KOLIKO BI AMERIČKA VOJSKA IZDRŽALA U KONVENCIONALNOM SUKOBU SA RUSIJIOM?! NEKOLIKO NEDELJA, ILI... Pentagon pred kolapsom, Ukrajina i Kina ogolili probleme

Pitanje je kako bi američka vojska izdržala u konvencionalnom sukobu visokog intenziteta dužem od nekoliko nedelja. Mučne nabavke i težak birokratski proces samo otežavaju probleme Pentagona!

Kolaps najvećeg i najambicioznijeg programa nabavke u istoriji vojske, "Budući borbeni sistem" vredan 20 milijardi dolara ilustruje kako američka odbrambena industrija sada puca po šavovima.

Nedostatak municije, neuspele revizije i nedostaci u nadzoru koje je otkrio i slučaj "kineski balon" sugerišu da američki vojno-industrijski kompleks možda više ne služi svojoj svrsi, piše "Blumberg".

Ozbiljno je pitanje, kaže za ovaj medij predsednik nacionalnog tima Biroa za azijska istraživanja Roj Kamphauzen, kako bi američka vojska izdržala u konvencionalnom sukobu visokog intenziteta dužem od nekoliko nedelja.

Ta vojna industrija, između ostalog, pati od nedostatka konkurencije i nedostaje joj "kapacitet za rast" neophodan za vođenje velikih industrijskih ratova.

A posledice toga vide se baš na primeru ukidanja "Budućih borbenih sistema", jer više od decenije kasnije Amerikanci tek treba da zamene svoja oklopna vozila koja su još iz hladnoratovskog perioda, odnosno tenk "abrams" i borbeno vozilo "bredli".

Kao dokaz problema u radu američke odbrambene idustrije, "Blumberg" pominje i hipersonične rakete, oblast u kojima su SAD još šezdestestih imale snažno tehnološko vođstvo.

- Brzo, nisko leteće i visoko manevarsko oružje predstavlja potencijalnu pretnju domovini, jer bi se moglo koristiti za slanje nuklearnih bojevih glava iznad Južnog pola i oko američkih protivraketnih sistema. Ali, kinesko testiranje supersoničnih raketa je ukazalo i na dublju zabrinutost oko toga da su SAD možda hronično potcenjivale sposobnost Kine da svojoj vojsci isporuči inovativne tehnologije - piše "Blumberg".

Trče da sustignu Kinu i Rusiju

Bivša podsekretarka odbrambene politike Mišel Flurnoj kaže da se pokazalo da su Ameriku "Rusija i Kina prestigle u međuvremenu" i da je sada na Pentagonu da igra "nadoknađivanje".

A novi poziv za buđenje američke vojne industrije i uključivanje u trku, bio je baš sukob u Ukrajini, kada je slanjem Kijevu svojih raketa "džavelin" i "stinger" kao i haubica i municije, Vašington počeo da iscrpljuje sopstvene zalihe i pokazuje slabosti.

Treći šok u pogledu sposobnosti SAD da se suprotstave Kini - tek je na vidiku, ocenjuje Flurnoj, inače potencijalni budući kandidat za ministra odbrane,

Ona kaže da komponente kineske proizvodnje u lancima snabdevanja odbrambene industrije stvaraju "neprihvatljive zavisnosti, ako ne i ranjivosti".

- Većina glavnih izvođača ne može čak ni da vam kaže koliko je kineskog sadržaja u njihovim sistemima, u rasponu od poluprovodnika, preko ekrana, do matica i vijaka - rekla je ona.

Višedecenijski problem

Problemi odbrambene industrije iskristalisali su se u hitno pitanje tek u poslednjih 18 meseci, ali datiraju decenijama unazad.

Nakon pada Sovjetskog Saveza, američki političari industrijskim rukovidiocima su poručili ili da se konsoliduju ili se suoče sa izumiranjem.

A konsolidacija je, piše "Blumberg", izgledala ovako: Od više od 70 vazduhoplovnih i odbrambenih "glavnih izvođača" koji su direktno radili sa vladom 1980. godine, do ranih dvehiljaditih, odnosno danas, Amerika je spala na samo pet kompanija- "Lokid Martin", "Rajteon tehnolodžiz", "Dženeral dajnamiks", "Nortrop Gruman" i "Boing".

Zato čak i neki veliki projekti završe sa samo jednim ponuđačem. U 2019. godini, "Boing" je tako odbio da se takmiči za program Pentagona za razvoj i nabavku interkontinentalne balističke rakete nove generacije jer je smatrao da je tender namešten u korist "Nortrop Grumana", koji je zatim ostao jedini prijavljen , za projekat od gotovo 85 milijardi dolara.

A nedostatak izvođača i strogi zahtevi njihovog jedinog kupca, Pentagona, doprinose i velikom prekoračenju troškova koji su postali sinonim za industriju.

Uz to, mučni proces nabavki za odbranu istisnuo je kreativnost iz sistema i otežao isporuku inovacija.

Studija Instituta Hadson iz 2021. godine pokazala je da je vreme koje je potrebno Ministarstvu odbrane da pređe od identifikovanja potrebe do dodele ugovora od 1950. godine do danas poraslo sa otprilike jedne godine na sedam godina. Za inovativne sisteme, kao što je F-35, može proći još 21 godina da postanu operativni.

Kinezi to rade znatno brže. I to, prema proceni generala-majora Kamerona Holta koji je 2021.godine bio zamenik pomoćnika sekretara za nabavku Vazduhoplovnih snaga, Kina nabavke radi "pet do šest puta" brže od SAD .

Ogrezli u birokratiju

- Pentagon je tako ogromna birokratija i proces budžetiranja i procesi nabavke su zaista dugi, veoma spori, veoma glomazni i veoma linearni - rekla je Stejsi Petidžon iz Centra za novu američku bezbednost.

Nedostaci proističu iz reformi uvedenih 1990-ih, čiji nedostaci sada postaju očigledni.

- Pentagon tretira odbrambenu industrijsku bazu kao prodavnicu hardvera koja ima mnogo drugih kupaca. Dok u stvari postoji samo jedan, što znači da nema smisla da kompanije za proizvodnju municije održavaju kapacitete koji premašuju potražnju - rekao je Erik Faning, bivši vojni sekretar koji je sada predsednik Udruženja vazduhoplovnih industrija.

A ista ova ograničenja koja naročito postaju izražena u trenutku dok Amerika snabdeva oružjem Ukrajinu, naročito bi se pokazala u potencijalnom ratu protiv Kine čija je ekonomija, kako kaže "Blumberg", oko 10 puta veća od ruske.

SAD bi bez dalekometne, precizno vođene municije ostale za manje od nedelju dana u sukobu oko Tajvana, ocenjuje ovaj medij.

Nema razloga za paniku?

Ali, kako dodaje "Blumberg", nema razloga za paniku, jer Amerika i dalje na svoju vojsku troši više nego bilo ko drugi, a poseduju i tehnologiju koju Kina i drugi žele da kopiraju. Uz to, napominje se i da Kina takođe ima svoje probleme sa hroničnom korupcijom i nemogućnošću da sustigne osnovne tehnologije poput poluprovodnika i mlaznih motora.

Za Džona Ferarija, general-majora u penziji koji je bio direktor analize programa i evaluacija, problem je u tome što je odnos između industrije i njenog pokrovitelja Pentagona toliko složen i višestruk da je teško znati gde reforme treba da počnu.

- Svaka osoba zna da je to što radimo ludo. Ali svi su bespomoćni da to promene - rekao je Ferari.