Ukrajina na korak od najkrvavije bitke! Jedna stvar je potrebna da se dogodi: U ovom gradu teći će reke krvi

Prošle nedelje skoro sve vesti sa ukrajinskog ratišta bile su o bici za Avdijevku. Za samo 16 dana ofanziva severno i južno od tog grada, ruska vojska je, prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, izgubila više od pet hiljada vojnika i više od 400 borbenih vozila.

Ako računamo da su imali isti broj teško ranjenih i ako je verovati ukrajinskim podacima, ruska vojska je izgubila oko deset hiljada vojnika.

Međutim, američke procene su mnogo niže. Kažu da su ruski gubici nešto veći od 100 borbenih vozila i da su gubici u ljudstvu mnogo manji. Amerikanci svoje procene zasnivaju na satelitskim snimcima, što nije uvek pouzdan izvor. S druge strane, Ukrajinci svoje tvrdnje potkrepljuju snimcima izviđačkih dronova i dronova kamikaza. Istina je, po svemu sudeći, negde na sredini.

Jedno je sigurno, u bici za Avdijevku ruska vojska je pretrpela ogromne gubitke. Ako Rusi nastave da napadaju istom snagom (u nekim napadima poslati su čitavi oklopni bataljoni), a Ukrajinci istim tempom da uništavaju ruske tenkove, borbena vozila i ljudstvo, ova bitka će se vrlo brzo pretvoriti u najkrvaviju bitku u Ukrajini. Bahmut će biti krvaviji, ali tu nisu poginuli ruski vojnici, već plaćenici sada zaboravljenog Vagnera.

Foto: Tanjug/AP

Rusi žele da nateraju Ukrajince da prekinu svoju ofanzivu

S obzirom da je vojni značaj Avdijevke minoran jer je to džep koji ukrajinska vojska drži od 2014. godine, postavlja se pitanje zašto načelnik ruskog generalštaba i komandant ruskih snaga u Ukrajini general Valerij Gerasimov „troši „Toliko ljudstva i opreme? Ako bi Rusi osvojili Avdijevku, samo bi sravnili bojno polje i pomerili ukrajinske snage malo dalje od grada Donjecka.

Nesumnjivo, jedan od razloga je želja da se ukrajinska vojska primora da prekine prolećno/letnju ofanzivu. Što ionako nije bilo uspešno. Međutim, vesti iz oblasti Zaporožja i Bahmuta i dalje govore o borbama uz uobičajeno pomeranje linije kontakta nekoliko stotina metara napred i nazad. Tokom cele nedelje stizale su vesti i o dejstvima ukrajinske pomorske pešadije na levoj obali Dnjepra kod grada Hersona.

Dakle, još jedan razlog za tako krvavu bitku za Avdijevku mora biti politički. Putin očigledno želi bilo kakvu veliku pobedu, bez obzira na cenu. Istovremeno, Gerasimov se nada da ogromni gubici neće imati veće posledice jer dolazi jesen koja će smiriti ratište. Pošto se ne očekuje velika ukrajinska zimska ofanziva, ruska vojska će imati vremena da se oporavi od velikih gubitaka do kasnog proleća i dolaska toplog vremena.

Foto: Reuters

Sudbina Ukrajine rešava se u SAD

I tako se sudbina Ukrajine odlučuje ne na bojnom polju već na Kapitol Hilu. Još tačnije u Predstavničkom domu Kongresa. Republikanci su konačno uspeli da se dogovore oko novog predsednika i izabrali su Majka Džonsona, pristalicu bivšeg predsednika Trampa i istaknutog člana pokreta Učinimo Ameriku ponovo velikom (MAGA).

Dan nakon što je izabran, Džonson je najavio nove prioritete za rad Predstavničkog doma. Prvi prioritet je slanje pomoći Izraelu. Drugi prioritet je donošenje štedljivog federalnog budžeta kojim će se finansirati nastavak izgradnje zida prema Meksiku, ali i značajno smanjiti socijalna davanja delu birača za koje republikanci smatraju da su naklonjeni demokratama. Treći prioritet je smanjenje pomoći Ukrajini.

Džonson nije u potpunosti odbacio mogućnost da nastavi sa slanjem pomoći jer bi, prema njegovim tvrdnjama, pobeda Rusije u Ukrajini podstakla ne samo Rusiju da nastavi agresije, već i Kinu da pojača pretnje Tajvanu. Džonson je u intervjuu za Foks njuz rekao: „Ne možemo dozvoliti Vladimiru Putinu da uspe u Ukrajini jer ne verujem da će se na tome zaustaviti.

Međutim, Džonson je takođe postavio neke uslove za nastavak pomoći. Jedan je da Bela kuća, ako želi da nastavi program pomoći, mora da pronađe sredstva u okviru novog budžeta koja će biti preusmerena na Ukrajinu. Pri tome je, naravno, najvažnije pitanje koga uzeti da bi dali Ukrajini.

Džonson je odbacio pokušaj predsednika Bajdena da kombinuje pomoć u vrednosti od 106 milijardi dolara Ukrajini, Izraelu i Tajvanu u istom paketu, tvrdeći da će Predstavnički dom odvojeno odlučivati o ovim pitanjima i najavio hitnu proceduru za odobravanje pomoći Izraelu od 14,5 milijardi dolara ( Bela kuća traži 14,3 milijarde dolara). Od 106 milijardi dolara, za Ukrajinu je trebalo izdvojiti 61,4 milijarde.

Ukoliko Ukrajina ostane bez američke pomoći, ili ako se ona drastično smanji, odnos snaga na bojnom polju će se vrlo brzo ponovo pomeriti u korist Rusije, jer evropske zemlje ne mogu ni da ispune svoje već preuzete obaveze, a kamoli da zamene američku pomoć. Tako je Blumberg objavio da su evropske zemlje do 25. oktobra Ukrajini isporučile samo 30 odsto obećanih milionskih granata, koje je trebalo da budu isporučene do aprila ove godine. Blumberg takođe tvrdi da neke zemlje uopšte nisu započele isporuke.