Ukrajina je završena priča, kreće bitka za Suvalki koridor! NATO dovlači vojsku, tu im je najslabija tačka!

Dok pogled sveta sve više skreće sa dešavanja u Ukrajini na tekući sukob Izraela i Palestine, zemlje na istočnom krilu NATO-a i dalje zabrinuto motre na Rusiju i prema saznanjima "Njuzvika" jačaju prisustvo na najizloženijem delu Alijanse.

Litvanija, Poljska i druge zemlje NATO-a koje su geografski blizu Rusiji i Belorusiji, prema rečima litvanskog ministra odbrane Arvidasa Anuškauskasa, jačaju odbranu i "odvraćanje" na istoku, posebno se fokusirajući na zaštitu spornog Suvalki koridora - koji mnogi opisuju kao najslabiju tačku zapadnog vojnog bloka.

Reč je o mestu zbog koga najviše brinu NATO planeri i vojni stratezi - uskom od 60 km na poljsko-litvanskoj granici koja se graniči sa Belorusijom sa jedne strane i ruskim Kalinjingradom sa druge. To je jedini kopneni koridor koji baltičke države povezuje sa ostalim članicama NATO-a.

Artiljerija s obe strane

U eventualnom sukobu sa Rusijom, Alijansa strahuje da bi koridor bio izložen artiljerijskoj vatri s obe strane. Ako bi ruske ili beloruske snage uspele da zatvore taj koridor, NATO ne bi mogao da pošalje pojačanja kopnom, već bi bio primoran to čini vazdušnim, ili morskim putem. Pitanje je da li bi pojačanje s neba i mora, stiglo dovoljno brzo i u dovoljnoj količini.

- Zajedno sa našim saveznicima jačamo sposobnosti i planove za odbranu svakog pedlja teritorije NATO-a - kaže Anušauskas, dodajući da Litvanija ulaže u svoje oružane snage i logistiku, kako bi ojačala prisustvo NATO-a blizu koridora, ali da taj koridor ostaje "osnovni izazov".

Foto: Tanjug/AP

Geografski gledano, ministar kaže, baltičke države ostaju najizloženija teritorija NATO-a, što "zahteva posebne mere za obezbeđivanje kredibilnog odvraćanja i odbrane".

I Poljska je, inače, brzo povećala svoje vojno prisustvo blizu Suvalki koridora, a ministar odbrane te zemlje Marijuš Blaščak takođe podvlači da je toj državi stalo do bezbednosti istočnog krila.

Najveća briga za baltičke države je upravo to da bi Rusija mogla da izvede neki oblik vojnog upada u NATO baš preko ovog koridora, iz Belorusije i tako prodre u Evropu.

Moskva šalje trupe u "srce NATO"

S obzirom da je Belorusija "u osnovi integrisana u rusko vojno planiranje", kako Anušauskas kaže, nije teško zamisliti da bi Moskva baš ovuda mogla da veliki broj svojih trupa pošalje u srce NATO-a, dok ima mogućnost da ih snabdeva preko luke u Kalinjingradu.

Uprkos zabrinutosti vlada NATO zemalja koje se nalaze u blizini ove teritorije, ne očekuje se, kažu eksperti, da Kremlj tako nešto učini.

- Zbunjujuće je smatrati da je koridor sada značajna moguća tačka zapaljenja i veoma je teško videti kako bi Rusija mogla ili želela da izvede takav napad na NATO - kaže za "Njuzvik" viši konsultant za Rusiju i Evroaziju Kir Gils.

Da za sada, Rusija nema ni nameru, "ni sposobnost" da izvrši takav napad na NATO, uverava naučna saradnica za Rusiju u londonskom institutu RUSI Emili Feris, koja poručuje da je "sasvim nerealno zamisliti da bi Rusija mogla da pokrene kopnenu operaciju kroz koridor, dok vodi rat u Ukrajini".

- Ruske trupe su trenutno toliko upletene u istočnu Ukrajinu, i veoma je teško zamisliti da bi uopšte imale prostora da razmisle o kopnenom napadu u neku drugu zemlju. To bi bila objava rata Evropi, a Moskva pokazuje sve znake da to želi da izbegne. Mislim da je ideja o napadu na državu NATO-a crvena linija, čak i za Moskvu - ističe Feris.