Alarm zbog Putina! Ako Ukrajina padne, ova zemlja je sledeća?! Vojska poslala veliku silu u "najopasnije mesto na svetu"!

Stanovnici Litvanije su u strahu, da ako Ukrajina izgubi rat to znači da su oni sledeći na udaru. Ta država stisnuta između ruskog satelita Belorusije i ruske eksklave Kalinjingrada, prenose mediji, sprema se za eskalaciju rata u Ukrajini i pokušaj ruskog predsednika da pređe njihovu granicu.

Prijavljen je ogroman broj Litvanaca , koji se iz inostranstva vraća u zemlju i to uglavnom iz Irske.

Oni po povratku idu u vojsku, dežuraju duž Suvalske prevlake, koju su neki već nazvali "najopasnijim mestom na svetu", a na desetine Litvanskih dobrovoljaca je već otišlo ​​na ukrajinska ratišta.

Litvanija, zemlja na severu Evrope, je okupirana od strane Sovjetskog Saveza 1940. godine, nezavisnost su izborili u krvi 1991. godine, a kada su ušli u EU 2004. godine, stotine hiljada njih napustilo je bivšu sovjetsku državu bez novca, tražeći posao u Evropi, posebno Irskoj.

Sada ih je, procenjuje se, više od 30 hiljada.  Međutim, kako je vreme prolazilo, Litvanija je ostvarila ekonomski napredak. Iako na evropskoj periferiji, njihova primanja su skočila na 89 odsto proseka EU. Poslednji podaci govore da je prosečna plata tamo sada 1.600 evra, skoro 500 evra više nego u Hrvatskoj.

Mediji javljaju da se veliki broj litvanskih emigranata, posebno iz Ujedinjenog Kraljevstva, sada vraća kući. Prema anketi, njih 55,1 odsto želi da se vrati u Litvaniju u narednih šest meseci, a većina kao glavni razlog izdvaja predstojeći rat.

- Čak i ako umrem dok ubijam pet Rusa, to bi bila moja lična osveta za službu u Sovjetskom Savezu" - rekao je za "Fajnenšel tajms" jedan Litvanac koji se vratio iz Irske. 

Kao i većina njegovih sugrađana, ovaj 55-godišnjak je bio regrut sovjetske vojske i prevozio je zatvorenike u Sibir. Kasnije, kada je Litvanija ušla u EU, otišao je u Dablin i tamo radio na benzinskoj pumpi. Sada su se on i njegova supruga vratili u Litvaniju i pridružili se rezervi litvanske vojske, spremni za slučaj ruske invazije.Rusija je uvek bila "pretnja opstanku" Litvanije, kako je to opisala bivša predsednica Litvanije Dalja Gribauskajte.

Ta država sa samo nešto većom površinom od Hrvatske, sa 2,7 miliona stanovnika, nije poseban izazov za trupe ruskog predsednika Putina. Istovremeno, njihova geografska lokacija je posebno problematična. U jugozapadnom uglu, u malom mestu Vištitis sa 400 ljudi, gledaju preko puta u neprijatelja. Postoji Suvalki prevlaka, najkraći kopneni put između ruskog saveznika Belorusije i ruske teritorije u Kalinjingradu.

Zato su tu oblast nazvali "najopasnijim mestom na svetu" i "Ahilovom petom NATO-a", gde Rusija može da pokuša da odseče Litvaniju, Letoniju i Estoniju od ostatka NATO-a.

- I dalje imamo noćne more od ruskih napada, ne samo tenkova u Ukrajini i Gruziji, već i ovde u prestonici - rekao je u nedavnom intervjuu litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis, dodajući da je nova ruska invazija veoma moguća.

Smrt pod tenkovima Landsbergis je imao 9 godina kada su sovjetski tenkovi ušli u Vilnjus i pokušali da rasteraju masovne proteste za nacionalnu nezavisnost tamo. Pod sovjetskim tenkovima je poginulo četrnaest Litvanaca, a 13. januar 1991. godine i danas se slavi kao Dan branioca slobode. Osam meseci kasnije, ruski predsednik Boris Jeljcin priznao je suverenitet Litvanije, a nekoliko dana kasnije usledilo je članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Konstantna pretnje od nove ruske invazije, vojnu službu vraća u Litvaniji 2015. godine, nakon ruske aneksije Krima. Sada imaju 23 hiljade profesionalnih vojnika i 104 hiljade rezervista, ali i dalje zavise od svog glavnog saveznika, SAD. Članica su NATO-a od 2004. godine, ali sve više litvanskih političara istupa da kažu da osećaju da se podrška SAD Ukrajini topi. Tvrde da je izraelsko-palestinski rat zaokupio pažnju američke spoljne politike, pa čak i novi predsednik Predstavničkog doma, republikanac Majk Džonson, kaže da Ukrajina više nije njihov prioritet za finansijsku pomoć, već Izrael jeste.

Takođe sledećeg novembra bi Donald Tramp mogao da se vrati u predsedničku fotelju, a već je najavio da ne namerava da se obaveže da će podržati Ukrajinu u ratu protiv Rusije. Bivša predsednica Litvanije Gribauskajte je u nedavnoj izjavi rekla da je to zabrinjavajuće i da sumnja Litvanije prema zapadnim saveznicima raste. "NATO bi mogao da bude oslabljen ishodom ovih izbora. Imamo rukovodstvo na Istoku koje je spremno da se bori, da ratuje, da menja svet. Ali nemamo takvo vođstvo na Zapadu" - zaključuje ona. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.