DEJTONSKA BIH IMA ŠANSU, A U NJOJ I SRPSKA?! NADU ULIVA ODLAZAK IZETBEGOVIĆA SA VLASTI i dešavanja u islamskom svetu!

Fizički napad na dvojicu državljana Srbije u Mostaru, od kojih je jedan prošao sa polomljenom vilicom, a sve zbog ćiriličnog natpisa na majici, ukazao je na staru bosanskohercegovačku ranu - međuetničku netrpeljivost, odnosno mržnju, kako je to Ivo Andrić precizno dijagnostifikovao.

Napad motivisan ovim porivom ubraja se u krivično delo „izazivanje nacionalne, verske mržnje i netrpeljivosti" i jedan je u nizu koji su se dogodili u BiH u nekoliko poslednjih meseci. Naime, u januaru su najpre na dva automobila beogradskih i novosadskih registarskih oznaka, nakon proslave novogodišnje noći u Sarajevu, izbušene sve četiri gume, da bi sredinom istog meseca na Ilidži fizički bili napadnuti roditelji dečaka iz Beograda koji su decu pratili na fudbalskom turniru organizovanom u tom mestu. Jedan od roditelja je zadobio ubod nožem. Skandiralo se i "Ubij, ubij, Srbina!"

Zašto se to dešava Beograđanima nije teško odgonetnuti. Njima je neshvatljivo da beogradske registarske oznake, ćirilični natpis ili ekavski govor mogu bilo koga iritirati, i njih dovesti u stanje opasnosti. Jer, to se ne dešava u Beogradu. Niti u Banjaluci.
          
Naime, hrvatske i slovenačke registarske tablice u vreme praznika tamo odavno nikome ne smetaju i svi pamtimo koliko empatije je izazvao nestanak Splićanina Mateja Periša pre godinu dana u Beogradu, i šta su sve policija i spasilačke službe preduzele da nesrećnog mladića pronađu.
          
Kada je 2015. godine predsednik Bošnjačkog pokreta za ravnopravnost naroda, Sejfudin Tokić, prošetao centrom Banja Luke i mahao ratnom zastavom RBiH (onom s ljiljanima), policija ga je privela, a nadležni sud postupio po zakonu.
          
Slično su prošli i vozači automobila koji su prošle godine remetili javni red i mir u Banja Luci i provocirali zastavama s ljiljanima. Uručeni su im prekršajni nalozi.

          
Niko od Banjalučana ih nije krivo ni pogledao, a kamo li fizički napao.
          
Zamislite kako bi prošao neko ko bi u centru Sarajeva prošetao sa srpskom zastavom ili isticao neki od simbola Republike Srpske!
          
Poslednji koji je to učinio bio je Nikola Gardović početkom 1992. godine, koji je taj čin platio glavom. 
          
Napad na predsednika Srbije Vučića u Potočarima kod Srebrenice, ni nakon osam godina nije rasvetljen i pored brojnog fizičkog i tehničkog obezbeđenja skupa. U Sarajevu tom događaju, koji je mogao biti koban po predsednika Srbije, ali i po bezbednost u regionu, ni danas se ne daje ni minimum pažnje.
          
Tako da, dok su s jedne strane federalni političari i mediji puni priče o multietničkoj i građanskoj BiH, s druge strane svdedoci smo serije napada na one koji drugačije govore i pišu. 
          
U Federaciji nisu poželjni ni ćirilica ni ekavica.
          
Ko je više odgovoran za to stanje - mediji, obrazovanje, političari? Najverovatnije svi podjednako. Floskule o građanskoj državi i multietničnosti samo su politička alatka i predstava za tzv. međunarodnu zajednicu.
          
Srbi iz Republike Srpske svesni su da je BiH duboko podeljeno društvo i da može opstati samo spojena dejtonskim nitima. Što su one tanje, izgledi za budućnost zajedničke države sve su sumorniji.
          
Ono što uliva nadu da ipak može biti drugačije jeste definitivan odlazak iz struktura vlasti Stranke demokratske akcije (SDA), partije koja je kroz poznatu  Izetbegovićevu rečenicu - „žrtvovaću mir za suverenu i nezavisnu BiH" - generisala sukobe u ovoj nesrećnoj zemlji.
          
Jedan drugi Izetbegović periodično je „zveckao oružjem", čime je unosio dodatni nemir i bojazan da bi se tragični sukob, odnosno „drugo poluvreme", ponovo Bosni moglo dogoditi. Zato je demontaža SDA iz svih nivoa vlasti, a koja se naveliko odvija, jako važna.
          
Stranci, koji su i dalje veoma uticajni, shvatili su da, dok su god poluge vlasti u rukama kadrova ove partije, Bosna ne može biti mirna.
          
Konaković i drugi trebalo bi da se vrate postizbornim dogovorima sa Dodikom o realizaciji infrastrukturnih projekata poput Istočne interkonekcije, odnosno završetku gasovoda iz Srbije, ali i izgradnje aerodroma u Trebinju, auto-puteva i hidroelektrana. Uspešni ekonomski projekti mogu relaksirati međuetničke odnose u BiH, podići životni standard i sprečiti odlazak mladih.

Foto: Fotoilustracija

Nadu da BiH ipak može opstati po dejtonskoj formuli (država sastavljena od dva entiteta i tri konstitutivna naroda) ulivaju i dešavanja u muslimanskom svijetu. U prvom redu to je istorijsko pomirenje Saudijske Arabije i Irana (uz posredstvo Kine), podrška Rusiji koju joj pruža ceo islamski svet sa izuzetkom sarajevske politike, i uopšte, rešenost arapskih zemalja da se oslobode američke stege.

Iz Saudijske Arabije su sa najvišeg mesta poručili da neće dozvoliti da vehabijska infrastruktura uruši hanbelijski mesheb. To znači da vehabije neće smeti praviti probleme drugim verskim zajednicama.
          
Neuralgična tačka u regionu su izbori u Turskoj. Hoće li pobediti Erdogan ili proamerički kandidati - od toga zavise odnosi na kompletnom Balkanu, ujedno i za region veoma važni odnosi Turske sa Rusijom.
          
Erdogan razume situaciju u BiH, i tokom poslednjeg dolaska u Sarajevo nije mogao prikriti netrpeljivost prema Izetbegoviću, jer je i pored svih Erdoganovih upozorenja nastavljao po svome, držeći se Amerikanaca „kao pijan plota".
          
Epilog znamo.