• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer/Bloomberg

27.06.2022

07:44

Sankcije guraju Rusiju do prvog stranog plaćanja od 1918.

AP/Photo

Vesti

Sankcije guraju Rusiju do prvog stranog plaćanja od 1918.

Podeli vest

Rusija je prvi put u jednom veku propustila plaćanje svog državnog duga u stranoj valuti, što je kulminacija sve strožih zapadnih sankcija koje su zatvorile puteve plaćanja prekomorskim kreditorima

Zemlja je mesecima pronalazila puteve oko kazni uvedenih nakon invazije Kremlja na Ukrajinu. Ali na kraju dana u nedelju, istekao je grejs period za oko 100 miliona dolara zarobljenih kamata do 27. maja, što je rok koji se smatra slučajem kašnjenja ako se propusti. To je sumorni marker u brzoj transformaciji zemlje u ekonomskog, finansijskog i političkog izopćenika. Državne evroobveznice su od početka marta trgovale na teškim nivoima, devizne rezerve centralne banke su i dalje zamrznute, a najveće banke su odvojene od globalnog finansijskog sistema.

Ali imajući u vidu štetu koja je već naneta privredi i tržištima, neizvršenje obaveza je za sada uglavnom simbolično i malo je važno Rusima koji se suočavaju sa dvocifrenom inflacijom i najvećom ekonomskom kontrakcijom u godinama.

Rusija je odbacila standardnu oznaku, rekavši da ima sredstava da pokrije sve račune i da je primorana da ne plaća. Dok je pokušavala da izokrene svoj put, prošle nedelje je najavljeno da će preći na servisiranje svog neizmirenog državnog duga od 40 milijardi dolara u rubljama, kritikujući situaciju „više sile“ za koju je rekao da je Zapad veštački proizveo.

„To je veoma, veoma retka stvar, gde spoljna vlada primorava vladu koja inače ima sredstva na neplaćanje“, rekao je Hasan Malik, viši suvereni analitičar u Loomis Sailes & Compani LP.

„To će biti jedno od velikih prekretnica u istoriji. Formalna izjava bi obično dolazila od rejting firmi, ali su evropske sankcije dovele do toga da su povukle rejtinge ruskih subjekata. Prema dokumentima za zapise čiji je grejs period istekao u nedelju, vlasnici mogu sami da se jave ako se vlasnici 25% neotplaćenih obveznica slože da je došlo do „događaja neizmirenja obaveza“.

Pošto je poslednji rok prošao, fokus se pomera na ono što investitori slede. Oni ne moraju da deluju odmah i mogu izabrati da prate napredak rata u nadi da će sankcije na kraju biti ublažene. Vreme može biti na njihovoj strani: potraživanja postaju ništavna tek tri godine od datuma isplate, prema dokumentima o obveznici.

„Većina vlasnika obveznica će zadržati pristup čekanja i videti“, kaže Takahide Kiuči, ekonomista sa Nomura istraživačkog instituta u Tokiju. Ruski sukob sa vlasnicima obveznica tek počinje Tokom ruske finansijske krize i kolapsa rublje 1998. godine, vlada predsednika Borisa Jeljcina je propustila 40 milijardi dolara svog lokalnog duga. Poslednji put Rusija je pala u bankrot prema svojim stranim kreditorima pre više od jednog veka, kada su boljševici pod Vladimirom Lenjinom odbacili zapanjujući teret duga nacije iz carske ere 1918. Prema nekim merama, približio se trilionu dolara u današnjem novcu, prema Maliku iz Lumisa Sajlesa, koji je takođe autor knjige „Bankari i boljševici: Međunarodne finansije i ruska revolucija“.

Poređenja radi, stranci su od početka aprila držali ekvivalent od skoro 20 milijardi dolara ruskih evroobveznica.

„Da li je opravdan izgovor da kažem: ’Pa, sankcije su me sprečile da izvršim isplate, tako da nisam ja kriv’?“ rekao je Malik. „Šire pitanje je da su same sankcije bile odgovor na akciju suverenog entiteta“, rekao je on, misleći na invaziju na Ukrajinu. "I mislim da će istorija suditi o ovome u drugom svetlu."

Ministar finansija Anton Siluanov odbacio je situaciju u četvrtak kao „farsu“. Sa milijardama dolara nedeljno koje se još uvek slivaju u državnu kasu od izvoza energije, uprkos žestokom sukobu u istočnoj Ukrajini, on je ponovio da zemlja ima sredstva i volju da plati.

„Svako može da izjavi šta hoće“, rekao je Siluanov i dodao:

„Ali svako ko razume šta se dešava zna da to ni na koji način nije podrazumevano."

Njegovi komentari su podstaknuti grejs periodom koji je završen u nedelju. Rok od 30 dana je pokrenut kada investitori nisu uspeli da dobiju isplate kupona na obveznice denominirane u dolarima i evrima 27. maja. Novac je zarobljen nakon što je Ministarstvo finansija SAD dozvolilo da istekne rupa u sankcijama, uklonivši izuzeće koje je omogućavalo vlasnicima američkih obveznica da primaju uplate od ruskog suverena.

Nedelju dana kasnije, ruskog agenta za plaćanje, Nacionalnog depozita za poravnanje, takođe je sankcionisala Evropska unija. Kao odgovor, Vladimir Putin je uveo nove propise koji kažu da se obaveze Rusije po obveznicama u stranoj valuti ispunjavaju kada se odgovarajući iznos u rubljama prenese lokalnom agentu za plaćanje. Ministarstvo finansija je u četvrtak i petak izvršilo svoje poslednje otplate kamata, u iznosu od oko 400 miliona dolara, prema tim pravilima. Međutim, nijedna od osnovnih obveznica nema uslove koji dozvoljavaju poravnanje u lokalnoj valuti. Za sada je nejasno da li će investitori koristiti novi alat i da li bi im postojeće sankcije uopšte dozvolile da vrate novac. Prema Siluanovu, nema smisla da poverioci traže proglašenje neizmirenja obaveza sudskim putem jer se Rusija nije odrekla svog suverenog imuniteta, a nijedan strani sud ne bi imao nadležnost.

„Ako na kraju dođemo do tačke gde se traži diplomatska imovina, onda je to jednako prekidu diplomatskih odnosa i ulasku u direktan sukob“, rekao je on. „I ovo bi nas stavilo u drugačiji svet sa potpuno drugačijim pravilima. Morali bismo drugačije da reagujemo u ovom slučaju - a ne pravnim putem."
 

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

JOŠ Hronika VESTI

Društvo

Sport

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set