(VIDEO) Lov na rusku flotu u senci, Amerika i NATO po svaku cenu žele da slome Moskvu i Putina!

Ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini izazvala je reakciju Zapada koji je uveo čitav niz sankcija Moskvi u pokušaju da je odseče od luksuznih proizvoda i robe dvostruke namene koja bi mogla da se upotrebi na bojnom polju.

U međuvremenu, zemlje G7 uvele su ograničenje od 60 dolara po barelu ruske sirove nafte, preteći oštrim kaznama za trgovce koji krše pravila.

Ali analitičari i kreatori politike kažu da to nije dovoljno, a pomaganje Rusiji da dobije ono što želi postao je veliki posao za posrednike - i kompanije i zemlje - spremne da preuzmu rizik, piše „Politiko".

Zapad ludi, ali...

- Veoma je teško pratiti šta dolazi iz Evrope u Rusiju i obrnuto - rekao je Džordž Vološin, stručnjak za zaobilaženje sankcija iz organizacije ACAMS za finansijski kriminal. „Imamo veoma nepotpunu sliku jer se Rusija prilagođava sankcijama i kada jednom uspostavite kontrolu, oni pronalaze način da to zaobiđu. Turska je kapija za tu vrstu trgovine - posebno za evropsku robu široke potrošnje - objasnio je on.

Prema podacima koje je prikupila analitička platforma „Trejd dejta monitor" u koje je „Politiko" imao uvid, Turska je peti najveći uvoznik iz Rusije, sa kupljenom robom vrednom više od 3,6 milijardi dolara samo prošle godine.

Mašine i elektronske komponente su glavni izvozni proizvodi za 2023. godinu, što je povećanje od 200 odsto, odnosno 183 odsto u prvih šest meseci ove godine. A to čak ne uključuje zalihe koje jednostavno prolaze Bosforom, a da nikada nisu formalno ušle u Tursku.

- Ankara je sebi izborila ulogu u kojoj je, s jedne strane, posrednik u sukobu, ali s druge strane pogodno geografsko čvorište za ponovni izvoz stvari koje su Moskvi potrebne - rekla je Marija Šagina, viši saradnik na Međunarodnom institutu za strateške studije.

- To se kreće od isporuke nafte i dizela do vojne opreme. Za Rusiju, ovo ima cenu - ali, u ovom trenutku, to je profitabilno, a Moskva je odlučna da dobije ovaj rat isrcpljivanja - dodala je ona.

Lov na senke

U međuvremenu, takozvana flota u senci od stotina zastarelih tankera pojavila se na globalnom tržištu tokom prošle godine kako bi prevozila ruske energente i kupovala naftu iznad granice cene, dajući Kremlju preko potrebne prihode. Bez odgovarajućeg održavanja ili osiguranja, oni često isključuju svoje transpondere da bi sakrili poreklo svog goriva ili vrše transfere sa broda na brod kako bi zbunili one koji ih posmatraju.

U junu je EU zabranila ovim brodovima da uđu u njene luke - ali mnogi nastavljaju da plove Bosforom.

- Flota u senci je bila pod zastavom Maršalskih ostrva i svi su deregistrovani zahvaljujući uspešnoj američkoj diplomatiji - objašnjava Joruk Išik, saradnik vašingtonskog Instituta za Bliski istok koji prati saobraćaj u Bosforu. 

Onda je preko noći, navodi on, cela flota bila registrovana u Gabonu. 

- Možda će se sledeće preseliti u Kamerun ili Palau. Kada vidite ove zastave, nije da su oni odmah krivi, ali postoji veća šansa da ćete pronaći nešto".

Uz upozorenja da bi zaobilaženje sankcija moglo da produži sukob, Brisel pojačava pritisak da zapuši postojeće rupe. Problem je, kaže Vološin, što je nemoguće nadgledati sve luke i plovne puteve.

Uz to, zapadne sankcije znače i da kompanije koje nisu uključene u sve ovo mogu da prekrše postojeća pravila. „Najnoviji paket sankcija EU uveo je prvu zabranu skrivanja identiteta bilo gde u svetu", kaže Ami Danijel, suosnivač „Vindvarda", izraelske tehnološke firme koja uz pomoć satelita prati plovila za koja se sumnja da zaobilaze sankcije.

- Svako ko posluje sa plovilima za koje se sumnja da se bave tom vrstom aktivnosti, kao i plovilima koja isključuju transpondere ili vrše neprijavljeni transfer sa broda na brod, mogao bi da bude suočen sa krivičnim prijavama, novčanom kaznom ili oduzimanjem robe. Ako se kontejner pod zabranom tranzita - hemikalije, automobilska industrija, tehnologija - neplanirano zaustavi u Rusiji, postaje kontaminiran, a ako ne budu oprezne, velike kompanije bi mogle da budu uhvaćene u tome".

Sedenje na dve stolice

Još veću zabrinutost izazivaju brodovi za koje se kaže da tajno snabdevaju ruske oružane snage.

- Kod ratnih brodova možete videti njihove zastave, to nije nešto tajno. Ali neki se sada maskiraju u trgovačka plovila - možda rade komercijalne poslove ili angažuju civilne posade da to sakriju, ali oni nose opremu ruskih oružanih snaga i ne dižu zastavu - kaže Išik.

- Turska ne pregleda ove brodove. Tokom sirijskog rata, kada je bilo mnogo tenzija sa Rusijom, Turska je stvorila mnogo glavobolja ovim brodovime, ali Ankara trenutno nije kreativna niti smišlja nove pristupe - dodao je on.

Uprkos tome što je članica NATO Turska je odbila da uvede sankcije Moskvi, umesto toga je bila domaćin serije mirovnih pregovora i intenzivirala ekonomske odnose sa obe strane. Čini se da ta politika odražava javno mnjenje u zemlji u kojoj, prema prošlogodišnjem istraživanju kompanije „Aksoj risrč", skoro dve trećine Turaka brine da sukob ima negativan uticaj na njihovu zemlju ali 80 odsto veruje da i dalje treba da ostanu neutralni.

Turska je bila i jedna od potpisnica Sporazuma o žitu, koji je propao jer Zapad nije ispoštovao svoj deo dogovora, primoravši Moskvu da se povuče.

- Jasno je da je turska vlada dobila kompenzaciju od sukoba - kaže za „Politiko" Rajan Džingeras, profesor na američkoj Pomorskoj postdiplomskoj školi. 

- Oni su podržavali krađu pošiljki žita iz Ukrajine - pobrinuli su se da ostanu u dobrim odnosima sa Moskvom, kao i sa Kijevom, ali krah Sporazuma o žitu pokazuje granice do kojih Ankara može da utiče na Crno more".

Za Išika, Istanbul je ključ za prekid sukoba

- Ovaj grad je ovde hiljadama godina zbog vodenog puta. Ako kontrolišete vodu, kontrolišete trgovinu - a onda odlučujete kako svet funkcioniše - objasnio je on.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.