobedom? Zapadni zvaničnici naglašavaju da Rusija, uprkos početnim porazima, i dalje planira da zauzme glavni grad Kijev i uspostavi kontrolu nad velikim delom Ukrajine. "Ti maksimalistički ciljevi su i dalje aktuelni", rekao je jedan zvaničnik.

Rusija bi mogla da profitira na uspesima koje trenutno postiže u Donbasu, što bi joj omogućilo da snage koje tamo ostvare svoje zadatke pošalje drugde, možda čak i na Kijev. U prvi plan bi mogla da dođe ruska brojčana prednost, a ukrajinske snage mogle bi biti potučene.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nedavno je priznao da svakog dana 100 ukrajinskih vojnika gubi život, a 500 ih je ranjeno. Veliki gubici mogli bi dovesti do podele javnog mnjenja u Ukrajini - neki žele da nastave borbu, a drugi žele da pregovaraju o moru. Neke zapadne zemlje mogle bi da se umore od podržavanja Ukrajine. S druge strane, neke druge zapadne zemlje bi, ako misle da Rusija pobeđuje, mogle da požele da eskaliraju sukob.

Jedan zapadni diplomata rekao je BBC-jevom diplomatskom dopisniku da bi Zapad mogao da testira nuklearno oružje na Pacifiku kao upozorenje Rusiji. Kako god bilo, budućnost rata je i dalje neizvesna, zaključuje BBC.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.